Оријентални ћук
| Кинески ћук | |
|---|---|
| |
| Кинески ћук у националном парку Каенг Крачан | |
Научна класификација 
| |
| Домен: | Eukaryota |
| Царство: | Animalia |
| Тип: | Chordata |
| Класа: | Aves |
| Ред: | Strigiformes |
| Породица: | Strigidae |
| Род: | Otus |
| Врста: | O. sunia
|
| Биномно име | |
| Otus sunia (Hodgson, 1836)
| |
Оријентални ћук, такође источни или кинески ћук (лат. Otus sunia), врста је птице из из рода Otus и породице правих сова (Strigidae) која живи на подручју источне и јужне Азије.
Опис
[уреди | уреди извор]Кинески ћук је мала, променљиво обојена сова жутих очију са малим ушним праменовима који нису увек усправљени, па некад делује као и да их нема. Постоје две морфе ове сове, које се разликују у обојености перја — сива и риђа, али се могу срести и јединке које су настале мешањем ове две морфе. Полни диморфизам није толико изражен, па су по спољашњем изгледу мужјак и женка доста слични. Кинески ћук се оглашава понављајућим, течним дозивом који се може описати као „тук ток торок”.[2]
Сличне врсте
[уреди | уреди извор]Кинески ћук је сличан индијском ћуку (Otus lettia), али се од њега разликује по томе што има беличасте пруге на плећима, прилично прошаране доње делове тела и нема бледи „оковратник”.[2]
Систематика
[уреди | уреди извор]Према подацима из марта 2018. године, званично постоји девет подврста кинеског ћука:[3]
- Otus sunia distans (Friedmann & Deignan, 1939) — Мјанмар, север и исто Тајланда, Индокина
- Otus sunia japonicus (Temminck & Schlegel, 1844) — Јапан
- Otus sunia leggei (Ticehurst, 1923) — Шри Ланка
- Otus sunia malayanus (Hay, 1845) — север Кине
- Otus sunia modestus (Walden, 1874) — Андаманска острва
- Otus sunia nicobaricus (Hume, 1876) — Никобарска острва
- Otus sunia rufipennis (Sharpe, 1875) — север Индије
- Otus sunia stictonotus (Sharpe, 1875) — југоисток Сибира, североисток Кине и Корејско полуострво
- Otus sunia sunia (Hodgson, 1836) — север Пакистана, север Индије, Непал и Бангладеш
Распрострањеност и станиште
[уреди | уреди извор]Ова сова је веома распрострањена широм источне и јужне Азије, а настањује суве листопадне шуме од Русије до Тајланда. Гнезди се у шупљинама дрвећа током периода фебруар—април.[1]
Галерија
[уреди | уреди извор]-
Риђа морфа кинеског ћука, Гандинагар, Гуџарат, Индија -
Одрасла јединка риђе морфе, Гарбанга, Асам, Индија -
Подврста O. s. modestus (Walden, 1874), Андаманска острва, Индија -
Риђа морфа -
Сива морфа, Андаманска острва, Индија
.jpg)
.jpg)
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б BirdLife International (2012). „Otus sunia”. IUCN Red List of Threatened Species. Version 2013.2. International Union for Conservation of Nature. Приступљено 26. 11. 2013.
- ^ а б „Oriental Scops-owl (Otus sunia)”. Handbook of the Birds of the World. Приступљено 4. 4. 2018.
- ^ F. Gill & D. Donsker (Eds)., ур. (2018). „Owls”. IOC World Bird List (v 8.1) (на језику: енглески). doi:10.14344/IOC.ML.8.1. Приступљено 26. 4. 2018.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]
Медији на Остави
Подаци на Википодацима
Таксономија на Викиврстама
