Отрадноје
| Отрадноје Отрадное | |
|---|---|
 Црква светог Јована Милостивог у Отрадноме | |
| Административни подаци | |
| Држава |  Русија |
| Федерални округ | Северозападни |
| Област |  Лењинградска област |
| Рејон | Кировски рејон |
| Основан | 1708. |
| Статус града | 1970. |
| Стара имена | Ивановскоје, Медноје, Пелла |
| Становништво | |
| Становништво | |
| — 2015. | 25.481 |
| — густина | 363,5 ст./km2 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 59° 47′ 00″ С; 30° 49′ 00″ И / 59.783333° С; 30.816667° И |
| Временска зона | UTC+3 |
| Апс. висина | 17 m |
| Површина | 70,1 km2 |
.svg)  Отрадноје Отрадноје на карти Русије | |
 Отрадноје Отрадноје на карти Лењинградске области | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 187330–187332 |
| Позивни број | (+7) 81362 |
| Регистарска ознака | 47 |
| ОКАТО код | 41 225 504 |
| ОКТМО код | 41 625 104 001 |
| Веб-сајт | |
| otradnoe-na-neve.ru/ | |
.png)
Отрадноје (рус. Отрадное) насељено је место са административним статусом града на северозападу европског дела Руске Федерације. Налази се у централном делу Лењинградске области и административно припада Кировском рејону.
Према проценама националне статистичке службе за 2015. у граду је живело 25.481 становника.
Административни статус града носи од 1970. године.
Географија
[уреди | уреди извор]Град је смештен на левој обали реке Неве на надморсакој висини од 17 m, и на свега око 18 километара источно од Санкт Петербурга. Град се протеже дуж обале Неве у дужини од око 7 километара, а површина гардског подручја је 70,1 км². Кроз град протичу још и реке Тосна и Свјатка.
Рејонски центар град Кировск налази се на око 16 километара североисточно.
Историја
[уреди | уреди извор]
У Новгородској пореској књизи из 1500. године помиње се Ивановска волост коју је чинило осам села. Године 1708. на месту данашњег града постојала су насеља Ивановско и Пела која су била позната по бројним летњиковцима локалне Петроградске елите. Пелински дворац био је једно од омиљених одмаралишта императорке Катарине Велике, а изграђен је управо по њеном налогу у периоду 1785—1794. године.
Према подацима са пописа из 1838. у насељу Ивановско живело је свега 126 становника, док је у суседном селу Уст Тосна живело 99 људи.
Средином XIX века Ивановско је постало власништвом бизнисмена Саве Јаковљева који је у насељу отворио фабрику за производњу бакра, због чега се цело насеље неформално називало и Бакарним градом. Почетком XX века отворене су железничке станице Пела (1911) и Ивановска (1918).
На основу административних списа из 1933. село Ивановско, насеље Отрадноје и засеок Уст Тосна су били делом Ивановске жупе Тосњенског рејона.
Град је током Другог светског рата био под немачком окупацијом, и за време трајања окупације готово у потпуности је уништен.
Град Отрадноје формиран је 24. октобра 1970. године спајањем насеља Ивановско, Отрадноје и Уст Тосно у јединствено градско насеље.
Демографија
[уреди | уреди извор]Према подацима са пописа становништва 2010. у граду је живело 23.866 становника, док је према проценама националне статистичке службе за 2015. град имао 25.481 становника.[1]
| 1939. | 1959. | 1970. | 1979. | 1989. | 2002. | 2010. | 2015. |
|---|---|---|---|---|---|---|---|
| --- | 6.426 | 18.603 | 20.046 | 22.400[2] | 21.570[3] | 23.866[4] | 25.481 |
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Ленинградская область. Оценка численности постоянного населения на 1 января 2009-2015 гг. Архивирано на сајту Wayback Machine (5. март 2016)
- ^ „Всесоюзная перепись населения 1989 г. Численность наличного населения союзных и автономных республик, автономных областей и округов, краёв, областей, районов, городских поселений и сёл-райцентров.”. Всесоюзная перепись населения 1989 года (на језику: руски). Demoscope Weekly. 1989. Приступљено 4. 9. 2012.
- ^ Федеральная служба государственной статистики (21. 5. 2004). „Численность населения России, субъектов Российской Федерации в составе федеральных округов, районов, городских поселений, сельских населённых пунктов – районных центров и сельских населённых пунктов с населением 3 тысячи и более человек”. Всероссийская перепись населения 2002 года (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012.
- ^ Федеральная служба государственной статистики (Федерални завод за статистику) (2011). „Всероссийская перепись населения 2010 года. Том 1 (Национални попис становништва 2010, 1. свезак)”. Всероссийская перепись населения 2010 года (Национални попис становништва 2010) (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]
| Градови рејонске субординације (31) |  | |
|---|---|---|
| Варошице (32) |
| |
