Ој Србијо, мила мати

Ој, Србијо, мила мати је српска родољубива песма из 19. века. Прва верзија, под насловом Србији, песника Луке Сарића, објављена је 1860. године у новосадском књижевном часопису Словенка.^[1]

Будући да је Сарић потпуно непознат као песник ни не постоји ни једна друга песма испод које је потписано ово име, постоји претпоставка да је прави писац кнез Михаило Обреновић, који је показао таленат испевавши „Што се боре мисли моје”.^[2]

Тридесетак година касније, 1891, чешки досељеник Војтех Шистек компоновао је мелодију и песма је убрзо постала врло популарна. Веома дугу песму, са седам строфа од по осам редова, скратио је 1909. године Драгомир Брзак на четири строфе од по четири реда, и ова верзија је под именом Ој Србијо! ушла у школски програм још пре Првог светског рата.

Током Другог светског рата коришћена је незванично као химна марионетског министарског савета Србије за време немачке окупације. ^[3]^[4]

Текст[уреди | уреди извор]

Ој Србијо, мила мати,
Увек ћу те тако звати
Мила земљо, мили доме
На срцу је слатко твоме.

Срећно живет ко у рају,
Где милине вечно трају
У теби ћу срећно тек
Проводити овај век.

Подигни се мати мила,
Да нам будеш што си била,
Јер си тужно робовала,
Дуго сузе проливала.

Сунце ти се већ родило,
Које ти је зашло било.
На криоцу свагда твом
Утеха је срцу мом.