Палата на тргу Марије Трандафил
| Палата на тргу Марије Трандафил | |
|---|---|
 Палата на тргу Марије Трандафил | |
| Опште информације | |
| Место | Трг Марије Трандафил бр. 12, Нови Сад |
| Општина | Нови Сад |
| Држава |  Србија |
| Време настанка | 1909. |
Палата на тргу Марије Трандафил представља један од највреднијих примера мађарске сецесије на простору Новог Сада. Изграђена је као стамбена палата 1909. године у стилу сецесије.[1]
Грађевина је подигнута по пројекту архитекте Липота Баумхорна, који је био познати новосадски архитекта и неки од његових познатијих пројеката су комплекс новосадске синагоге, Менратова палата и објекат Војвођанске банке на Тргу Слободе.[2]
Архитектура палате
[уреди | уреди извор]Пројектована је и изграђена као затворени, правоугаони, јединствени корпус код којег улично вишеспратно крило са приземним дворишним објектом чини атријумско двориште у средини. Стил је до најмањих детаља доследно примењен у и ентеријеру и у екстеријеру. Објекат је до данас сачуван у изворном облику. Главна фасада носи све одлике мађарске сецесије.
Завршна обрада фасаде је изведена у разноврсним материјалима, ружичастом камену, фасадној опеци, малтеру и штуко пластици. На балконима се налазе гвоздене ограде. У духу сецесије изведена је столарија са декоративним орнаментима на крилима ајнфорт капије. Централна зона фасаде наглашена је ајнфорт капијом и обличастим еркером изнад ње. Са леве и десне стране налазе се плитки ризалити који одговарају бочним дворишним крилима. Зграда је надвишена високим надзитком декоративно обрађеним на којем су отворени тавански прозори у виду окулуса.
Галерија
[уреди | уреди извор]
Види још
[уреди | уреди извор]Извори
[уреди | уреди извор]- ^ Сладић, Мирјана. „АРХИТЕКТОНСКО НАСЛЕЂЕ АЛМАШКОГ КРАЈА У НОВОМ САДУ ТРАГ(ОМ) ГРАЂАНСКЕ АРХИТЕКТУРЕ” (PDF). Приступљено 3. 6. 2020.
- ^ Дуранци, Б., Сецесија у архитектури Војводине, Графопродукт, Суботица, 2005. стр.69
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Детаљни урбанистички план Подбаре-Нови Сад, услови и мере заштите, 1-94, Општински завод за заштиту споменика културе Нови Сад, 1994, стр. 21.
