Папа Целестин III
| Целестин III | |
|---|---|
.png) Папа Целестин III, из Liber ad honorem Augusti (1196) | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 1106. |
| Место рођења | Рим, Папска држава |
| Датум смрти | 8. јануар 1198. (91/92 год.) |
| Место смрти | Рим, Папска држава |
| Папа | |
| Редослед | 175. |
| Понтификат | 30. март 1191 — 8. јануар 1198. |
| Претходник | папа Климент III |
| Наследник | папа Иноћентије III |
Папа Целестин III (лат. Caelestinus III, око 1106 — 8. јануар 1198), рођен као Ђачинто Бобоне (итал. Giacinto Bobone),[1] био је поглавар Католичке цркве и владар Папске државе од 30. марта или 10. априла 1191.[2] до своје смрти. Имао је напете односе са неколико монарха, укључујући цара Хајнриха VI, краља Танкреда од Сицилије и краља Алфонса IX од Леона.
Почеци
[уреди | уреди извор]Ђачинто Бобоне је рођен у племићкој породици Орсини у Риму, а служио је као кардинал-ђакон прије него што је постао папа.[1] За свештеника је рукоположен 13. априла 1191. године. Римска курија га је сматрала стручњаком за Шпанију, па је предводио двије легатинске мисије (1154—1155. и 1172—1175) као кардинал-ђакон базилике Свете Марије из Козмедина.[3]
Понтификат
[уреди | уреди извор]Целестин је крунисао цара Хајнриха VI на дан његовог избора 1191. церемонијом која је симболизовала његову апсолутну надмоћ, како је то описао Роџер од Ховедена, након што је Хајнрих обећао да ће уступити Тускулу. Запријетио је да ће екскомуницирати краља Танкреда 1192, приморавајући га да пусти у Рим своју тетку царицу Констанцију, жену Хајнриха и кандидата за круну Сицилије, коју је Танкред заробио 1191, како би замијенио за његово признање Танкреда, а истовремено је вршио притисак на Хајнриха, али су њемачки војници пустили Констанцију на границе Папске државе прије него што је стигла у Рум наредног љета. Касније је скоро екскомуницирао Хајнриха VI, јер је држао у затвору енглеског краља Ричарда I.[4] Пизу је поставио је под свој интердикт, који је укинуо његов насљедник Иноћентије III 1198. године.[5] Осудио је краља Алфонса IX од Леона због брака са Терезом од Португалије због крвног сродства. Затим га је екскомуницирао 1196. због савезништва са Алмохадским калифатом, док је водио рат против Кастиље.[6] Након брака са Беренгелом од Кастиље, Целестин је екскомуницирао Алфонса и поставио интердикт над Леоном.[7]
Целестин је 1198. потврдио статус Тевтонских витезова као војног реда.[8]
Смрт
[уреди | уреди извор]Целестин је желио поднијети оставку на папство и препоручити насљедника (кардинал Ђовани ди Сан Паоло) непосредно прије смрти,[9] али му кардинали то нису дозволили.[10]
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б Luscombe & Riley-Smith 2004, стр. 417.
- ^ „The Cardinals of the Holy Roman Church - Biographical Dictionary - Consistory celebrated on Ash Wednesday 1144”. cardinals.fiu.edu. Приступљено 8. 11. 2021.
- ^ Luscombe & Riley-Smith 2004, стр. 417—418.
- ^ Sikes, Thomas Burr (1885). History of the Christian Church, from the first to the fifteenth century (на језику: енглески). London. стр. 187. Приступљено 8. 11. 2021.
- ^ Clarke, Peter D. (2007). The Interdict in the Thirteenth Century: A Question of Collective Guilt (на језику: енглески). Oxford: Oxford University Press. стр. 118. ISBN 978-0-19-920860-9. Приступљено 8. 11. 2021.
- ^ Lower 2014, стр. 605.
- ^ Moore, John Clare (2003). Pope Innocent 3rd 1160/61-1216: To Root Up and to Plant (на језику: енглески). BRILL. стр. 70—71. ISBN 978-90-04-12925-2. Приступљено 8. 11. 2021.
- ^ Urban, William L. (2003). The Teutonic Knights: A Military History (на језику: енглески). Greenhill. стр. 12—13. ISBN 978-1-85367-535-5. Приступљено 8. 11. 2021.
- ^ Hoveden, Rogerus de (1871). Chronica Magistri Rogeri de Houedene (на језику: енглески). Longmans. стр. 32—33. Приступљено 8. 11. 2021.
- ^ Holder, Karl (1892). Die Designation der Nachfolger durch die Päpste (на језику: немачки). B. Veith. стр. 69—70. Приступљено 8. 11. 2021.
Литература
[уреди | уреди извор]- Komatina, Ivana (2018). „On the attack of the Hungarian king Bela III on Serbia in light of the letter of emperor Isaac II to pope Celestine III”. Facta Universitatis: Philosophy, Sociology, Psychology and History. 17 (2): 105—110. Архивирано из оригинала 01. 09. 2020. г. Приступљено 12. 06. 2024.
- Luscombe, David; Riley-Smith, Jonathan (2004). The New Cambridge Medieval History: Volume 4, c.1024-c.1198, Part 1 (на језику: енглески). Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-41410-4. Приступљено 8. 11. 2021.
- Lower, Michael (јул 2014). „The Papacy and Christian Mercenaries of Thirteenth-Century North Africa”. Speculum. 89 (3): 601—631. ISSN 0038-7134. doi:10.1017/S0038713414000761. Приступљено 8. 11. 2021.
- Ферјанчић, Божидар (1971). „Писмо цара Исака II Анђела папи Целестину III”. Византијски извори за историју народа Југославије. 4. Београд: Византолошки институт. стр. 249—252.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]
| Међународне | |
|---|---|
| Државне | |
| Уметничке | |
| Људи | |
| Остале | |
