Париски топ
| Париски топ | |
|---|---|
 Немачки париски топ, такође познат као топ цара Вилхелма, је био највећи топ Првог светског рата. 1918. париски топови су бомбардовали Париз са удаљености од 120 километара. | |
| Тип | супертешки пољски топ |
| Место порекла | Немачко царство |
| Употреба | |
| Корисници | Немачко царство |
| Ратови | Први светски рат |
| Производња | |
| Дизајнер | Фриц Раузенбергер |
| Произвођач | Круп |
| Спецификације | |
| Тежина | 256 тона |
| Дужина | 34m[1]:84 |
| Калибар | 211 mm, касније прерађен на 238 mm |
| Breech | хоризонтални клизећи блок |
| Елевација | 55 степени |
| Почетна брзина | 1.640m/s |
| Максимални домет | 130km |
Париски топ (нем. Paris-Geschütz / Pariser Kanone) је име коришћено за тип немачких далекометних опсадних топова, од којих је неколико коришћено за бомбардовање Париза током Првог светског рата. Ови топови су били у употреби од марта до августа 1918. Када су први пут употребљени, парижани су мислили да се ради о бомбардовању из високолетећих цепелина, јер се није чуо ни звук авиона нити топа. Ови топови су били највећа артиљеријска оруђа коришћена у Првом светском рату када се посматра дужина цеви, и квалификују се под (касније насталу) формалну дефиницију великокалибарске артиљерије. Такође су били познати под именом „Kaiser Wilhelm Geschütz” („топ цара Вилхелма”), а често су мешани са Дебелом Бертом, немачком хаубицом коришћеном против белгијских утврђења током опсаде Лијежа 1914; заиста, Французи су их звали и по овом имену.[нап 1][2] Ови топови су такође мешани са мањим топовима „Langer Max” (Дугачки Макс), од којих су изведени; иако је чувена породица Круп производила све ове топове, сва сличност се ту прекидала.
Као војно оружје, париски топови нису били велики успех: пуњење је било мало, цеви су морале често да се замењују а прецизност топа је била довољно добра само за мете величине града. Немачки циљ је био изградња психолошког оружја које би нарушило морал Парижана, а не уништење самог града.
Види још
[уреди | уреди извор]- Круп К5, 283 mm, немачки топ из Другог светског рата са дометом од 64 километра.
Напомене
[уреди | уреди извор]- ^ За пример коришћења имена „Дебела Берта” за овај топ за време рата види „Paris again Shelled by Long-Range Gun” (PDF). The New York Times. 6. 8. 1918. стр. 3. Приступљено 2011-12-03.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Bull, Gerald V.; Murphy, Charles H. (1988). Paris Kanonen: The Paris Guns (Wilhelmgeschutze) and Project HARP. Herford: E. S. Mittler. ISBN 3-8132-0304-2.
- ^ Ley, Willy (децембар 1961). „Dragons and Hot-Air Balloons”. For Your Information. Galaxy Science Fiction. стр. 79—89.
- Библиографија
- Ford, Roger (2000). Germany's Secret Weapons in World War II
. Zenith Imprint. ISBN 0760308470. - Henry W. Miller, Railway Artillery: A Report on the Characteristics, Scope of Utility, etc. of Railway Artillery, United States Government Printing Office, 1921
- Henry W. Miller, The Paris Gun: The Bombardment of Paris by the German Long Range Guns and the Great German Offensive of 1918, Jonathan Cape, Harrison Smith, New York, 1930
- Bull, Gerald V.; Murphy, Charles H. (1988). Paris Kanonen: The Paris Guns (Wilhelmgeschutze) and Project HARP. Herford: E. S. Mittler. ISBN 3-8132-0304-2.
- Ian V. Hogg, The Guns 1914 -18, Ballantine Books, New York, 1971
- Webster, Paul (1994). Antoine De Saint-Exupery: The Life and Death of the Little Prince. London: Macmillan. ISBN 978-0333617021.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]
- The Paris Gun in the First World War.com Encyclopedia
- Paris Gun at S. Berliner, III's ORDNANCE Superguns
- Une page sur le canon de Paris
| Државне | |
|---|---|
| Остале | |
