Парк природе Шуменска висораван
| Парк природе Шуменска висораван | |
|---|---|
 | |
  | |
| Мјесто | Шуменска област  Бугарска |
| Најближи град | Шумен |
| Координате | 43° 16′ 14″ N 26° 55′ 22″ E / 43.27056° С; 26.92278° И |
| Површина | 3.929,9 хектара |
| Основано | 1980. године као национални парк, а 2003. године као парк природе |
Парк природе Шуменска висораван (буг. Природен парк Шуменско плато) је парк природе који се налази у северном делу Шуменске области у Бугарској, на највишој висоравани Дунавске равнице. Највећи део парка је шумовит, а преовлађује буква. Ово подручје је проглашнео за национални парк 1980. године, а 2003. године за парк природе, да би сачувао своје екосистеме и биолошку разноврсност флоре и фауне. У оквиру парка налази се Шуменска твђава и неколико пећинских манастира.
Географија[уреди | уреди извор]
Парк је стациониран у североисточном делу Бугарске.[1] Цела висораван се са северне страни граничи долинама река Пакоша, Стражка, реком Вранато на западу и долинама река Врана, Тича и Мамича на југу.[1] Површина парка је 3929 хектара. Парк обухвата шуму букве која је површине 63,4 хектара, а ова шума је заштићена јер се у њој налазе стабла мезијске букве, старе неколико стотина година. Једина дозвољена активност у парку је коришћење стаза које пролазе кроз парк природе.[2]
Историја[уреди | уреди извор]
Парк је део мреже Natura 2000 и у њему се строго чува природно станиште, флора и фауна.[1] У оквиру висоравни, парк се протеже на 3929,9 хектара. Налази се у источном делу Дунавне равнице у непосредној близини града Шумен.[3] Проглашен је националним парком 1980. године, а парком природе 2003. године. Одговорност управљања парком има Влада Бугарске и диктирана је под Планом управљама парковима природе и Законом о заштићеним подручјима 1998. године.[1]
Флора и фауна[уреди | уреди извор]
Парк и висораван имају препознатљиве топографске карактеристике и водене ресурсе, а климатски услови и земљиште диктирају биолошку разноврсност[1]
Парк има густо шумовито подручје, а око 90% површине покривено је шумама углавном мешовитим листопадним шумама. Биљне врсте пописане у овој шуми су: јасен, буква, граб, липа, јавор, цер и многе друге.
Од шумске четинарске вегетације у парку се налази: црни бор, европска смрча, дуглазија, бели бор и смрча. У отвореном подручју парка налази се неколико врста жбунова и трава. Пописано је укупно 14 врста орхидеја и више од 250 врста других биљака.[3] Читав парк природе садржаи 550 врста васкуларних биљака изузев маховина.[1]
Парк настањује 350 врста бескичмењака и више од 240 врста кичмењака. Од пописаних сисара у парку се налазе : јазавац, куна белица, лисица, црвени јелен, срна, дивља свиња и многе друге. Од пописаних гмизаваца у парку налазе се : смук, зелембаћ, шумска корњача, гуштер и многи други. Животиње, које су под различитим категоријама заштите, пријављене у парку су : црна жуна, буљина, орао кликташ, шарени твор, јастреб и Mesocricetus newtoni.[3]
Културна баштина[уреди | уреди извор]
У оквиру парка природе налази се велики број културних знаменитости као што су : Шуменска тврђава[4][5][6], пећински манастири и Бугарски државни споменик[3].[3]
Галерија[уреди | уреди извор]
-
Пут кроз шуму -
-
-
-
Остаци Шуменске тврђаве
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б в г д ђ „An investigation into the flora of the Shumen Heights” (pdf). Phytologia Balcanica HoemPage. 2014. Приступљено 26. 5. 2016.
- ^ „Shumen Plateau Nature Park”. Different Cultures on European Stage. Архивирано из оригинала 11. 06. 2016. г. Приступљено 26. 5. 2016.
- ^ а б в г д „Shumen Plateau Nature Park”. Official Portal of Bulgarian Tourism. Архивирано из оригинала 14. 03. 2016. г. Приступљено 26. 5. 2016.
- ^ „Restoring Shumen Fortress – EEA Grants”. EEA Grants – Norway Grants, Financial Mechanism Office. 1. 8. 2010. Приступљено 26. 5. 2016.
- ^ Kassabova 2008, стр. 91.
- ^ Cheynet & Sode 2006, стр. 94.
Литература[уреди | уреди извор]
- Baker, Mark; Deliso, Chris (2013). Lonely Planet Romania & Bulgaria. Lonely Planet. ISBN 978-1-74321-637-8.
- Cheynet, Jean-Claude; Sode, Claudia (2006). Studies in Byzantine Sigillography. Walter de Gruyter. ISBN 978-3-11-093821-0.
- Kassabova, Kapka (2008). Bulgaria. New Holland Publishers. ISBN 978-1-84537-564-5.[мртва веза]
- Watkins, Richard; Deliso, Christopher (2008). Bulgaria. Ediz. Inglese. Lonely Planet. ISBN 978-1-74104-474-4.