Патријарх српски Калиник II
| Патријарх српски Калиник II | |
|---|---|
| Архиепископ пећки и патријарх српски | |
| Године | (1764−1766) |
| Претходник | Василије I |
| Наследник | Димитрије I |
| Митрополит београдски | |
| Године | (1757-1764) |
| Митрополит нишки | |
| Године | (1752) |
Калиник II Грк (грч. Καλλίνικος Β΄) био је архиепископ пећки и патријарх српски у времену 1764. до 1766. године. Био је грчког порекла. Припадао је фанариотским круговима. Током своје краткотрајне управе значајно је допринео укидању Српске патријаршије (1766).[1][2][3]
Биографија
[уреди | уреди извор]Као јерарх грчког порекла, првобитно је именован за нишког митрополита (1752), али на том положају се није дуго задржао. Потом је 1757. године постао београдски митрополит и са тог положаја је почетком 1764. године прешао на пећки трон, поставши нови српски патријарх.[3]
Био је последњи носилац патријаршијског звања пре него што је османска власт укинула Српску патријаршију у Пећи. Пошто је пети и последњи пут поднео оставку на звање патријарха пећког и послао петицију Васељенској Патријаршији у Цариграду тражећи укидање патријаршије. Као главни разлог за овај предлог, потписан од стране њега и 5 других епископа наведени су нагомилани дугови.
11. септембра 1766. цариградски патријарх Самуило добија одобрење од турског султана да се укине Пећка патријаршија и њене епархије ставе под јурисдикцију Цариградске патријаршије. Међутим, Калиник II Грк је као митрополит остао у Београду и након укидање патријаршије.
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Вуковић 1996, стр. 273-274.
- ^ Радосављевић 2009, стр. 793-794.
- ^ а б Шулетић 2021, стр. 65.
Литература
[уреди | уреди извор]- Вуковић, Сава (1996). Српски јерарси од деветог до 20. века. Београд: Евро.
- Кашић, Душан Љ. (1960). „Стање у Пећској патријаршији после емиграције патријарха Арсенија IV” (PDF). Богословље. 19 (1-2): 16—30. Архивирано из оригинала (PDF) 03. 05. 2019. г. Приступљено 03. 05. 2019.
- Мирковић, Мирко (1965). Правни положај и карактер Српске цркве под турском влашћу (1459-1766). Београд: Завод за издавање уџбеника.
- Радојчић, Никола (1909). „Споменици о укидању Пећке патријаршије”. Богословски гласник. 8 (16): 401—413.
- Прибићевић, Валеријан (1904). „Акта о укидању Пећске патријаршије”. Богословски гласник. 3 (5): 377—379, 453—457.
- Радосављевић, Недељко (2009). „Калиник II, патријарх пећки”. Српски биографски речник. 4. Нови Сад: Матица српска. стр. 793—794.
- Руварац, Димитрије (1904). „О укинућу Пећске патријаршије и њеном наслеђу”. Српски Сион. 14: 261—270, 293—299, 325—331.
- Самарџић, Радован (1986). „Српска црква у Турском царству 1690-1766”. Историја српског народа. 4 (1). Београд: Српска књижевна задруга. стр. 531—552.
- Слијепчевић, Ђоко М. (1938). „Укидање Пећке патријаршије 1766” (PDF). Богословље. 13: 250—307. Архивирано из оригинала (PDF) 03. 05. 2019. г. Приступљено 03. 05. 2019.
- Слијепчевић, Ђоко М. (1962). Историја Српске православне цркве. 1. Минхен: Искра.
- Шулетић, Небојша (2021). „Именовања пећких патријараха (1691-1766)” (PDF). Зборник Матице српске за историју. 104: 51—71.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]
