Пајковац

Пајковац
Пајковац;
Административни подаци
Држава	Србија
Управни округ	Расински
Општина	Варварин
Становништво
— 2011.	142
Географске карактеристике
Координате	43° 45′ 17″ С; 21° 12′ 26″ И / 43.754666° С; 21.207333° И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	247 m
	Пајковац Пајковац на карти Србије
Остали подаци
Позивни број	037
Регистарска ознака	KŠ

Пајковац је насеље у Србији у општини Варварин у Расинском округу. Према попису из 2002. било је 142 становника (према попису из 1991. било је 178 становника).

Историја

До Другог српског устанка Пајковац се налазио у саставу Османског царства. Након Другог српског устанка Пајковац улази у састав Кнежевине Србије и административно је припадао Јагодинској нахији и Темнићској кнежини^[1] све до 1834. године када је Србија подељена на сердарства.

Порекло становништва

Подаци датирају из 1905^[2]

Од породице Павловића био је чувени јунак из Првог и Другог Устанка, „Никола Мандрда“. Никола Мандрда био је веома леп, крупан, снажан и чувен човек. Кад би он викнуо сав се Јухор тресао, те му је и гора глас прихваћала. Турке је страшно мрзео и убијао их где их је год стигао. Карађорђе га је веома уважавао. Павловићи су пореклом из околине Врања, славе Св. Николу.

Према пореклу ондашње становништво Пајковца из 1905. године, може се овако распоредити:

Староседеоца има 1 породица са 15 куће.

Из Врањског округа има 4 породице са 22 куће.

Из околине Лесковца има 1 породица са 6 куће.

Из околине има 1 куће.

Из Левче има 1 куће.

Демографија

У насељу Пајковац живи 122 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 46,7 година (46,2 код мушкараца и 47,1 код жена). У насељу има 49 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,90.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века

Демографија^[3]
Година	Становника
1948.	386
1953.	373
1961.	336
1971.	270
1981.	228
1991.	178	178
2002.	142	142

Етнички састав према попису из 2002.‍^[4]

Срби	140	98,59%
Румуни	1	0,70%
непознато	1	0,70%

Година пописа	1818.	1819.	1820.	1821.	1822.	1823.	1824/25.	1825.	1826.	1827.	1828.	1829.
Пајковац у пописима Јагодинске нахије — од 1818. до 1829.^[1]
Куће	18	18	12	14	17	18	19	17	17	17	16	16
Пореске главе*	-	21	12	14	19	20	20	16	16	16	15	14
Арачке главе**	38	49	23	31	33	37	38	37	39	40	44	41
Пореске главе = Ожењени мушкарци \| * Арачке главе = Мушкарци од 7 до 70 година

Становништво према полу и старости^[5]


	м	ж
?	2	0
80+	2	3
75—79	3	8
70—74	9	3
65—69	6	6
60—64	2	5
55—59	8	5
50—54	4	2
45—49	4	6
40—44	4	6
35—39	8	2
30—34	3	4
25—29	8	2
20—24	2	2
15—19	2	3
10—14	3	3
5—9	1	1
0—4	4	6
Просек :	46,2	47,1

Домаћинства

**Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.**
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	78	78	83	72	64	56	49

**Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.**
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	10	20	4	5	3	5	1	1	0	0	2,90

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена
Мушки	67	15	43	8	1
Женски	57	3	42	11	1
УКУПНО	124	18	85	19	2

Становништво по делатностима које обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	40	34	0	0	4
Женски	17	14	0	0	1
УКУПНО	57	48	0	0	5
Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	0	1	0	0	0
Женски	0	0	1	0	0
УКУПНО	0	1	1	0	0
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	0	0	0	0	0
Женски	0	1	0	0	0
УКУПНО	0	1	0	0	0
Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	0	0	0	1
Женски	0	0	0	0
УКУПНО	0	0	0	1

Референце

^ ^а ^б Поповић, Љубодраг. Зоран Марковић, ур. Јагодинска нахија, књига прва 1815 —1823 (PDF). Јагодина: Историјски архив Јагодина. ISBN 86-902609-5-1. Приступљено 12. 7. 2012.
^ Подаци: „Насеља“ књ.6 (др. Станоје. М. Мијатовић: Насеља српских земаља
^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

Литература

Поповић, Љубодраг. Зоран Марковић, ур. Јагодинска нахија, књига прва 1815 —1823 (PDF). Јагодина: Историјски архив Јагодина. 86-902609-5-1. Архивирано из оригинала (PDF) 27. 09. 2013. г. Приступљено 12. 7. 2012.

Спољашње везе

[Јагодинска_нахија_I-1] а ^б Поповић, Љубодраг. Зоран Марковић, ур. Јагодинска нахија, књига прва 1815 —1823 (PDF). Јагодина: Историјски архив Јагодина. ISBN 86-902609-5-1. Приступљено 12. 7. 2012.

[2] Подаци: „Насеља“ књ.6 (др. Станоје. М. Мијатовић: Насеља српских земаља

[3] „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.

[4] „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.

[5] „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]