Персијска башта
| Персијска башта | |
|---|---|
 | |
| Светска баштина Унеска | |
| Званично име | Персијска башта |
| Место | Иран |
| Површина | 71.635, 974.002 ha (7,7107×109, 1,048407×1011 sq ft) |
| Укључује | |
| Критеријум | Културно добро: i, ii, iii, iv, vi |
| Упис | 2011. (35. седница) |
| Веб-сајт | http://whc.unesco.org/en/list/1372 |
Персијска башта (персијски језик: باغ ایرانی, pairi-daeza, тј. "затворен простор") је традиционално обликовање баште које потиче из средишњег Ирана (Покрајина Фарс), а које је снажно утицало на дизајн башта од Андалузије до Индије, па и шире. Због тога је девет персијских башти, у девет различитих иранских покрајина, 2011. године уписано на УНЕСКО-в Списак места Светске баштине у Азији и Аустралазији.[1]
Девет заштићених персијских башти су: Абас Абад, Ерам, Шахзаде, Акбарије, Пахлаванпур, Долат Абад, Чехел Сотун, Фин и Голестан. Оне су пример разноликости дизајна персијске баште који су се прилагодили различитим климатским условима задржавајући начела која имају своје корене у доба Кира Великог, у 6. веку п. н. е. Персијска башта је увек подељена у четири дела с водом, где важну улогу играју систем за наводњавање (канат и базени) и украси. Персијска башта је била концепирана да симболизује рај и четири елемента Зороастризма: небо, земљу, воду и биљке. Ове баште, које датирају из различитих раздобља од 6. века п. н. е., такође имају зграде, павиљоне и зидове, као и софистициране системе за наводњавање. Као такве, оне су утицале на уметност баштенског дизајна од Индије до исламске Шпаније.[2]
-
Шаздех башта, Махан -
Башта Голестанског дворца, Техеран -
Башта Фин, Кашан -
Башта куће Гавам, Шираз -
Башта Ерам, Шираз
Извори
[уреди | уреди извор]
- ^ Komitet svjetske baštine upisao šest novih kulturnih lokaliteta UNESCO, 29. lipnja 2011. Преузето 16. јула 2011.
- ^ Mehdi Khonsari, M. Reza Moghtader i Minouch Yavari (1998). The Persian Garden: Echoes of Paradise. , Mage Publishers. ISBN 978-0-934211-46-8.
Литература
[уреди | уреди извор]- Mehdi Khonsari, M. Reza Moghtader i Minouch Yavari (1998). The Persian Garden: Echoes of Paradise. , Mage Publishers. ISBN 978-0-934211-46-8.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Utjecaj perzijskih vrtova u Indiji
- Farnoush Tehrāni, The meaning of the Persian garden, na perzijskom jeziku, Jadid Online, 12. 11. 2009, [1].
• Audio slideshow: [2] (5 min 58 sec).