Петровчић

Петровчић
Петровчић;
	Зграда месне заједнице
Административни подаци
Држава	Србија
Град	Београд
Општина	Сурчин
Становништво
— 2022.	1437
Географске карактеристике
Координате	44° 47′ 22″ С; 20° 08′ 24″ И / 44.789333° С; 20.14° И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
	Петровчић Петровчић на карти Србије
Остали подаци
Поштански број	11282
Позивни број	011
Регистарска ознака	BG

Петровчић је насеље у градској општини Сурчин у граду Београду. Према попису из 2022. било је 1437 становника.

Историја

Материјални докази сведоче о раној насељености ових простора, још у доба неолита. Предмети од камена и животињске кости сведоче да се поред обраде земље, човек бавио и сточарством, а предмети од бронзе упућују на ране почетке употребе метала. На овом простору живели су Илири, Келти и Римљани.

После сеобе Срба под Арсенијем IV Јовановићем део српске миграције населио се у четири села и на 11 пустара. Указом Марије Терезије, Петровчић је додељен Вуку Исаковичу за насељавање породица његових војника. Први пут под данашњим именом помиње се 1756. године као граничарско место.

У месту је још тада постојала трошна православна црква, а нови православни храм подигнут је 1845. године и посвећен је Рождеству Св. Јована. Сеоска слава је Ивандан.

Подаци о постојању школе датирају из периода између два рата. Школска зграда је имала две учионице и око 60 ђака. Одлуком СО Земун 1955. године школа је припојена основној школи „Душан Вукасовић Диоген“ у Бечмену. Данас ученици после завршеног четвртог разреда наставу похађају у школи у Бечмену.

У Петровчићу је 1909. године рођен Душан Вукасовић, предратни учитељ, командант 36. војвођанске дивизије и народни херој, који је погинуо 1945. године на Сремском фронту.

Демографија

У насељу Петровчић живи 1096 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 36,8 година (36,1 код мушкараца и 37,5 код жена). У насељу има 415 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,39.

Ово насеље је углавном насељено Србима (према попису из 2002. године).

График промене броја становника током 20. века

Демографија^[1]
Година	Становника
1948.	751
1953.	811
1961.	846
1971.	890
1981.	956
1991.	1.117	1.087
2002.	1.406	1.407
2011.	1.394
2022.	1.437

Етнички састав према попису из 2002.‍^[2]

Срби	1.261	89,68%
Роми	73	5,19%
Црногорци	17	1,20%
Горанци	17	1,20%
Албанци	3	0,21%
Југословени	3	0,21%
Хрвати	2	0,14%
Словаци	2	0,14%
Немци	1	0,07%
Муслимани	1	0,07%
Македонци	1	0,07%
Бошњаци	1	0,07%
непознато	5	0,35%

Становништво према полу и старости^[3]


	м	ж
?	1	1
80+	7	6
75—79	7	16
70—74	33	27
65—69	24	39
60—64	35	30
55—59	30	28
50—54	47	45
45—49	73	62
40—44	63	67
35—39	48	55
30—34	46	52
25—29	54	38
20—24	55	59
15—19	60	50
10—14	56	30
5—9	41	43
0—4	38	40
Просек :	36,1	37,5

Домаћинства

**Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.**
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	181	207	224	256	275	316	415

**Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.**
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	55	80	80	111	50	26	7	3	2	1	3,39

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена	Непознато
Мушки	583	176	363	27	17	0
Женски	575	118	352	81	20	4
УКУПНО	1.158	294	715	108	37	4

Становништво по делатностима које обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	290	95	3	0	72
Женски	212	67	0	0	45
УКУПНО	502	162	3	0	117
Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	4	19	31	2	31
Женски	2	1	29	6	4
УКУПНО	6	20	60	8	35
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	0	5	16	3	6
Женски	4	6	10	9	23
УКУПНО	4	11	26	12	29
Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	2	0	0	1
Женски	5	0	0	1
УКУПНО	7	0	0	2

Галерија

Улица
Улица
Црква Св. Јована
Црква Св. Јована
Основна школа „Душан Вукасовић Диоген“
Месна заједница у Петровчићу

Референце

^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

Спољашње везе

[1] „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.

[2] „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.

[3] „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

[1]

[2]

[3]

п р у Градска општина Сурчин
Насеља Сурчина	Бечмен Бољевци Добановци Јаково Петровчић Радиофар Прогар Ледине (део) Сурчин
Верска здања	Црква Светог Саве Црква Светог Николе Црква Светог Вазнесења Црква Светог Арханђела Гаврила Црква Свете Петке Црква Светог Јована Претече Црква преподобне мати Параскеве Манастир Фенек
Знаменитости	Бојчинска шума Аеродром Никола Тесла Аеродром Прогар Музеј ваздухопловства Стара породична кућа Аћимовића 3.центар за обуку Војске Србије Прогарска ада
Манифестације	Страшилијада Бојчинско културно лето
Грб општине Сурчин Градска општина Сурчин