Пређи на садржај

Петровчић

Координате: 44° 47′ 22″ С; 20° 08′ 24″ И / 44.789333° С; 20.14° И / 44.789333; 20.14
С Википедије, слободне енциклопедије
Петровчић
Зграда месне заједнице
Административни подаци
ДржаваСрбија
ГрадБеоград
ОпштинаСурчин
Становништво
 — 2022.Раст 1437
Географске карактеристике
Координате44° 47′ 22″ С; 20° 08′ 24″ И / 44.789333° С; 20.14° И / 44.789333; 20.14
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Петровчић на карти Србије
Петровчић
Петровчић
Петровчић на карти Србије
Остали подаци
Поштански број11282
Позивни број011
Регистарска ознакаBG

Петровчић је насеље у градској општини Сурчин у граду Београду. Према попису из 2022. било је 1437 становника.

Историја

[уреди | уреди извор]

Материјални докази сведоче о раној насељености ових простора, још у доба неолита. Предмети од камена и животињске кости сведоче да се поред обраде земље, човек бавио и сточарством, а предмети од бронзе упућују на ране почетке употребе метала. На овом простору живели су Илири, Келти и Римљани.

После сеобе Срба под Арсенијем IV Јовановићем део српске миграције населио се у четири села и на 11 пустара. Указом Марије Терезије, Петровчић је додељен Вуку Исаковичу за насељавање породица његових војника. Први пут под данашњим именом помиње се 1756. године као граничарско место.

У месту је још тада постојала трошна православна црква, а нови православни храм подигнут је 1845. године и посвећен је Рождеству Св. Јована. Сеоска слава је Ивандан.

Подаци о постојању школе датирају из периода између два рата. Школска зграда је имала две учионице и око 60 ђака. Одлуком СО Земун 1955. године школа је припојена основној школи „Душан Вукасовић Диоген“ у Бечмену. Данас ученици после завршеног четвртог разреда наставу похађају у школи у Бечмену.

У Петровчићу је 1909. године рођен Душан Вукасовић, предратни учитељ, командант 36. војвођанске дивизије и народни херој, који је погинуо 1945. године на Сремском фронту.

Демографија

[уреди | уреди извор]

У насељу Петровчић живи 1096 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 36,8 година (36,1 код мушкараца и 37,5 код жена). У насељу има 415 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,39.

Ово насеље је углавном насељено Србима (према попису из 2002. године).

График промене броја становника током 20. века
Демографија[1]
Година Становника
1948. 751
1953. 811
1961. 846
1971. 890
1981. 956
1991. 1.117 1.087
2002. 1.406 1.407
2011. 1.394
2022. 1.437
Етнички састав према попису из 2002.[2]
Срби
  
1.261 89,68%
Роми
  
73 5,19%
Црногорци
  
17 1,20%
Горанци
  
17 1,20%
Албанци
  
3 0,21%
Југословени
  
3 0,21%
Хрвати
  
2 0,14%
Словаци
  
2 0,14%
Немци
  
1 0,07%
Муслимани
  
1 0,07%
Македонци
  
1 0,07%
Бошњаци
  
1 0,07%
непознато
  
5 0,35%


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Галерија

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  2. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  3. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]