Пређи на садржај

Покрштавање Скандинавије

С Википедије, слободне енциклопедије
Хришћански крст из Шведске

Покрштавање Скандинавије (дан. kristendommens indførelse i Norden; норв. innføringen av kristendommen i Norden; швед. införandet av kristendomen i Norden) догодило се између 8. и 12. века.

На подручју уже СкандинавијеДанске (1104), Норвешке (1154) и Шведске (1164) — основане су католичке надбискупије одговорне папи лично. Прелаз на хришћанство трајао је дуго, јер је требало успоставити мрежу цркава. Лапонци (локално Сами) покрштени су тек у 18. веку.

Иако су Скандинавци постали хришћани, дуго је трајало да усвоје хришћанска уверења.[1] Старе аутохтоне традиције и даље су постојале, а, као и код других покрштених народа, тешко су се усвајали догматски концепти попут првородног греха, оваплоћења и Светог Тројства и других.

Археолошка ископавања гробних места на острву Ловен крај Стокхолма показала су да је процес коначног и бесповратног усвајања хришћанства трајао барем 150 до 200 година. Најпознатији свети скандинавски град јесте Упсала, савремено средиште Цркве Шведске, а историјски центар култа нордијског паганизмаУпсалском храму), многобожачке религије пре христијанизације.[2]

Током раног средњег века, папинство се још није утврдило као средишња католичка власт, тако да се развијала варијанта регионалног хришћанства.[3] Хришћански мисионари настојали су прилагодити проповедање па су представили Христа као особу снаге и среће, а књига Откровења, која представља Христа као победника над Сотоном, играла је средишњу улогу у ширењу ове религије међу Викинзима, иначе нордијске ратнике, трговце и гусаре, којима се вероватно допала идеја победника.[4]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Schön, Ebbe. (2004). Asa-Tors hammare, Gudar och jättar i tro och tradition. Fält & Hässler, Värnamo. ISBN 978-91-89660-41-0.
  2. ^ P. W. Christensen (1862). „Adam af Bremen om Menigheden i Norden under Erkesædet i Bremen og Hamborg (788-1072)”. Karl Schønbergs Forlag. стр. 194. Приступљено 28. 4. 2013. 
  3. ^ Sanmark, Alexandra (2003). Power and conversion: a comparative study of Christianization in Scandinavia. Uppsala: Department of Archaeology and Ancient History, Uppsala University, Occasional papers in archaeology. стр. 34. ISBN 978-91-506-1739-9. 
  4. ^ Lindqvist, Thomas. „Early Political Organisation: (a) An Introductory Survey”. Ур.: Helle, Knut. The Cambridge History of Scandinavia: Prehistory to 1520. Cambridge University Press. стр. 160—67. ISBN 978-0-521-47299-9. 

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Sanmark, Alexandra (2003). Power and conversion: a comparative study of Christianization in Scandinavia. Uppsala: Department of Archaeology and Ancient History, Uppsala University, Occasional papers in archaeology. стр. 34. ISBN 978-91-506-1739-9.