Операција Текбир
| Деблокада Сарајева 95 | |||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Део рата у Босни и Херцеговини | |||||||
 Војна дејства око Сарајева, јун 1995. | |||||||
| |||||||
| Сукобљене стране | |||||||
 Републикa Српскa |
 Републикa Боснa и Херцеговинa | ||||||
| Команданти и вође | |||||||
 Ратко Младић |
 Расим Делић | ||||||
| Укључене јединице | |||||||
|
| |||||||
| Јачина | |||||||
 17.500 војникатопови: 41 минобацачи: 132 тенкови: 24 |
 46.000 војникатопови: 43 минобацачи: 406 тенкови: 19 | ||||||
| Жртве и губици | |||||||
|
око 200 погинулих 600 рањених[1] |
1.100 погинулих 3.000 рањених | ||||||
Операција Текбир 95, скраћено Операција Т[2][3] је била војна операција која је била преузета од стране Армије Републике Босне и Херцеговине да би се одбациле снаге Војске Републике Српске око Сарајева и да би се ефикасно прекинула блокада Сарајева. Операција је после многих најављивања почела 15. јуна 1995, уз велико ангажовање 1. корпуса АРБиХ као и значајних делова 3., 4. и 7. корпуса Армије Републике Босне и Херцеговине. После двонедељних борби снаге АРБиХ су биле поражене и приморане су због огромних губитака да обуставе офанзиву.[4]
Однос снага
[уреди | уреди извор]Према изворима АРБиХ, пред операцију однос снага је био:
- АРБиХ — војници/официри: 46.163, топови: 43, минобацачи: 406, тенкови: 19;
- ВРС — војници/официри: 17.500, топови: 41, минобацачи: 132, тенкови: 24.
Однос (приближно) војници: 2,63:1 или 5:1[2] (АРБиХ-ВРС), топови: 1:1 (АРБиХ-ВРС), минобацачи: 3:1 (АРБиХ-ВРС), тенкови: 1:1,3 (АРБиХ-ВРС).[5]
Према публикацији Balkan Battlegrounds, у нападу АРБиХ 2, 3. и 7. корпус су ставили на располагање 10.000 – 15.000 пробраних војника; 4. корпус је учествовао са око 5.500, док је 1. корпус имао на располагању око 60.000 (цео корпус није, међутим, употребљен у покушају пробоја).[6] Ови подаци се приближно слажу са подацима АРБиХ.
Почетак операције
[уреди | уреди извор]Након извршених припрема, АРБиХ је покренула операцију 15. јуна масивним нападом на три правца. Главни напад је био правцем Високо – Паљево – Рајловац, снагама 7. корпуса, а други главни правац Голо брдо – Хаџићи – Мостарско раскршће, снагама 4. корпуса. Помоћни правци напада су били Игман – Трново, снаге 1. корпуса, и Нишићка висораван – Равни Набожић – Семизовац, снаге 3. корпуса. Почетни успеси су омогућили АРБиХ да заузме Цемерску и прекине комуникацију Семизовац – Средње и скоро потпуно заокружи српске положаје око Сарајева.[7] Други напад према истоку и југу је био такође пропраћен почетним успехом. АРБиХ је брзо заузела Дебело брдо и до 17. јуна је била у стању да гранатира Пале.[7] Мањи напади око Сарајева су мало напредовали, али ВРС је стабилно држала своје положаје.
Српска контраофанзива
[уреди | уреди извор]Упркос почетним успесима напредовање АРБиХ је почело да се зауставља већ од 17. јуна, када је почела да ојачава одбрана ВРС. Између 17. и 22. јуна, Сарајевско-романијски и Херцеговачки корпус ВРС су прешли у контранапад, у сва три правца против АРБиХ. ВРС је потпуно зауставила напад АРБиХ и повратила део изгубљене територије.[4] То је омогућило да ВРС уведе елитне јединице МУП-а у борбу и крене у контранапад. На западном правцу ВРС је заузела насеље Ступ. Око Трнова, елитне јединице ВРС су натерале 14. дивизију АРБиХ на повлачење.[4] На северу, специјалци ВРС су поразили АРБиХ и повратили Цемерску 22. јуна.[4]
Крај операције
[уреди | уреди извор]До 28. јуна, уздрмана великим губицима у људству (званично 404 погинула и 1.386 рањених) и територији, сарајевска влада је прекинула операцију признавајући пораз. У публикацији Ција - Balkan battlegrounds, губици Армије РБиХ у операцији процењени су на око 1.000 мртвих и 3.000 рањених.[8]
Извори
[уреди | уреди извор]- ^ „Сарајевско ратиште 1992 - 1995. (2/2)”. Приступљено 2. 8. 2016.
- ^ а б „Печат (политички магазин): Велика офанзива Армије РБиХ на шире подручје сарајевско-романијске регије (од 30,40 до 40,23 мин)”. Радио-телевизија Републике Српске. 14. 6. 2012. Приступљено 15. 6. 2012.
- ^ „Za Sarajevo, za Bosnu svoju”. Приступљено 21. 1. 2016.
- ^ а б в г Balkan Battlegrounds Vol. 1, стр. 314
- ^ „Sarajevska operacija — zadnji pokušaj deblokade Sarajeva(2) « Kiraethana”. Приступљено 31. 3. 2013.[непоуздан извор?]
- ^ Balkan Battlegrounds Vol.1, стр. 310
- ^ а б Balkan Battlegrounds Vol.1, стр. 312
- ^ Balkan Battlegrounds Vol.1, стр. 315
Литература
[уреди | уреди извор]- Balkan Battlegrounds: A Military History of the Yugoslav Conflict, 1990-1995 Volume I. Central Intelligence Agency, Office of Russian and European Analysis. Washington, DC 20505: May 2002.
