Полесје
Полесје или пољесје[1](укр. Полісся, блр. Палессе, рус. Полесье, пољ. Polesie, струс. Полѣсью) историјско-културна и физичко-географска је област и једно од највећих европских мочварних подручја у југозападном делу Источноевропске низије. Смештено је у подручју Полеске низије дуж токова Припјата и Десне. Заузима површину од око 130.000 km² на северу Украјине, југу Белорусије, источним деловима Лублинског Војводства Пољске и западне делове Брјанске области Русије.
Етимологија
[уреди | уреди извор]У основи термина „Полесје“ на свим језицима лежи корен „лес“ што алудира да је Полесје територија „под лесом“. По једној варијанти термин „лес“ је словенског порекла и означава шуму (рус. лес — „шума“),[2][3] док је према другом схватању реч о балтичкој речи „pol-/pal-“ која у основи означава мочваран крај.[4]
Према Федору Климчуку, Пољесјем би се могло назвати подручје у којем се шумска подручја наизменично мењају са великим мочварним подручјима.[5]
Границе области и географија
[уреди | уреди извор]Највећи део Полесја обухвата подручја северне Украјине и крајњег југа Белорусије, те мање делове Војводства Лублинског у Пољској и Брјанске области у Русији. Област се налази у вегетационој зони мешовитих листопадних шума, а јужна граница области представља уједно и границу између листопадних шума и шумостепе. У основи мочварна област је обимним мелиоративним радовима у периоду од 60-их до 80-их година 20. века претворена у плодно обрадиво тло.
Белоруско Полесје
[уреди | уреди извор]Белоруско Полесје заузима јужне делове Брестске и Гомељске области површине око 61.000 km² (или нешто мање од трећине државне територије Белорусије). Регија се од запада ка истоку протеже дужином од око 500 km, док је ширина у просеку око 200 km. условно реченео дели се на западно и источно Полесје, а граница између њих су реке Јасељда и Горињ.
Белоруско Полесје дели се на 5 физичко-географских целина: Брестско, Припјатско, Загородје, Мазирско и Гомељско.[6] Белоруско Полесјео припада сливовима река Припјат, Шчара, Мухавец, Брагинка и Буг. Реке Дњепар и Буг су међусобно повезане каналом Дњепар-Буг који иде преко овог дела Полесја.
Украјинско Полесје
[уреди | уреди извор]Украјинско Полесје обухвата пространо подручје на сверу Украјине ширине око 100 km, и чини око 20% целокупне државне територије. Река Дњепар дели га на два дела Правобережно и Левобережно Полесје.
Лублинско Полесје
[уреди | уреди извор]Полесју припадају источни делови Лублинског Војводства, крајеви уз средњи ток реке Буг. Западна граница пољског полесја иде реком Вепш.
Демографске особености Полесја
[уреди | уреди извор]Многи етнолози сматрају становнике Полесја посебном етничком групом независном од Украјинаца и Белоруса, означавајући их као Полешчуке.
Извори
[уреди | уреди извор]- ^ Миленко Мастиловић, дипл. инж. картограф (уредник атласа) и сарадници (1992). Географски атлас за V, VI, VII и VIII разред основне школе. Београд: Издавачка установа завод за картографију:„ГЕОКАРТА”. стр. 30.
- ^ Климчук Ф. Д. Географическая проекция внутренней формы названия «Полесье» // Региональные особенности восточнославянских языков, литератур, фольклора и методы их изучения. Тезисы докладов и сообщений ІІІ республиканской конференции. Часть І. Гомель. 1985. pp. 93–96.
- ^ Крывіцкі А. А. Назва Палессе – свая ці чужая? // Роднае слова. 1997. № 8. pp. 35–43.
- ^ Катонова Е. М. Балто-славянские контакты и проблема этимологии гидронимов // Проблемы этногенеза и этнической истории балтов. Тезисы докладов. Вильнюс. 1981. pp. 96-98.
- ^ Клімчук Ф. Д. Феномен Палесся // Загароддзе-1. Матэрыялы Міждысцыплінарнага навуковага семінара па пытанях даследавання Палесся (Мінск, 19 верасня 1997 г.). — Мінск, 1999. — С. 5—9.
- ^ Мороз М. А., Чаквин И. В. Полесье как историко-этнографическая область, ее локализация и границы // Полесье. Материальная культура. pp. 40.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]
| Међународне | |
|---|---|
| Државне | |
| Остале | |
