Полетно-слетна стаза

Полетно-слетна стаза (ПСС) или узлетео слетна стаза је правоугаона аеродромска површина на земљи или води намењена за полетање и слетање ваздухоплова. Њена ширина и дужина зависи од намене аеродрома и врсте авиона и других ваздухоплова који на њу слећу и са ње полећу и регулисана је међународним прописима. Обележена је за дневне и ноћне услове летења. Један од основних елемента према коме се одређује класа аеродрома (A, B, C, D, E, F, G), је дужина главне полетно-слетне стазе, односно главног канала за полетање и слетање. Поред дужине главне полетно-слетне стазе, односно главног канала за полетање и слетање аеродром по својим физиким својствима треба да задовољава и друге основне елементе и нормативе за ту класу аеродрома, предвиђене међународним правилником.^[1]

Основни појмови

Инфраструктура аеродрома

Вазушни путеви са средствима која их дефинишу.

Аеродром

Аеродром је одређена површина на копну или води (укључујући објекте, инсталације и опрему) намењена за коришћење у целости или делимично за долазак, одлазак и кретање авиона на земљи.
Аеродроми су објекти, који служе за одвијање ваздушног саобраћаја на земљи.^[2]

Ваздухоплов

То је летелица која користи полетно слетну стазу и осталу инфраструктуру аеродрома.

Подела ПСС у грађевинском смислу

У грађевинском погледу полетно-слетне стазе се деле на:^[3]

ПСС са вештачком подлогом: бетонске, асфалтне, од челичних или бетонских плоча.

ПСС са природном подлогома: травнате, земљане, водене (на рекама, језерима, мору), са леденом и снежном подлогом (на северном или јужном полу и у неким зимским центрима).

Мањи аеродроми обично имају једну ПСС са вештачком подлогом и једну ПСС са природном подлогом, а већи две и више ПСС са вештачком подлогом.

Нормативи за ПСС у складу са категоријом аеродрома

Основни нормативи за пројектовање, изградњу и реконструкцију аеродрома одређени су према њиховој врсти. Врсте аеродрома према којима се одређују основни елементи и нормативи за ПСС су:

Аеродроми за јавни ваздушни саобраћај
Аеродроми за спортско ваздухопловство и за сопствене потребе
Аеродроми за хидроавионе (хидродроми)
Аеродроми за хеликоптере (хелидроми)

Аеродроми за јавни ваздушни саобраћај

Главна ПСС

Основна дужина главне полетно-слетне стазе

У зависности од категорије аеродрома, основна дужина ПСС, мора бити на аеродрому:

Класе A дужине преко 2.550 m
Класе B дужине преко 2.150 m до 2.550 m
Класе C дужине преко 1.800 m до 2.150 m
Класе D дужине преко 1.500 m до 1.800 m
Класе E дужине преко 1.280 m до 1.500 m
Класе F дужине преко 1.080 m до 1.280 m
Класе G дужине од 900 m до 1.080 m

Основна дужина главне полетно-слетне стазе у грађевинском смислу

Основне дужине напред наведених класа полетно-слетних стаза примењују се под стандардним атмосферским притиском, на коти 0 (ниво мора), при температури од +15 °C.

У грађевинском смислу, основна дужина полетно-слетне стазе због веће надморске висине и повећањања температуре, продужава се, и то највише до 35%, по следећим нормативима:

За разлику у атмосферском притиску у односу на стандардни притисак, због веће надморске висине, основна дужина полетно-слетне стазе се при пројектовању продужава, за разлику у висини на сваких 300 м надморске висине, додавањем на основну дужину ПСС још 7% од те дужине.
За повећње температуре преко +15 °C, при пројектовању ПСС основна дужина увећава за сваки 1 °C температуре за 1% од те дужине.

Основна ширина полетно-слетне стазе

Основна ширина ПСС несме бити мања:

Од 45 m — на аеродромима класе A, B, C, D i E;
Од 30 m — на аеродромима класе F i G.

Просечна дужина нагиба полетно-слетне стазе

Просечна дужина нагиба ПСС не сме да пређ 1%. Уздужни нагиб на било ком делу полетно-слетне стазе не сме да пређе:

1,25% — на аеродромима класе A, B i C;
1,50% — на аеродромима класе D, E, F i G.

Споредна ПСС

Дужина споредних или других полетно-слетни стаза (на аеродромима где оне постоје) не сме бити мања од 85% од изабране основне дужине главне полетно-слетне стазе заједно додатим дужинама.

Изузетно, дужина споредних или друге полетно-слетне стазе може бити мања од 85% од дужине главне полетно-слетне стазе ако на аеродрому дувају ветрови јаког интензитета, али не мања од 70% од изабране основне дужине главне полетно-слетне стазе.

Делови ПСС

Сигурносна површина краја ПСС

Сигурносна или заштитна површина краја полетно-слетне стазе је симетричан простор на продужену средишњицу полетно-слетне стазе, у наставку основне стазе, примарне намене да смањи ризик оштећења авиона који су „кратки“ у слетању или „дуги“ у полетању. Ова површина укључује полетно-слетну стазу, рамена и одговорајући терен уз и испред полетно-слетне стазе.

Померени праг ПСС

Праг који није лоцирана на почетку полетно слетне стазе. Служи као заштита од буке, за таксирање, опслуживање, полетање, али не и слетање. Он је означен стрелицама беле боје које воде до почетка полетно слетне стазе.

Додатна стаза за заустављање

Зауставна стаза, стаза за заустављање; зауставница; додатна стаза за заустављање; продужетак за заустављање је одређена правоугаона површина на земљи, испред прага, на крају расположиве дужине за залет припремљена као прикладна површина на којој авион може бити заустављен у случају премашаја слетне стазе (озачено жутом бојом на слици испод)

Појас полетно-слетне стазе (Runway strip)

Појас полетно-слетне стазе; основна стаза полетно-слетне стазе; сигурносна површина; стрип полетно-слетне стазе, је одређена површина која садржи полетно-слетну стазу и зауставну стазу, ако она постоји, која треба да смањи опасност оштећења авиона који скрене са полетно-слетне стазе и слетне стазе и заштитити авион који лети изнад ње за време узлетања или слетања.

Заштитни појас ПСС (Shoulder)

Површина уз ивицу коловоза полетно-слетне стазе или спојних стаза, тако припремљена да осигура прелаз између коловоза и суседне површине, погодне за слетање авиона.

Зона додира ПСС (Touchdown zone)

Зона додира; Подручје додира; је део полетно-слетне стазе, иза прага који авион у слетању први додирне.

Ааеродроми за спортско ваздухопловство и за сопствене потребе

Дужина и ширина полетно-слетних стаза аеродрома за спортско ваздухопловство и за сопствене потребе зависи од класе (категорије) аеродрома:

Класе А - дужина 1.200 m или већа, ширина најмање 150 m
Класе Б - дужина 800 до 1.200 m, а ширина најмање 150 m
Класе Ц - дужина 700 до 800 m, а ширина најмање 100 m

Дужина полетно-слетне стазе за ову врсту аеродрома примењује се под стандардним атмосферским притиском, на коти 0, при температури од +15 °C.

Уздужни нагиб на било ком делу полетно-слетне стазе на аеродроми за спортско ваздухопловство и за сопствене потребе не сме прећи 2%, с тим да уздужни нагиб полетно-слетне стазе у просеку не сме прећи 1,2%.

Попречни нагиб на било ком делу полетно-слетне стазе на аеродроми за спортско ваздухопловство и за сопствене потребе не сме да пређе 2,5%.

Аеродроми за хидроавионе (хидродроми)

Хидродром је део водене површине са пратећим уређајима и опремом на води и копну, намењен за вожење, полетање, слетање, пристајање, сидрење, спуштање и извлачење хидроавиона из воде.

Полетно-слетна стаза (ПСС) или главни канала на води, може бити на језерима, рекама, морима и другим воденим површинама.

Дужина главног канала (ПСС) за полетање и слетање хидроавиона је различита и зависи од класе којој припада хидродром:

Класе A преко 4.500 m
Класе B преко 3.000 m до 4.500 m
Класе C преко 2.000 m до 3.000 m

Ширина канала (ПСС) за полетање и слетање који је предвиђен за неинструментално летење, не сме бити мања:

на хидродрому класе A од 225 m
на хидродрому класе B од 180 m
на хидродрому класе C од 150 m

Аеродроми за хеликоптере (хелидроми)

Хелидром је посебна категорија аеродрома намењена за безбедно базирање, вожење, полетање и слетање хеликоптера. Полетно-слетна стаза на хелидрому има сва обележја као на осталим аеродромима.

ПСС хеликоптери користе за полетање са залетом и слетање са протрчавањем.

Полетно-слетна стаза на аеродромиима за хеликоптере или хелидромима могу бити изграђене на земљи, згради или другом објекту, леденој површини и на води.

Дужина и ширина стазе односно канала за полетање и слетање хеликоптера одређује се зависно од класе аеродрома за хеликоптере. Према Конвенцији за међународни цивилну авијацију ICAO, (Анекс 14 - део II – Хелидроми, Чикашке конвенције) хелидроми за јавни ваздушни саобраћај (разврставају се у 4 категорије A, B, C, D). У зависно од категорије којој хелидром припада његова ПСС треба да поседује следеће карактеристике:

Карактеристике ПСС за хеликоптере на земљи, згради или другом објекту

Класа	Дужина	Ширина
A	преко 90 m	30 m
B	40 m до 90 m	20 m
C	15 m до 40 m	15 m
D	15 m	1,2 дужине пропелера хеликоптера

Аеродроми за ротокоптере (вертидроми)

Обележавање ПСС

Обележавање ПСС намењена су оријентацији пилота или аеродромског особља при дневном или ноћном слетању и вожњи авиона или службених возила по земљи. Такође и маневарске површине по којима се крећу авиони после слетања или пре полетања односно по којима се крећу службена возила приликом рутинских контрола или интервенција имају своје хоризонталне и вертикалне ознаке. Сви делови маневраских површина - рулне стазе или платформе - имају своја алфанумерича обележја, која се налазе у картама аеродрома а чија су светла и друге ознаке постављене на прописаним локацијама.^[4]^[5]^[6]^[7]

ПСС са ознакама за слетање у дневним условима.

Обележавање ПСС за дневне услове

Обележавање ПСС служи као помоћ у завршној фази прилаза авиона при слетању дању и при доброј видљивости. Ознаке се састоје од линија, бројева и слова. Најчешће су беле боје, прописаног су облика и величине. Ознаке стазе налазе се на праговима полетно-слетних стаза у облику двоцифреног броја који представља смер стазе у степенима.

Оса стазе (централна линија) је уздужна испрекидана линија између ознака прага.
Праг стазе су уздужне линије паралелне на осу стазе.
Руб стазе пуна линија уздуж оба руба на целој дужини између прагова.
Зоне слетања обележавају се на стазама за прецизно прилажење. Састоје се од парова линија симетрично постављених у односу на осу стазе.
Тачка слетања је место на стази на коме би ваздухоплов требало да дотакне стазу. Ознака је пар правоугаоника симетричних у односу на осу стазе.

Обележавање ПСС за ноћне услове

Обележавање ПСС за ноћне услове служи као помоћ у завршној фази прилаза ваздухоплова при слетању ноћу или у условима лошије видљивости дању.^[8]

Прилазна свела

Положај и врста прилазних светала зависи од категорије аеродрома.

Једноставна прилазна светла сачињава праволинијски низ светиљки дужине најмање 420 m у продужетку осе стазе и један попречни низ на 300 m од прага и црвене су боје.
Светла за прецизни прилаз категорије I сачињава осна линија светиљки дужине 900 m и више попречних низова светала који су равномерно краћи према прагу стазе. Систем се допуњује бљескајућим светлом беле боје (тзв. „муња“), с тим да бљесак почиње на најудаљенијој светиљки и равномерно се креће према прагу стазе.
Светла за прецизни прилаз категорије II и III сачињавају праволинијски низ светиљки дужине 900 m у продужетку осе стазе, две бочне линије светиљки паралелних оси на 270 m од прага и попречни систем светала. Светла осе и попречна светла система емитују белу светлост високог интензитета, а светла бочних низова исто такву али црвену светлост.

Рубна светла стазе

Светла на рубним стазама постављена су уздуж оба руба на удаљености најмање 60 m и беле су боје.

Светла прага стазе

На праговима ПСС светла су постављена у попречном низу, означавају почетак стазе и зелене су боје. Видљива су једино из правца прилажења.

Светла краја стазе

На крајевима ПСС свела су постављена у попречном низу, означавају крај стазе и црвене су боје. Видљива су једино из правца прилажења.

Светла осе стазе

Ова светла обавезна су за категорије II и III. Простиру се по уздужној оси стазе.

Светла зоне додира

Свела зоне додира постављена су у паралелним редовима симетрично са осом стазе и простиру се 900 m од њеног прага.

Извори

^ Pravilo letenja oružanih snaga, SSNO, Beograd, 1979.
^ Анекс 14, ICAO
^ Правилник о пројектовању, изградњи и реконструкцији цивилних аеродрома и њиховој класификацији. „Службени лист СФРЈ“, бр. 2/66, са исправкама „Службени лист СФРЈ“", бр. 4/66. Архивирано на сајту Wayback Machine (5. јануар 2012)
^ Katalozi AGL i materijali Transcon Electronic Systems AG, Kvapilova 2133, Frydek-Mistek, �Češka republika
^ J.P. Aerodrom "Nikola Tesla", Beograd, Delatnost upravljanja ljudskim resursima, sigurnošću kvalitetom "Redovno održavanje SSO", 2008.g.
^ International standards and recommended practises, Aerodromes, Annex 14, Volume I, Aerodrome Design and Operations.
^ Advanced Surface Movement Guidance and Control Systems (A-SMGCS) Manual.
^ Zoran Modli: Piste u noći. ISBN 978-86-325-0022-8.

Види још

Спољашње везе

Медији везани за чланак Полетно-слетна стаза на Викимедијиној остави

(језик: руски) Vazduhoplovni kodeks Ruske federacije
(језик: хрватски) Aerodrom-definicije

[1] Pravilo letenja oružanih snaga, SSNO, Beograd, 1979.

[2] Анекс 14, ICAO

[3] Правилник о пројектовању, изградњи и реконструкцији цивилних аеродрома и њиховој класификацији. „Службени лист СФРЈ“, бр. 2/66, са исправкама „Службени лист СФРЈ“", бр. 4/66. Архивирано на сајту Wayback Machine (5. јануар 2012)

[4] Katalozi AGL i materijali Transcon Electronic Systems AG, Kvapilova 2133, Frydek-Mistek, �Češka republika

[5] J.P. Aerodrom "Nikola Tesla", Beograd, Delatnost upravljanja ljudskim resursima, sigurnošću kvalitetom "Redovno održavanje SSO", 2008.g.

[6] International standards and recommended practises, Aerodromes, Annex 14, Volume I, Aerodrome Design and Operations.

[7] Advanced Surface Movement Guidance and Control Systems (A-SMGCS) Manual.

[8] Zoran Modli: Piste u noći. ISBN 978-86-325-0022-8.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]