Портал:Антарктик/изабрани чланци
Изабрани чланци
[уреди извор]Јануар
[уреди извор]
Станица Восток је руска (бивша совјетска) истраживачка станица на Антарктику. Станица се налази на на источном делу Антарктичке ледене плоче, унутар Аустралијске антарктичке територије (иако потписница Система антарктичке повеље, Аустралија не упражњава суверените над територијом).
У станици Восток је измерена најнижа температура на Земљи од −89.2 °C, а испод станице је откривено језеро Восток, највеће познато субглацијално језеро на свету.
Фебруар
[уреди извор]
Планина Еребус (енгл. Mount Erebus) на Антарктику је најјужнији активни вулкан на Земљи. Висок је 3794m (12,448 стопа) и налази се на Росовом острву које је такође дом и трима неактивним вулканима, пре свега планини Терор.
Вулкан је континуално активан од 1972. године и место је где се налази Еребушка вулканска опсерваторија Новомексичког института за рударство и технологију. У кратеру се налази једно од неколико преосталих језера лаве у свету.
Планина Еребус је 1841. године открио поларни истраживач Џејмс Кларк Рос, а чији су се бродови звали Еребус и Терор (ове бродове је такође користио и Џон Френклин) на трагичном путу у потрази за Северним пролазом). Еребус су први пут освојили чланови групе Ернеста Шеклтона 1908. године. И бродови и вулкани су именовани по Еребусу, примордијалном грчком богу, сину Хаоса.
Март
[уреди извор]
Грутвикен (швед. Grytviken, у преводу Залив котла) је главно насеље у британској територији Јужна Џорџија и Јужна Сендвичка острва у јужном Атлантику. Име су му наденули шведски истраживачи који су 1902. пронашли старе енглеске котлове који су коришћени да се ту истопи китова маст. Грутвикен је најбоља лука на острву, која се састоји из залива у заливу. Место је добро заштићено, пружа значајну површину равног земљишта погодног за подизање објеката и има добро снабдевање свежом водом.
Април
[уреди извор]
Антарктичко полуострво (69° 30′ S 065° 00′ W / 69.500° Ј; 65.000° З) је најсевернији део копна Антарктика и скоро једини део тог континента који се налази ван Антарктичког поларног круга. Лежи на Западној хемисфери, одмах поред Јужне Америке. Излази из линије између Кејп Адамса у Веделовом мору и сеже у копно до јужно од острва Еклунд, све до Прајм Хеда (63º13'S).
Упитно је време када је Антарктичко полуострво први пут виђено, али се са сигурношћу зна да се то догодило током треће деценије 19. века. Договором између Надзорног комитета за антарктичка имена САД и британске организације UK-APC 1964. године решено је имене полуострва. До тада је у САД било звано "Палмерово полуострво" а у Великој Британији "Грахамова земља". Грахамова Земља је данас део Антарктичког полуострва северно од од линије коју чине Кејп Џереми и Кејп Агасиз, док је Палмерова Земља део јужно од те линије. У Чилеу Антарктичко полуострво се званично зове Земља Бернарда О'Хигинса по чилеанском патриоти и антарктичком визионару. Остале земље шпанског говорног подручја, укључујући и Аргентину ово полуострво зову Антарктичким (шп. Peninsula Antártica). У Аргентини, која на полуострву има више база и људства од ма које друге земље, полуострво се зове и "Земља Светог Мартина" (шп. Tierra de San Martín).
Мај
[уреди извор]
Јужни пол је најјужнија тачка на Земљи, и дефинисана је на неколико начина. Географски Јужни пол је тачка где земљина оса ротације пролази кроз површину Земље. Најчешће се под појмом Јужни пол управо подразумева ова тачка. Јужни пол се налази на Антарктику. Посматрач који стоји на Јужном полу гледа у свим правцима према северу
Први људи који су дошли до Јужног пола су били Роалд Амундсен и његов тим, који су до Јужног пола стигли 14. децембра, 1911. Амундсенов главни ривал Роберт Фалкон Скот је до Јужног пола стигао један месец касније. На повратку су Скот и цела његова експедиција умрли од глади и екстремне хладноће.
...даље...
Јун
[уреди извор]
Росова ледена плоча је највећа ледена плоча Антарктика (заузима површину од приближно 487 000 km² и широка је 800 km, скоро као величина Француске. Дебела је неколико стотина метара. Скоро вертикална ледена ивица иде у отворено море више од 600 km, и између 15 и 50 m изнад нивоа мора, док је 90% испод нивоа мора.
Највећи део Росове ледене плоче се налази унутар територије Росовог протектората на коју право полаже Нови Зеланд. Ледена плоча је добила име по капетану Џејмсу Кларку Росу који ју је открио 28. јануара 1841. Првобитно је названа Ледена баријера пошто је спречавала половидбу даље на југу.
Јул
[уреди извор]
Јужна Шетландска острва су група антарктичких острва, која леже око 120 km североисточно од Антарктичког полуострва. Према Антарктичкој повељи из 1959, суверенитет Јужношетландских острва не признају нити оспоравају потписници споразума и оне су слободне да их користе у било које сврхе осим војних.
Право на острва полаже Аргентина (од 1943) као део Аргентинског Антарктика (провинција Огњена земља) и Чиле (од 1940), као део Чилеанске антарктичке покрајине. Уједињено Краљевство такође полаже право на острва од 1908, а она су део Британске антарктичке територије од 1962.
Неколико држава држи истраживачке станице на Јужношетландским острвима. Већина њих се налази на Острву краља Џорџа, где се налази и аеродром у чилеанској бази Едуардо Фреи.
Август
[уреди извор].svg)
Антарктичка повеља и сродни договори, заједнички названи Систем антарктичке повеље (енгл. Antarctic Treaty System или ATS), регулишу међународне односе везане за Антарктик, једини ненасељени континент на Земљи. Зарад система повеља, Антарктик је дефинисан као целокупно копно и све ледене плоче јужно од 60°Ј. Повеља је потписало дванаест земаља, укључујући и Совјетски Савез и Сједињене Америчке Државе. Повељом је на Антарктику забрањена војна активност а дозвољена су научна истраживања. Ово је први договор о контроли наоружања направљен током Хладног рата.
Септембар
[уреди извор]
Антарктик (грч. ανταρκτικός, супротно од Арктик) је континент на коме се налази земљин Јужни пол. То је најхладније место на Земљи и готово увек је прекривен ледом. Са 14,4 милиона km² он је пети највећи континент. Око 98 % површине Антарктика је прекривено ледом, чија је просечна дебљина око 1,6 km. Антарктик је најхладнији, најсувљи и најветровитији континент на свету, а такође је континент са највећом просечном надморском висином. Због малих падавина цео континент је технички највећа пустиња на свету. На њему не постоје сталне људске насеобине, а настањују га само биљке и животиње које су прилагођене великој хладноћи: пингвини, морски медведи, маховина, лишајеви и велики број врста алги.
Иако митови и спекулације о Тери Аустралис ("Јужна Земља") сежу у антику, шире је прихваћено да је од стране Европљана први пут виђен 1820. године, када је до њега стигла руска експедиција Михаила Лазарева и Фабијана Готлиба фон Белингсхаусена. Међутим, континент је остао занемарен остатак 19. века због негостољубиве средине, недостатка ресусрса и изолованог положаја. 12 држава је 1959. потписало Антарктичку повељу, а до данас ју је потписало 45 држава. Споразум забрањују војне активности и ископавање руда, подржава научна истраживања и штити екозонаекозну континента. Експеримете врши више од 4.000 научника разних националности и научних интереса.
Октобар
[уреди извор]
Царски пингвин (Aptenodytes forsteri) је највиша и највећа врста од 17 врста пингвина. Заједно са краљевским пингвином чини род Aptenodytes којем уједно припадају ове две највеће врсте пингвина на свету. То је једина врста која цео свој живот проведе на Антарктику. Царски пингвини се углавном хране рачићима или криловима, док повремено могу да једу и мању рибу и лигње. У дивљини, ови пингвини живе око 20 година, док је забележен максимум од око 40 година. Царске пингвине не би требало мешати са њиховим блиским рођацима, краљевским пингвинима.
Новембар
[уреди извор]
Тера Аустралис (лат. Terra Australis, јужна земља) или Тера Аустралис Инкогнита (лат. Terra Australis Incognita, непозната јужна земља) је био теоретски континент који се појављивао на европским мапама од 15. до 18 века.
Овај појам је увео Аристотел. Његове идеје је касније проширио Птолемеј у 1. веку, који је веровао да је Индијски океан на југу затворен копном и да се копно на северној хемисфери требало уравнотежити копном на јужној хемисфери. Током ренесансе, Птоломеј је био главни извор за евопске картографе, па се ново копно почело појављивати на њиховим мапама. Иако су географска открића понекад смањивала подручје у ком би се континент могао пронаћи, картографи су задржали Аристотелово мишљење. Научници су доказивали његово постојање наводећи као аргументе да би тамо требало да постоји велика копнена маса као контратежа познатом копну на северу. Обично је то копно приказивано као копно око Јужног пола, али много веће од стварног Антарктика, простирући се далеко на север - посебно у Пацифик. Нови Зеланд, који је Европљанин (Абел Тасман) први угледао пут угледао 1642, је сматран од неких као део тог континента, као и Африка и Аустралија.
Децембар
[уреди извор]
Елсвортова земља (енгл. Ellsworth Land) део је Антарктичког континента.
Елсвортове земље ограничена је на западу са Земљом Мери Берд, на северу је Белингсхаусеново море, на североистоку су базе антарктичког полуострва, а на истоку и западу се граничи са Руни-Филчнер ледником. Територија се простире између 103°24' и 79°45' згш. Део територије држава Чиле сматра својом претензијом на Антарктику, док је други део у спору са претензијама између Чилеа и Уједињеног Краљевства.
У највећи део целе територије прекривен је високим ледом, али територија укључује и величанствене Елсвортове планине и велики број раштрканих планинских група: Хадсон, Џонс, Бехренд, Хауберг, Мерик, Свини и Скајф планине.