С Википедије, слободне енциклопедије
„Слобода предводи народ“, слика Ежена Делакрое која слави Јулску револуцију 1830, али која је генерално прихваћена као посебан симбол Француске револуције и француских народних побуна.
уреди
Амерички пропагандни плакат из 1915. са натписом Спасимо Србију, нашег савезника.
уреди
Самурај у пуном оклопу, фотографија крфског фотографа Феличе Беата из периода око 1860. године.
уреди
Амерички глумац Роналд Реган као домаћин ТВ шоу програма фотографисан између 1954. и 1962. године, будући 40. председник САД (1980-1988).
уреди
Скитски ратник из друге половине 7. или 6. века пре н.е., модерна реконструкција.
уреди
Мапа Бокоторског залива из 16. века
уреди
Бронзана коњаничка статуа римског цара Марка Аурелија, данас у Капитолском музеју у Риму. Статуа је преживела Средњи век због погрешног веровања да представља првог хришћанског цара, Константина Великог.
уреди
Барикаде у Паризу за време Париске комуне 1871.
уреди
Жан-Леон Жером, Бонапарта испред Сфинге, 1867-1868. године.
уреди
Папска палата у Авињону у Француској, званична резиденција поглавара Католичке цркве од 1305. до 1378. године (Авињонско ропство).
уреди
Окована банда: кажњеници иду на рад, цртеж из 1842. године, приказује британске робијаше и стражаре у околини Сиднеја у Аустралији.
уреди
Совјетски пропагандни плакат са натписом Вољени Стаљин-народна срећа!.
уреди
Споменик цару Јовану Ненаду у Суботици.
уреди
Сусрет пруског канцелара Бизмарка и француског цара Наполеона III после битке код Седана, илустрација из 1915. године.
уреди
Саксонски парадни шлем из Сатон Хуа (6. или рани 7. век) у Енглеској, данас у Британском музеју у Лондону.
уреди
Потписивање Дејтонског мировног споразума у Паризу 14. децембра 1995. године.
уреди
Руска новчаница од 100 рубљи из 1910. са ликом царице Катарине II Велике.
уреди
Луј XIV као Аполон (1653)
уреди
Статуа Маузола, владара Карије (377.-353, пре не), чија је гробница у Халикарнасу сматрана за једно од седам светских чуда (маузолеј).
уреди
Летак Тражи се због издаје који је кружио Даласом 21. новембар 1963. дан пре посете америчког председника Џона Ф. Кенедија која је окончана атентатом.
уреди
Совјетске Каћуше током битке за Берлин.
уреди
Пад Бастиље током Француске револуције
уреди
Вучица доји Ромула и Рема
уреди
Уметнички приказ Колумбовог искрцавања на територију Америке.
уреди
Пропагандни постер Аустралијске армије током Првог светског рата.
уреди
Посмртна златна маска ахајског краља (16. век пре н.е.) из Микенског периода ткз. Агамемнонова маска коју је 1876. у Микени пронашао Хајнрих Шлиман, данас у Националном археолошком музеју у Атини
уреди
Ангкор Ват
уреди
Таџ Махал
уреди
Мост срушен током битке на Неретви
уреди
Петра, престоница Небатејског царства
уреди
Улица у Помпеји
уреди
Амерички војници приликом искрцавања на плажу Омаха током операције Оверлорд
уреди
Амерички маринци на положају током битке за Фалуџу
уреди
Нефертитина биста.
уреди
Смрт краља Харолда током битке код Хејстингса, приказана на таписерији из Бајеа.
уреди
Декларација о независности Сједињених Држава.
уреди
Берлински зид.
уреди
Уношење Тројанског коња у Троју.
уреди
Џамија Аја Софија у Истанбулу.
уреди
Мачу Пикчу, заборављени град Инка.
уреди
Веласкез, Предаја Бреде. Веласкезова слика из 1635. пружа неверодостојну представу шпанског освајања Бреде 1625. године.
уреди
Барберинијева слоновача, рељефни диптих из 6. века, представља тријумф византијског цара Анастасија I или Јустинијана I над Персијанцима.
уреди
Голубац, средњевековна тврђава на улазу у Ђердапску клисуру.
уреди
Први званични сусрет новог британског премијера Гордона Брауна са америчким председником Џорџом В. Бушом 29. јула 2007. у војној бази Камп Дејвид у Турмону, Мериленд.
уреди
Јањичар, цртеж из 15. века млетачког сликара Ђентиле Белинија
уреди
Московска саборна црква св. Василија изграђена у 16. веку.
уреди
Вишеградски мост, подигнут на Дрини у 16. веку по налогу османског великог везира Мехмед-паше Соколовића. Мост је касније послужио као инспирација Иви Андрићу за роман На Дрини ћуприја, а 2007. је уврштен на УНЕСКО Листу светске баштине.
уреди
Пу Ји, последњи кинески цар од 1908. до 1924. године.
уреди
Совјетски министар спољних послова Вјачеслав Молотов потписује пакт о ненападању са нацистичком Немачком (Споразум Рибентроп-Молотов) у Москви 23. августа 1939. године. Иза Молотова стоје Стаљин и немачки министар спољних послова Рибентроп.
уреди
Разгледница издата 1900. поводом прославе 40 година владавине књаза Николе I Петровића, господара Црне Горе и Брда.
уреди
Делфска пророчица Питија прима атинског краља Егеја, слика са атичке вазе (440.-430. пре н.е.), данас у Античкој збирци у Берлину.
уреди
уреди