С Википедије, слободне енциклопедије
Јуриш Лаке коњице, катастрофални јуриш коњице који је предводио лорд Кардиган током битке за Балаклаву 25. октобра 1854. у Кримском рату.
Јуриш Лаке коњице , катастрофални јуриш коњице који је предводио лорд Кардиган током битке за Балаклаву 25. октобра 1854. у Кримском рату .
уреди
Оптужујем!, отворено писмо француског писца Емилa Золе председнику Републике објављено у листу „Л'Орор“ 13. јануара 1898. у којем је указао на махинације највиших војних кругова и затражио ослобађање капетана Алфреда Драјфуса, који је на процесу 1894. осуђен на доживотну робију због наводног одавања војних тајни Немачкој.
Оптужујем! , отворено писмо француског писца Емилa Золе председнику Републике објављено у листу „Л'Орор“ 13. јануара 1898. у којем је указао на махинације највиших војних кругова и затражио ослобађање капетана Алфреда Драјфуса , који је на процесу 1894. осуђен на доживотну робију због наводног одавања војних тајни Немачкој.
уреди
Јутро пред погубљење стрелаца
Јутро пред погубљење стрелаца , слика руског сликара Василија Ивановича Сурикова из 1881 . године. Слика приказује масовно погубљење стрелаца 1698 . током владавине Петра I Великог .
уреди
Њујоршки ватрогацас гледа у остатке јужне куле Светског трговачког центра срушене у нападима 11. септембра 2001.
Њујоршки ватрогацас гледа у остатке јужне куле Светског трговинског центра срушене у нападима 11. септембра 2001.
уреди
Гутенбергова Библија
Гутенбергова Библија која се чува у Конгресној библиотеци у Вашингтону
.
уреди
Хлебовски, Султан Бајазит I у Тимуровом заробљеништву
Станислав Хлебовски , Султан Бајазит I у Тимуровом заробљеништву , слика из 1878 , данас у Уметничкој галерији у Лавову у Украјини . Слика приказује татарског владара Тамерлана (Тимура Хромог) како, након битке код Ангоре 1402 , обилази свог драгоценог заробљеника, османског султана Бајазита I.
уреди
Деспот Јован Оливер
Деспот Јован Оливер , српски великаш из времена владавине цара Стефана Душана , на ктиторском портрету у манастиру Лесново , данас у Републици Македонији .
уреди
Деспот Јован Оливер
Председник и Краљ : Елвис Присли у посети америчком председнику Ричарду Никсону 21. децембра 1971 . године
уреди
Римски саркофаг отркивен на територији античког Таурунума, данашњег Земуна
Римски саркофаг отркивен на територији античког Таурунума , данашњег Земуна .
уреди
Краљ Александар и краљица Марија
Краљ Александар Карађорђевић и његова супруга Марија , румунска принцеза.
уреди
Аристофан и Менандар
Античка статуа која приказује комедиографе Аристофана , мајстора старије атичке комедије, и Менандра, главног аутора нове атичке комедије .
уреди
Понтски Грци
Понтски Грци , колорисана фотогрфија настала између 1905 . и 1915 . приказује жене и деце приликом брања црног чаја у Чакви у Грузији. Фотографија Сергеја Михаиловича Прокудина-Горског.
уреди
Ђото, Христов улазак у Јерусалим
Ђото (1266 — 1337 ), Христов улазак у Јерусалим (Цвети ), фреска у Капели Скровењи у Падови .
уреди
Бели анђео
Бели анђео , део композиције Мироносице на Христовом гробу из цркве Вазнесења Христовог манастира Милешеве . На слици је приказан анђео обучен у бео хитон који седи на камену и мироносицама руком показује место Христовог васкрснућа, односно његов празан гроб.
уреди
Вандомски стуб
Рушење Наполеонове статуе са Вандомског стуба током Париске комуне 1871 . године.
уреди
Курија Јулија
Курија Јулија, већница на Форуму у Риму у којој је заседао римски сенат .
уреди
Жан Нокре (1617 -1672 ). Луј XIV и његова породица представљени као римски богови . Слика из 1670 , данас у Версају
уреди
Диеболд Шилинг Старији, Спаљивање Јана Хуса , минијатура из 1485. године, у швајцарској илустрованој хроници Шпајцер Шилинг
уреди
Конференција у Јалти : Черчил , Рузвелт и Стаљин .
уреди
Статуа Маузола , владара Карије (377.-353, пре не), чија је гробница у Халикарнасу сматрана за једно од седам светских чуда (маузолеј ).
уреди
Слика коју је 1797. године нацртао Харви Смит, војник у војсци Џејмса Вулфа , која приказује енглеско искрцавање током битке на Абрахамовој заравни и заузимање Квебека . У стварности искрцавање је било изведено током ноћи.
уреди
Споменик цару Јовану Ненаду у Суботици .
уреди
Веласкез , Предаја Бреде . Веласкезова слика из 1635. пружа неверодостојну представу шпанског освајања Бреде 1625. године.
уреди
Пропагандни постер Аустралијске армије током Првог светског рата .
уреди
Разгледница издата 1900 . поводом прославе 40 година владавине књаза Николе I Петровића , господара Црне Горе и Брда.
уреди
Рембрант ван Ријн , Ноћна стража (1642 ), (уље на платну) које приказује грађанску милицију под командом капетана Франса Банинга Кока из времена Златног века Низоземске
уреди
Голубац , средњевековна тврђава на улазу у Ђердапску клисуру .
уреди
Рекламни плакат из Букурешта из 1852 . који рекламира продају ромског робља.
уреди
Амерички астронаут Едвин Олдрин на Месецу 20. јула 1969. током мисије Аполо 11 .
уреди
Јањичар , цртеж из 15. века млетачког сликара Ђентиле Белинија
уреди
Вишеградски мост , подигнут на Дрини у 16. веку по налогу османског великог везира Мехмед-паше Соколовића . Мост је касније послужио као инспирација Иви Андрићу за роман На Дрини ћуприја , а 2007 . је уврштен на УНЕСКО Листу светске баштине.
уреди
Златник (солид) римског цара Јулијана (361 -363 ) кован у Сирмијуму (данашњој Сремској Митровици ). На аверсу је портрет цара, а на реверсу се слави врлина римске војске.
уреди
Совјетски министар спољних послова Вјачеслав Молотов потписује пакт о ненападању са нацистичком Немачком (Споразум Рибентроп-Молотов ) у Москви 23. августа 1939 . године. Иза Молотова стоје Стаљин и немачки министар спољних послова Рибентроп .
уреди
Остаци владарске палате из времена Парћанског и Сасанидског царства у Ктесифону , недалеко од Багдада
уреди
Кнез Павле Карађорђевић , на насловној страни америчког недељника Тајм из 1938 . године
уреди
Портал:Историја/Слика 36 2010
уреди
Насловна страна француских новина Ле петит паризијен који доносе вест о Мајском преврату.
Насловна страна француских новина Ле петит паризијен из 1903 . који доносе вест о Мајском преврату .
уреди
Карта света арапског картографа Ал-Идризија из 1154. године. На овој карти југ се налази горе.
уреди
Жак-Луј Давид , Мараова смрт. Давидова слика из 1793. приказује Жан Пол Мара , француског револуционара који је погинуо као жртва атентата.
уреди
Споменик персијском песнику Фирдусију , аутора Шахнаме (Хронике о краљевима )
уреди
Битлси на њујоршком Аеродрому Џон Ф. Кенеди приликом прве посете САД 1964. године.
уреди
Каравађо , Свети Фрања у медитацији , око 1606. године.
уреди
Црква светог Стефана у Крушевцу , познатија као Лазарица, некада дворска капела кнеза Лазара Хребељановића.
уреди
Краљ Србије Александар Обреновић и његова супруга Драга .
уреди
Брод из Гокстада у Норвешкој , брод из 9. века који је служио за укоп викиншког краља. Данас се чува у Ослу у Музеју викиншких бродова
уреди
Велика четворка на Париској мировној конференцији 1919 (с лева на десно): британски премијер Дејвид Лојд Џорџ , италијански председник владе Виторио Орландо , француски председник владе Жорж Клемансо и председник Сједињених Америчких Држава Вудро Вилсон .
уреди
Тицијан , Франсоа I и Сулејман I Величанствени .
уреди
Ежен Делакроа , Овидије међу Скитима , 1862. година.
уреди
Потписивање примирја између Русије и Немачке 15. децембра 1917. којим се завршене борбе на Источном фронту у Првом светском рату.
уреди
Гроф од Анхалта Хајнрих I (1212-1252) на витешком турниру , минијатура из Кодекса Манесе , насталом у Цириху у првој половини 14. века .
уреди
Борба грчког хоплита и персијског ратника, слика на грчкој керамици из 5. века пре н.е. Национални археолошки музеј у Атини.
уреди
Анђело Бронзино, Поклоњење пастира , слика настала између 1535. и 1540, данас у Музеју лепих уметности у Будимпешти.
уреди