Портал:Козара и Поткозарје/23.-30. април 1941. (Козара)

Напомена (овдје)

23. априла 1941. године Анте Павелић издаје другу наредбу којом се наређује свим Србима да у року од 5 дана напусте територију тзв. Независне Државе Хрватске, а ако то не учине, биће силом пребачени преко границе. Узвикивано је: »Бјеште псине преко Дрине«. На територији Козаре врши се исељавање Срба, државних службеника, политичара, богатијих трговаца, љекара, судија, свештеника, богатијих занатлија, свих оних што се сматрају угледним и виђеним грађанима.

Кад су усташе повеле акцију за исељавање у Србију (»ко је Србин нека иде у Србију«), Мјесни комитет КПЈ је повео акцију против исељавања у Србију. Комунисти су протестовали: »Ту смо се родили, ту и одрасли, ту и остајемо!«

Кад су усташе издале наредбу о исељавању Црногораца из Независне Државе Хрватске, онда је »Шипадовом« пругом из Приједора кренула колона Црногораца. Народ је дошао на испраћај.

Окупатор и усташе су планирали да потпуно физички униште прије свега српски живаљ и Јевреје, а затим и све демократске и родољубиве снаге.

Проглас ЦК КПЈ од 15. априла 1941. године читао се међу комунистима. Комунисти су развили пропаганду против пљачке, терора и братоубилачке борбе.

Послата је наредба да се преда оружје. Комунисти су наговарали људе да саботирају ту наредбу и да народ не преда оружје.

У првим данима окупације у ћелијама КПЈ у Кнешпољу постала је организатор припрема устанка и језгро његовог најборбенијег дијела.

24. априла 1941. »Стожер копнене војске« из Загреба је наредио да се формирају заповједништва домобранског врбаског и босанског подручја. Територију Босанске крајине обухватало је Врбаско подручје са сједиштем у Бањој Луци. У састав овог подручја дошли су 33. пјешадијски пук и 55. пјешадијски пук из Бихаћа. Тридесет и трећи пук је преименован у бањалучку пјешадијску пуковнију, а 55. у бихаћку пјешадијску пуковнију.

Заповједништво оружничких жандармеријских пуковнија било је у Бањој Луци. На територији Босанске крајине била је једна пуковнија оружника. Формиране су усташке јединице, »ројеви«. Ове злочиначке формације доцније су, уз пуну подршку Мачекове »сељачке и грађанске заштите«, прерасле у усташке сатније (чете). У сваком среском мјесту било је приближно од вода до чете усташа. Окупатор је настојао да створи јаке квислиншке јединице. По селима су формирани табори, а по градовима логори и стожери који у почетку врше цјелокупну власт. Уз помоћ највећег дијела високог католичког клера, првака Хрватске сељачке странке и првака Југославенске муслиманске организације, усташе отпочињу организацију цивилне власти. Одмах послије тога нова држава почиње своју крваву дјелатност.

Студенти и средњошколци дошли су кући послије капитулације Краљевине Југославије и укључили се у рад скојевских и партијских организација.

30. априла 1941. године поглавник Независне Државе Хрватске Анте Павелић и званично издаје законску одредбу о расној припадности, која је послужила као основ за прогоне Срба, Јевреја и Цигана у усташкој држави.

Концем априла 1941. године Гутић је са својим злочинцима присуствовао убијању угледних Срба.