Портал:Општина Баточина
 | Уколико желите да поново покренете овај портал, прво своју наум изложите заједници на ВП:Трг/Википолитика. |  |
Општина Баточина
|
|
Општина Баточина је општина у Шумадијском округу у централном делу Србије. По подацима из 2004. општина заузима површину од 136 km² (од чега на пољопривредну површину отпада 10474 ha, а на шумску 27348 ha). Заузима шесто место у округу.
Центар општине је насеље Баточина. Општина Баточина се састоји од 11 насеља. По подацима из 2002. године у општини је живело 12220 становника. По подацима из 2004. природни прираштај је износио -7,1‰, а број запослених у општини износи 2095 људи. У општини се налази 11 основних и 2 средње школе.
Територија баточинске општине се налази у средишњем делу Србије. Она је смештена у источном пределу Шумадије и захвата углавном сливно подручје доњег тока Лепенице са делом крајње југозападне стране Доњовеликоморавске котлине.
Варошица Баточина је административно средиште општине, налази се у северном делу општинске територије. Већи део насеља смештен је на левој обали Лепенице. На левој страни лепенице су осам, а на десној три краја Баточине.
Општина Баточина се граничи са севера и североистока лаповачком, истока свилајначком, југоистока јагодинском, југозапада и запада крагујевачком и са запада с северозапада рачанском општином. Укупна дужина Баточинске грнице износи око 59 km. Најкраћа је источна према општини Свилајнац, а најдужа према крагујевачкој општини 20 km.
Изабрано насеље
Брзан је насеље у Србији у општини Баточина у Шумадијском округу. Према попису из 2011. има 1754 становника (према попису из 2002. било је 2073 становника).
Место се под први пут помиње 1516. године под именом Грабовац.
Брзан се налази на 105 метара надморске висине, и то на координатама 44° 06′ 33" северно и 21° 07′ 60" источно. Oд Баточине је удаљен око 6 km, од Крагујевца око 35 km и од Београда око 105 km. Кроз Брзан протиче река Велика Морава.
Налази се на коридору 10 и железничкој прузи Београд-Ниш-Скопље.
Први назив села био је Грабовац. Већ 1516. зна се да је имао шест кућа, а двадесет година касније 36 кућа. Данашњи назив село је добило по породици Љутић која се доселила са Косова из села Брзанци. На првом попису након завршетка Другог српског устанка 1818. Брзан је имао 136. домаћинства са 322 харачке главе. Црква брвнара је саграђена 1822. године. Прву школу Брзан добија 1840. Највише становника Брзан је имао 1910. године, а највише кућа је имао 1971., укупно 853.
Песма о бици код Баточине
| „ | После затим Црни Ђорђе стиже.
И опколи Крагујевац брже; Па к’ удари брже на Кучук Алију И учини борбу страшну, И ту Кучук-Алију разбише, К Баточини после отидоше, И на Турке тамо ударише, У ханове они с’ затворише после Срби јуриш учинише и Ханове Турске попалише, и ту тријест рањених Турака, изгореше жалосна им мајка, седамдесет на месту остаде, друге шпијун одатле изведе, пак одатле почеше бегати, к Јагодини што брже градити Ал’ их срете Ђорђе Петровићу, И Стефан Баша-Јаковљевићу, Храбра војска и њ’ удари, за четри сата их терали, ту сто тријест Турака падоше, на путу мртви остадоше, и убише Хусеин-Ганића, А и Јусуф-Агу Климентића. |
” |
Верски објекти
Да ли сте знали
- ... да је код села Градац, у пећини испод Јерининог брда откривено једно врло значајно палеолитско налазиште?
- ... да су крајеви у долини Лепенице дошли под српску власт за време владавине Стефана Немање, и да су признате српској држави након Битке на Морави 1190. када је упркос поразу од византисјког цара Исака II Анђела Немања задржао велики број освојених територија, укључујући и област Лепенице?
- ... да су најстарија српска насеља на данашњој територији општине Баточина према турском попису 1476. године Баточина, Доброводица, Градац и Турчин?
- ... да је до 1516. године Баточина била влашко село?
- ... да је Баточину 1593 године за паланку прогласио Синан паша?
- ... да се Црни Као некада звао Топола?
- ... да је први назив Брзана био Грабовац?
- ... да је у Великом турском рату Гроф Лудвиг Баденски 17. јуна 1689. у бици код Баточине савладао војску турског везира Кара Мустафа паше?
- ... да су устаници предвођени Карађорђем успели да ослободе Баточину 1804. године у Бици код Баточине?
- ... да је српски кнез Димитрије Парезан из Брзана погинуо у бици на Мозгову 1813. године.
- ... да се у Брзану налази црква брвнара која је саграђена 1822. године
- ... да је у Српско-турском рату (1876-1878) учествовало 206 бораца из Баточине?
- ... да је Баточина 1878. године проглашена за варош?
- ... да је деведесетих година деветнаестог века у Баточини отварена женска школа?
- ... да је први доктор у Баточини био Др Павле Туцаковић који је лечио људе од 1924. године?
- ... да је 14. октобра 1944. Баточина ослобођена уласком Народноослободилачке војске Југославије и Црвена армије у варош?
- ... да је приликом ослобађања Баточине 1944. године погинуло 28. војника црвене армије?
- ... да је аутобуска станица у Баточини изграђена 3. септембра 1975. године?
- ... да је Горња Баточина до 1979. године била самостално насеље?
- ... да се од Другог светског рата до 1992. године Основна школа „Свети Сава" у Баточини звала „14. октобар"?
- ... да је фудбалски клуб Бадњевац 1996. године играо полуфинале купа Југославије са Партизаном?
Задаци
Добри чланци
Изабрана слика Баточине
Изабрани чланак
Црква Светих апостола Петра и Павла у Бадњевцу, налази се 10 километара од Баточине и 15 километара од Крагујевца и припада Епархији шумадијској Српске православне цркве. Грађена је у периоду од 1896. до 1907. године. Слави Светог Петра и Павла.
Иницијативу за подизање храма дао је поп Јован Божић. Министарство просвете је 17. септембра 1868. доставило надлежним црквеним властима готов план за цркву. Црква је убрзо подигнута. Била је посвећена Светом Марку, па је и названа „Маркова црква“.
Касније се увидело да Бадњевцу треба већи и лепши храм, те је донета одлука да се у селу сагради већа црква. Главну реч је поново водио свештеник Јован Божић. Црква је зидана од 1896. до 1903. године. Извођач радова је био Оскар Вендлер, протестант из Саксоније. Рођен је 1959. године, Бадњевац је заволео и са супругом Хермином направио кућицу близу железничке станице и ту остао до смрти 1933. године.
Флора и фауна
Демографија
Према подацима са последњег пописа 2011. године у општини је живело 11.760 становника. Највећа насеље по броју становника је Баточина са 5.804 а најмање Прњавор са 166 становника.
Општина Баточина — 11760
- 1. Баточина — 5804 становника
- 2. Брзан — 1754 становника
- 3. Бадњевац — 1084 становника
- 4. Жировница — 742 становника
- 5. Милатовац — 555 становника
- 6. Кијево — 482 становника
- 7. Црни Као — 410 становника
- 8. Доброводица — 381 становника
- 9. Градац — 206 становника
- 10. Никшић — 176 становника
- 11. Прњавор — 166 становника
Спорт
ФК Слога Баточина је фудбалски клуб из Баточине, основан 1924. године. Тренутно се такмичи у Зони Дунав, четвртом такмичарском нивоу српског фудбала. Стадион прима око 1000 гледалаца.
Највиши успон и најбољи резултати Слоге везују се за период од 70-их до 90-их година прошлог века када су успели да се изборе за статус српсколигаша, односно чланства у Другој српској лиги, група "Центар". Након ових златних година баточинског фудбала долази период стагнације и постепеног пада Слоге.
У сезони 1989/90. испада из Шумадијско-поморавски лиге и прелази у нижи степен такмичења, Шумадијски лигу, у којој се такмичи са променљивим успехом. У њој 1996/97. године осваја другу позицију са 66 бодова и успева да избори бараж за пласман у зону, у чему и успева савладавши екипе Хајдука из Јовановца и Ибра из Матарушке бање. У шумадијској зони проводи две сезоне из које се 1999/2000. поново сели у Окружну шумадијски лигу. У овој лиги 2000/2001. осваја шесту позицију са 46 бодова. Већ наредне године испада и из овог ранга и постаје члан Међуопштинске лиге група "Југ" у којој наступају клубови из Кнића, Раче и Баточине, а исте године руководство клуба самоиницијативно одлучује да иступи из такмичења и Слога престаје да функционише.
Спорт
Вести
Учесници
Ако желите да помогнете у уређивању портала као и писању и сређивању чланака о општини Баточина, допишите своје име.
| Насељена места |  | |
|---|---|---|
| Култура | ||
| Знаменитости | ||
| Верски објекти | ||
| Спорт | ||
| Манастири |  | |
|---|---|---|
| Цркве | ||
