Портал:Општина Баточина/Историја
Јануар
Портал:Општина Баточина/Историја јануар
Фебруар
Портал:Општина Баточина/Историја фебруар
Март
Изабрани чланак
Црква Светих апостола Петра и Павла у Бадњевцу, налази се 10 километара од Баточине и 15 километара од Крагујевца и припада Епархији шумадијској Српске православне цркве. Грађена је у периоду од 1896. до 1907. године. Слави Светог Петра и Павла.
Иницијативу за подизање храма дао је поп Јован Божић. Министарство просвете је 17. септембра 1868. доставило надлежним црквеним властима готов план за цркву. Црква је убрзо подигнута. Била је посвећена Светом Марку, па је и названа „Маркова црква“.
Касније се увидело да Бадњевцу треба већи и лепши храм, те је донета одлука да се у селу сагради већа црква. Главну реч је поново водио свештеник Јован Божић. Црква је зидана од 1896. до 1903. године. Извођач радова је био Оскар Вендлер, протестант из Саксоније. Рођен је 1959. године, Бадњевац је заволео и са супругом Хермином направио кућицу близу железничке станице и ту остао до смрти 1933. године.
Април
Историја
Битка код Баточине (1804) је вођена између српске устаничке војске под командом Карађорђа и турске војске за ослобођење Баточине од 4. априла до 7. априла (односно од 23. марта до 26. марта по јулијанском календару) 1804. године. Ова битка је једна од првих победа српских устаника за време Првог српског устанка.
Гонећи Кучук Алију устаници су под Карађорђевом командом заузели Крагујевац 23. марта (4. априла по новом календару) одакле је Кучук Алија извео две стотине Турака и повукао се ка Јагодини. И Карађорђе и Кучук Алија добро су схватили значај Баточине и линије до Багрдана према Јагодини. Алији је Баточина била потребна да би обезбедио одступање из Јагодине према Београду, а Карађорђу да спречи Алију да бежи према Дунаву. Обојица су зато одлучили да ојачају своје снаге код Баточине.
Карађорђе је стигао око поднева 23. марта пред Баточину и опколио је. Турска посада је била састављена од Арбанаса у служби дахија. Срби су нападали све до мрака, али Арбанаси нису попуштали. Карађорђе је након што је опколио Баточину, отишао у Левач да диже устанак и у тај део Србије. Кучук Алија је дознао да је Карађорђе отишао, па пошаље Тосун агу са петсто турских коњаника да се ноћу пробију до Баточине.
Мај
Историја
Марисав Петровић (Градац, 1896 — Минхен, 1974) је био командант другог пука Српског добровољачког корпуса.
Марисав Петовић је рођен у селу Градац (данас општина Баточина) које се налази око 20 километра од Крагујевца. Завршио је само основну школу. У почетку је био наклоњен левичарским идејама, али је убрзо постао највећи противник комунизма. Пратио је Димитрија Љотића на свим скуповима које је одржавала странка Збор. На изборима 1938. године Марисав Петровић био је носилац листе Збора у Лепеничком срезу.
Марисав Петровић је био познат као велики противник комунизма, па је стално долазио у сукоб са припадницима НОВЈ–а, као и са јединицама ЈВуО. Трећа чета крагујевачког партизанског одреда преузела је на себе задатак да ликвидира Марисава Петровића. Покушај атентата је изведен на железничкој станици у његовом родном селу Градац. На њега је бачена бомба, али је он рањен и остао је жив. На њега је покушан још један атентат, али се и он завршио безуспешно. Након тога он у септембру бежи у Смедерево где је формирао V добровољачки одред, а он сам је изабран за команданта тог одреда. Убрзо напушта Смедерево и са одредом се стационира у Крагујевцу.
Јун
Историја
Манастир Грнчарица је женски манастир Српске православне цркве, припада Епархији Шумадијској. Посвећен је Светом Николи. Налази се у селу Прњавору које је удаљено око 10 километара од Баточине и око 15 километара од Крагујевца.
По легенди манастир је подигнут за време краља Драгутина крајем XIII или почетком XIV века. Легенда каже да је манастир прво био подигнут на Чукари код извора Младенова вода. У најезди Турака црква је срушена и од њеног материјала подигнута је нова Грнчарица на данашњем скровитом месту.
Ипак вероватније је да је манастир Грнчарица саграђен средином XVI века, након обнове Пећке патријаршије. Према натпису изнад улазних врата, Грнчарица „сазда се и пописа“ за време турског султана Сулејмана Величаснтвеног трудом и настојањем игумана Максима и његовог братства. Међутим треба напоменути да се реч „сазда се“ користила и када се црква обнављала после рушења или запустелости.
Јул
Историја
Пећина Градац је пећина која се налази у близини Баточине. Ова пећина је из доба Палеолита која и настала је око 25.000 година пре нове ере. Представља један од најстаријих локалитета у Србији и једно од првих места праживота у Србији. Локалитет је мустеријерско налазиште(култура Мустеријер је названа према пећини фр. da Moustier, на обали Везера у Дордоњи), нађени су тоугаони шиљци, издужени стругачи, листолики делтоидни шиљци, као и 2 огњишта (ватришта).
Пећина под Јерининим брдом, у селу Градац и пећина Рисовача (недалеко од Аранђеловца) су систематски истражени локалитети из палеолитског периода. На основу археолошке грађе која је нађена може се реконструистати живот тадашњих заједница људи на централно балканском подручју.
Пећина Градац (као и Рисовача) насељавана је у неколико махова. Налази из старијих слојева показуу да је била насељена у почетку првог раздобља отопљења вирмске глацијације (стара теорија о глацијалима) нем. interstadial Würm 1/2. У овом периоду имамо присуство крупних биљоједа попут џиновских јелена и дивљих коња.
Август
Изабрани чланак
Димитрије Парезан (Брзан ? — Делиград 1813.) је био један од вођа у првом српском устанку. Погинуо је у бици на Мозгову 1813. године.
Милан Ђ. Милићевић о Димитрију Парезану каже:
Димитрије Парезан родио се у селу Брзану у нахији крагујевачкој, а старина му је у селу Комадинама у Старом Влаху...
Димитрије се међу првима прикључио Карађорђу у борби против Турака.
Димитрије Парезан се прославио у бици код Баточине 1804. године када је Баточина и њена околина ослобођена од Турака. Заузевши Крагујевац 4. априла (23. марта по старом календару) Карађорђе је стигао око поднева 4. априла (23. марта) пред Баточину и опколио је. Турска посада је била састављена од Арбанаса у служби дахија. Вожд је издао наредбе. Димитрије је са својим Лепеничанима био са друге стране Рогота, према Брзану. Ту је направио бусију да чека Турке, без обзира да ли беже из Баточине, или трче овом месту из Јагодине.
Септембар
Историја
Битка код Баточине (1689) је вођена између аустријске војске под командом Лудвига Баденског и сераскера османске војске Реџеп–паше код Баточине у Великом турском рату 29. и 30. августа 1689. године.
Неуспело освајање Беча 12.септембра 1683. године, представља је почетак краја османлијске експанзије ка срцу Европе, започете још 1521. године освајањем Београда. Турска опсада Беча окончана је појавом пољске војске, под вођством краља Јана Собјеског и нападом на турски логор. Аустријанци су заједно са својим савезницима покренули офанзиву и почели да потискују Турке ка југу. Што се аустријска војска више приближавала Београду, све је више Срба прилазило царској војсци. Срби су играли су играли велику улогу у великом турском рату.
Главни правац напада аустријске војске био је усмерен долином Велике Мораве ка Нишу, Софији и Цариграду. Баточина је била на главном правцу турског повлачења.
Баденски је 28. августа 1689 са јаким одредом од 2000 пешака и 500 кољаника прешао Велику Мораву, а сутрадан и већи део аустријске војске и устаничке војске. Српска милиција хусари коју је предводио Павле Несторовић Деак чинила је претходницу асутријске војске. Они су се 29. августа судариле су се претходницом турске војске. Турци су били поражени и потиснути ка својој главнини. До одлучне битке дошло је дан касније у близини места где су се сукобиле претходнице. Турци су доживели тежак пораз. На бојишту је остало 3000 мртвих и рањених, 108 топова и комплетна комора.
Октобар
Изабрани чланак
Јеремија Митровић (Брзан, 15. август 1910. — Београд, 29. октобар 2011.) је био српски историчар, универзитетски професор и библиотекар.
Јеремија Митровић ређен је у селу Брзану, Општина Баточина 15. август 1910. године. Основну школу је завршио у Брзану, а гимназију у Крагујевцу. Дипломирао је на београдском Филозофском факултету на групи за историју 1934. године. Радио је као наставник у Трећој београдској гимназији, а од 1940. као асистент на филозофском факултету. Током рата два пута је одстрањен са факултета, а трећи пут 1945. године.
Митровић је од 1948. године почео да ради Библиографском институту у Београду, да би од 1953. прешао у Народну библиотеку Србије где је и пензионисан 1970. године.
Поред књига, објавио је око 200 чланака по часописима, листовима и зборницима.
Новембар
Изабрани чланак
Црква брвнара у Брзану, налази се око 10 километара од Баточине и око 30 километара од Крагујевца и припада Епархији шумадијској Српске православне цркве.
Црква брвнара је саграђена 1822. године уз помоћ кнеза Милоша Обреновића и служила је све до 1928. када је сазидана данашња црква. Њу је градио мајстор Јован који је такође саградио Манастир Покајницу.
Богата је иконама и фрескама. Иконостас је насликао мајстор Јован Јања 1829-1830. године са великом позлатом. Конзерваторски радови чишћења и заштите су извршени 1951. и 1952. године. Стара црква брвнара је као историјски споменик културе под заштитом државе.
Децембар
Изабрани чланак
Борисав Јовић (Никшић, општина Баточина, 19. октобар 1928) је бивши српски политичар, председник Председништва СФРЈ у периоду 1990—1991.
Студирао је на Економском факултету Универзитета у Београду, дипломирао 1952. а докторирао 1965. године. Током каријере био је на различитим високим државним функцијама, углавном из области друштвено-економског развоја. Био је амбасадор СФРЈ у Италији у периоду од 1975. до 1979. Године 1983. је изабран за потпредседника Скупштине Србије.
Дана 28. марта 1989. године изабран је за представника Србије у Председништву СФРЈ. Био је потпредседник Председништва СФРЈ од 15. маја 1989. до 15. маја 1990. а потом председник Председништва СФРЈ од 15. маја 1990. до 15. маја 1991. Био је председник Социјалистичке партије Србије од 24. маја 1991. до 24. октобра 1992, што је претходно био Слободан Милошевић који је формално отишао с те функције (али је незванично задржао пресудни утицај у њој) јер по Уставу није могао истовремено да буде председник СПС-а и председник Србије. Када се Милошевић званично вратио на чело странке, Борисав је постао потпредседник СПС-а и остао на тој функцији до краја новембра 1995.