Сераскер

Сераскер или Сераскир (тур. Serasker), у Отоманском царству је врховни заповједник једног већег војног похода, од великог везира до беглербега.^[1]

Етимологија

Сама реч је у вези са речима сердар и серхат, у којима сер значи главни, глевешина, истурена област (крајина-серхат).

Историја

Иван Фрањо Јукић у својој књизи о Босни, пишући о везиру Џелалудину паши, између осталога је и записао:^[2]^{[н. 1]}

Најпослије Бошњаци му доскочише године 1821. Цар га дигне с Босне, и учини га сераскиером над војском у Герчкој, што њему буде неповољно, отрује се и умире у Травнику - 16. липња год. 1826.

При млетачким покушајима освајања Улциња у 18. веку, остали су записи да је сераскер (турска страна) давао наредбе на словенском језику.^[3]

Аскер су на турском војници. Једа од сераскера био је и Ибрахим-паша Паргалија.

Види још

Титула Сераскер-Султан.^[4]

Напомене

Референце

^ Челеби, Евлија (1967). Путопис, одломци о југославенским земљама. стр. 643. Сарајево: Свјетлост.
^ Јукић, Иван Фрањо (1851). Земљопис и повиестница Босне pp. 145. Загреб.
^ Дабовић, Ђоко (2006). Племе Шестани, стр. 118., 119. Бар: Удружење грађана Шестани.
^ Srđ. Dubrovnik. 1902.

Грешка код цитирања: Постоје ознаке <ref> за групу с именом „н.“, али нема одговарајуће ознаке <references group="н."/>

[1] Челеби, Евлија (1967). Путопис, одломци о југославенским земљама. стр. 643. Сарајево: Свјетлост.

[2] Јукић, Иван Фрањо (1851). Земљопис и повиестница Босне pp. 145. Загреб.

[4] Дабовић, Ђоко (2006). Племе Шестани, стр. 118., 119. Бар: Удружење грађана Шестани.

[5] Srđ. Dubrovnik. 1902.

[1]

[2]

[н. 1]

[3]

[4]