Порјечина
Порјечина | |
|---|---|
| Административни подаци | |
| Држава | Босна и Херцеговина |
| Ентитет | Република Српска |
| Општина | Петрово |
| Становништво | |
| — 2013. |  501 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 44° 35′ 54″ С; 18° 23′ 32″ И / 44.598292° С; 18.392093° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST) |
  Порјечина Порјечина на карти Босне и Херцеговине | |
| Остали подаци | |
| Позивни број | 053 |
Порјечина је насељено мјесто у општини Петрово, Република Српска, БиХ. Према прелиминарним подацима пописа становништва 2013. године, у насељеном мјесту Порјечина укупно је пописан 501 становник.
Географија
[уреди | уреди извор]Налази се на падинама планине Озрен, окружена је ријеком Спречом.[1] Од Петрова је удаљена 5 до 7 километара.[1] Источно од Порјечине налази се Калуђерица, а јужно је Кртова.[2] У близини се налази вис Градишник.[1] Неки од засеока у Порјечини су: Бјелани и Тодоровићи.[1]
Назив
[уреди | уреди извор]Кроз насеље протичу двије ријеке, Пониква и Порјечина, по којој је и добило назив.[1]
Историја
[уреди | уреди извор]Први пут се помиње око 1570. године, када је забиљежено да у насељу живи 14 хришћанских домаћинстава.[1] Године 1876. је забиљежено преко 300 становника у преко 40 домаћинстава.[1] Порјечина се од 1971. до 1992. године налазила у саставу општине Грачаница.
Култура
[уреди | уреди извор]У насељу се налази храм Српске православне цркве посвећен Рођењу пресвете Богородице.[1] Изградња цркве је започета 1990. а 2004. је завршена.[1] Слава Порјечине је Молитва, која се слави 7 дана прије Спасовдана.[1]
Образовање
[уреди | уреди извор]Протојереј Српске православне цркве Ђорђије (Георгије) Марјановић је од аустроугарских власти добио дозволу за отварање школе, која је отворена 4. септембра 1894. године.[1] Ово је најстарија школа на подручју планине Озрен.[1]
Привреда
[уреди | уреди извор]Становниптво се највише бави узгојом пилића и говеда.[1]
Становништво
[уреди | уреди извор]У Порјечини према подацима из 2011. године, живи око 660 становника.[1] Према подацима из 2011, ранијих година је преко 60 породица одселило у Петрово, 20 у Србију, и више од 20 широм свијета.[1] Током распада Југославије и рата, страдало је 36 становника.[1]
| Националност[3] | 1991. | 1981. | 1971. | 1961. |
| Срби | 795 | 826 | 926 | 860 |
| Југословени | 14 | 5 | 6 | |
| Муслимани | 1 | 2 | 2 | |
| Црногорци | 2 | |||
| Хрвати | 1 | 1 | 1 | |
| остали и непознато | 8 | 9 | 7 | |
| Укупно | 819 | 842 | 940 | 863 |
| Демографија[3] | ||
|---|---|---|
| Година | Становника | |
| 1948. | 702 | |
| 1953. | 742 | |
| 1961. | 863 | |
| 1971. | 940 | |
| 1981. | 842 | |
| 1991. | 819 | |
| 2013. | 501 | |
Презимена
[уреди | уреди извор]- Марјановић (доселили се 1881. године из Мичијевића), славе Аранђеловдан[1] Породица је у прошлости носила назив Марјановићи-Поповићи, пошто су многи чланови били свештеници Српске православне цркве.[1]
- Костић, славе Аранђеловдан[1]
- Максимовић, славе Аранђеловдан[1]
- Лазаревић, славе Јовандан[1]
- Недељковић, славе Јовандан[1]
- Станишић, славе Јовандан[1]
- Мишановић, славе Јовандан[1]
- Стевић, славе Јовандан[1]
- Стефановић, славе Јовандан[1]
- Благојевић, славе Врачеве[1]
- Деспотовић, славе Никољдан[1]
- Јосиповић, славе Никољдан[1]
- Ђурић, славе Ђурђевдан[1]
- Илић, славе Светог Симеуна[1]
- Гаврић[1]
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б в г д ђ е ж з и ј к л љ м н њ о п р с т ћ у ф х ц ч џ ш аа аб „Огњишта: Порјечина”. Радио-телевизија Републике Српске. 2011. Приступљено 18. 12. 2011.
- ^ „Сноп (емисија за пољопривреднике)”. Радио-телевизија Републике Српске. 27. 5. 2012. Приступљено 28. 5. 2012.
- ^ а б Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.
| Насељена мјеста |  | |
|---|---|---|
| Мјесне заједнице | МЗ Какмуж, МЗ Калуђерица, МЗ Карановац, МЗ Кртова, МЗ Петрово, МЗ Порјечина, МЗ Сочковац | |
