Пређи на садржај

Права ЛГБТ+ особа у Африци

С Википедије, слободне енциклопедије
Права ЛГБТ+ особа у
Африци
Застава Африке Застава дугиних боја
Застава Африке Застава дугиних боја
Положај Африке
Законска регулатива
Легализација хомосексуалности истополни сексуални односи легални у 20 од 54 земље, и на свих 8 територија
Родни идентитет непознато
Антидискриминациони закони у 7/54 земље, 8/8 територија
Војна служба дозвољено у 1 од 54 земље, и на 8/8 територија
Породична права
Брак дозвољено у 1/54 земље; уставом забрањено у 9 земаља
Истополна заједница 1/54 земље, 8/8 територија
Усвајање 1/54 земље и свих 8 територија
ЛГБТ+ у Африци
Организације
Права
Медији
Догађаји
Особе
Значајна места
ЛГБТ+ портал

Права ЛГБТ особа у Африци су у поређењу са остатком света на јако ниском нивоу, а у готово свим афричким земљама припадници сексуалних мањина (геј особе, лезбијке, бисексуалци и трансродне особе) суочавају се са сегрегацијама у свим областима свакодневног живота.

Хомосексуалност је кажњива по закону у чак 34 од укупно 54 афричке земље, а истополни сексуални односи су декриминализовани у свега 7 земаља (Зеленортска Острва, Гвинеја Бисао, Лесото, Мозамбик, Сао Томе и Принсипе, Сејшели и Јужноафричка Република). Хомосексуалност се кажњава смрћу у Судану, јужној Сомалији, Сомалиланду, Мауританији и северној Нигерији, док се припадници ЛГБТ заједнице у Танзанији, Уганди и Сијера Леонеу суочавају са казнама доживотног затвора. У појединим земљама попут Нигерије законом је кажњиво и свако подржавање и скривање припадника сексуалних мањина и за такве „прекршаје” прописују се казне затвора у трајању до десет година.

Јужноафричка Република је једина независна држава на тлу Африке која има либералне законе у погледу поштовања права припадника ЛГБТ популације и једна је од ретких земаља у свету у којој су легализовани истополни бракови. Сва права ЛГБТ особа су законом заштићена и на афричким територијама које припадају Француској, Шпанији и Уједињеном Краљевству.

Историјат хомосексуалности у Африци

[уреди | уреди извор]

Хомосексуалност у античко доба

[уреди | уреди извор]
Хнумхотеп и Нианхнум

Иако постоје бројни докази о постојању и раширености хомосексуалности у античком Египту, не постоји ни један писани доказ који би открио ставове у вези са хомосексуалношћу у древном Египту. У писаним изворима из тог периода који помињу истополне сексуалне односе готово никада се не помиње природа тих односа, а такође се не налазе делови који осуђују, односно одобравају такво понашање. Такође не постоји ни један писани документ из периода древног Египта у коме се помињу евентуалне казне за истополне сексуалне односе, те је због свега тога ова проблематика и даље у сфери нагађања и слободних тумачења.[1]

Најпознатији случај могуће хомосексуалности у древном Египту је онај између двојице дворских слуга са двора фараона Ниусера из Пете династије (2494. п. н. е. − 2345. п. н. е.) − Хнумхотепа и Нианхнума − који су упркос чињеници да су обојица били ожењени и имали децу, након смрти сахрањени у заједничкој мастаби (племићкој гробници).[2] Археолози су у гробници пронашли неколико слика на којима су представљена двојица мушкараца како се грле, а на једној слици су приказани како се додирују носевима, што је најинтимнија поза коју је дозвољавала тадашња канонска египатска уметност и којом је приказиван чин љубљења. Поред тога, и њихова одабрана имена указују на њихову блискост: Нианхум значи спојени за живота, а Хнумхотеп значи спојени и у смрти.[3] Неки египтолози сматрају да тај случај представља јасан доказ постојања и прихватања хомосексуалности у старом Египту, те сматрају Хнумхотепа и Нианхнума најстаријим доказаним хомосексуалним паром на свету,[4] док други истраживачи указују на то да могућа блискост између ова два мушкарца указује на њихово крвно сродство и да је реч о сијамским близанцима.[2]

У Миту о Озирису помиње се сукоб између Хоруса и Сета у коме у знак освете Хорус силује свог млађег ривала са циљем да га понизи.

Римски император Константин Велики помиње током својих освајања по Египту у IV веку смакнуће великог броја феминизираних свештеника у Александрији. У неким старим јеврејским списима, па и у самом Талмуду, Египћани су описивани као „сексуално развратан народ у коме једна жена има по неколико мужева и где жена са женом леже у постељу”.[5]

У пећинама на југу Африке пронађени су петроглифи чија старост је процењена на око 2.000 година, а који јасно приказују сексуални однос између двојице мушкараца, што јасно указује на присуство хомосексуалности на том подручју од најранијег периода.[6]

Северна Африка

[уреди | уреди извор]

Северна Африка је подручје где је хомосексуалност била ширико раширена кроз историју, о чему сведоче бројни писани извори, нарочито из периода мамелучке владавине тим подручјем. Постоје бројна литерарна дела писана арапским језиком у којима се лирски описују односи између мушакараца и младића (такозвана педерастија), а већина тих младића били су хришћански робови из европских земаља који су служили као сексуални радници по Египту и другим деловима северне Африке. У пре-исламском периоду у Каиру су богату властелу плесом и игром забављали младићи обучени у женску одећу познати као кхавали.

Оаза Сива на северозападу данашњег Египта била је дуго времена позната као место где су истополни сексуални односи били уобичајена појава, а на истом месту је била раширена пракса да ратници млађим мушкарцима за сексуалне услуге плаћају својеврстан мираз као обавезан вид надокнаде.

Британски антрополог Сигфрид Надел је крајем 1930-их током истраживања по Судану описивао бројне случајеве травестије у којима су мушкарци у поптуности на себе преузимали улоге женских чланова заједнице.

Источна Африка

[уреди | уреди извор]

Постојање родне неусаглашености и хомосексуалзима раширено је међу бројним народима источне Африке још од најранијих времена. У периоду пре европских колонијалних освајања на том подручју постојали су мушки свештеници и врачеви који су традиционално носили женску одећу. Таква пракса је посебно била раширена код народа Амеру и Кикују у данашњој Кенији, ти свештеници су заједнички називани мугаве и уживали су велико поштовање у народу, а наретко су се чак и женили са другим мушкарцима.[7] Слична појава је забележена и код народа Хуту и Тутси у Уганди и Бурундију (икихинду). Сличне појаве забележене су и код разних других народа широм источне Африке.

Највише власти у некадашњој краљевини Буганди институционализовали су неке видове истополних сексуалних односа, а младићи који су радили у краљевским судовима и другим јавним установама били су у обавези да пружају сексуалне услуге припадницима племићких елита. Краљ Мванга је у неколико наврата на смрт осуђивао младиће који су након примања хришћанства одбили да „извршавају своје обавезе”.[8]

Западна Африка

[уреди | уреди извор]

постоје и бројни историјски докази о постојању хомосексуализма на подручју западне Африке. Током XVIII и XIX века у краљевини Ашанти (данашња Гана) била је раширена појава да мушки робови служе као конкубине, они су обично облачили женску одећу и бивали погубљени након смрти њихивиг господара. У краљевини Дахомеј евнуси су били поштовани на двору и сматрани су краљевским супругама.

Припадници народа Дагаба који су живели на подручју данашње Буркине Фасо веровали су да су хомосексуални мушкарци били у стању да током медитације остваре контакте са светом духова.

Јужна Африка

[уреди | уреди извор]

У својим описима данашњег југозападног Зимбабвеа (XIX век) Дејвид Ливингстон је помињао хомосексуалност код млађих мушкараца, а као разлог за такво понашање наводио чињеницу да су сеоске поглавице имале монопол на све жене у селу.[9] Смит и Дејл су такође описивали бројне случајеве трансветизма и педерастије.[10]

Законске легислативе по државама и територијама

[уреди | уреди извор]
Легални истополни односи
  Истополни бракови
  Без признања истополних парова
Нелегални истополни односи
  Нејасан став
  Кажњиво
  Казна затвора
  Смртна казна

Северна Африка

[уреди | уреди извор]
Положај ЛГБТ особа у: Истополни сексуални односи Признање истополних заједница Истополни брак Усвајање деце Служење у војсци Постојање антидискриминаторских закона Закони који се тичу родног идентитета
 Алжир No Илегално од 1966.
Затворска казна до две године.[11] 		No No No No No No
 Канарска Острва
(Аутономна заједница у Шпанији) 		Yes Легално од 1979.
+ потпис на декларацији УН-а. 		Yes Де факто легално од 2003.[12] Yes Легално од 2005.[13] Yes Легално од 2005.[14][15] Yes Yes Кажњива свака дискриминаторска активност [16] Yes Од 2007. сва документа су призната на званичним родовима[17]
 Сеута
(Аутономни град у Шпанији) 		Yes Легално од 1979.
+ потпис на декларацију УН-а.[11] 		Yes Де факто од 1998.[18] Yes Легално од 2005.[19] Yes Легално од 2005.[20] Yes Yes Кажњив сваки вид дискриминације[21] Yes Од 2007. сва документа су призната на званичним родовима[17]
 Египат Yes/No Де јуре легално за мушкарце, дефакто илегално од 2000.
Казна: затворска казна до 17 година и друштвено користан рад.
Недефинисано за жене.[11][22] 		No No No No No No
 Либија No Илегално од 1953.[23] No No No No No No
 Мадеира
(Аутономна регија Португала) 		Yes Легално од 1983.
+ потписник декларације УН-а.[11] 		Yes Дефакто регистровано партнерство од 2001.[24][25] Yes Легално од 2010.[26] Yes Легално од 2016.[27][28][29] Yes Yes Законом кажњив сваки вид дискриминације.[16] Yes Признато од 2011.[30]
 Мелиља
(Аутономни град у Шпанији) 		Yes Легално од 1979.
+ потписник декларације УН-а[11] 		Yes Регистровано партнерство од 2008.[31] Yes Легално од 2005.[19] Yes Легално од 2005.[20] Yes Yes Кажњив сваки вид дискриминације.[21] Yes Дозвољено од 2007.[17]
 Мароко
(укључујући и јужне покрајине) 		No Илегално од 1962.
Казна затвора до 3 године.[11][32] 		No No No No No
 Западна Сахара No Илегално од 1944.
Казна до 3 године затвора.[11][33][34] 		No No No No No No
 Јужни Судан No Илегално од 1899.
Казна затвора до 10 година..[11] 		No No Уставом забрањено 2011. No No No No
 Судан No No Илегално од 1899.
Смртна казна након трећег прекршаја за мушкарце и четвртог за жене.[11] 		No No No No No No
 Тунис No Илегално од 1913.
Казна затвора до 3 године.[11][35]
Предложена легализација.[36] 		No No No No No

Западна Африка

[уреди | уреди извор]
Положај ЛГБТ особа у: Истополни сексуални односи Признање истополних заједница Истополни брак Усвајање деце Служење у војсци Постојање антидискриминаторских закона Закони који се тичу родног идентитета
 Бенин Yes Легално[11][37]
 No No No No
 Буркина Фасо Yes Легално[11] No No Уставна забрана 1991. No No
 Зеленортска Острва Yes Легално од 2004.
+ потписник декларације УН-а.[11] 		No No No Yes Неки облици дискриминације кажњиви законом.[11]
 Гамбија No Илегално од 1888.
Казна: доживотни затвор.[11][38] 		No No No No No No
 Гана No Илегално за мушкарце од 1860-их
Казна затвора до 10 година.
Yes За жене легално.[11][39] 		No No No No No
 Гвинеја No Илегално од 1988.
Казна: од 6 месеци до 3 године.[11] 		No No No No No
 Гвинеја Бисао Yes Легално од 1993.[11]
+ потписник декларације УН-а 		No No No No
 Обала Слоноваче Yes Легално No No No No
 Либерија No Илегално од 1976.
Казна затвора до 1 године.[11][40] 		No No No No No
 Мали Yes Легално[11] No No No No
 Мауританија No No Илегално од 1983.
Казна: каменовање до смрти.[11][41] 		No No No No No No
 Нигер Yes Легално No No No No
 Нигерија No Илегално по федералном закону из 1901.
Затворска казна до 14 година. No Смртна казна у државама Баучи, Борно, Гомбе, Џигава, Кадуна, Кано, Кацина, Кеби, Нигер, Сокото, Јобе и Замфара.[11][42] 		No No No No No
 Сенегал No Илегално од 1966.
Казна од 1 до 5 година затвора.t.[11][43] 		No No No No No
 Сијера Леоне No Илегално за мушкарце од 1861.
Казна: доживотни затвор.
Yes Легално за жене
+ потписник декларације УН-а.[11] 		No No No No No
 Того NoИлегално од 1884.
Казна: условно до 3 године затвора.[11] 		No No No No No

Централна Африка

[уреди | уреди извор]
Положај ЛГБТ особа у: Истополни сексуални односи Признање истополних заједница Истополни брак Усвајање деце Служење у војсци Постојање антидискриминаторских закона Закони који се тичу родног идентитета
 Камерун No Илегално од 1972.
Казна: условно до 5 година затвора.[11][44] 		No No No No No
 Централноафричка Република Yes Легално
+ потписник декларације УН-а.[11] 		No No Уставна забрана од 2016.[45] No No
 Чад No Илегално од 2017.
Казна: од 3 месеца до 2 године затвора. 		No No No No
 Демократска Република Конго Yes Легално[11] No No Уставна забрана од 2005. No No
 Екваторијална Гвинеја Yes Легално[11] No No No No
 Габон Yes Легално
+ потписник декларације УН-а 		No No No No
 Република Конго Yes Легално[11] No No No No
 Света Јелена
(Британска прекоморска територија 		Yes Легално од 2001.
+ потписник декларације УН-а.[11] 		Yes Легално од 2017. Yes Legal since 2017[46][47] Yes Легално од 2017. Yes Yes Кажњив сваки вид дискриминације
 Сао Томе и Принсипе Yes Легално од 2012.
+ UN decl. sign.[11] 		No No No No

Југоисточна Африка

[уреди | уреди извор]
Положај ЛГБТ особа у: Истополни сексуални односи Признање истополних заједница Истополни брак Усвајање деце Служење у војсци Постојање антидискриминаторских закона Закони који се тичу родног идентитета
 Бурунди No Илегално од 2009.
Казна: од 3 месеца до 2 године затвора.[11][48] 		No No Уставна забрана од 2005. No No No
 Кенија No Илегално од 1897.
Казна: до 14 година затвора.[11] 		No No Уставна забрана од 2010.[49] No No No No
 Руанда Yes Легално[11]
+ потписник декларације УН-а 		No No Уставна забрана од 2003. No No
 Танзанија No Илегално од 1864. у Занзибару
Илегално од 1899.
Казна: доживотни затвор.[11][44] 		No No No No No
 Уганда No Илегално за мушкарце од 1894.
Казна: доживотни затвор.[50][50]
Недефинисано за жене. 		No No уставна забрана од 2005. No No No No

Афрички рог

[уреди | уреди извор]
Положај ЛГБТ особа у: Истополни сексуални односи Признање истополних заједница Истополни брак Усвајање деце Служење у војсци Постојање антидискриминаторских закона Закони који се тичу родног идентитета
 Џибути Yes Легално[11] No No No No
 Еритреја No Илегално од 1957.
Казна: до 3 године затвора.[11][51] 		No No No No No
 Етиопија No Илегално
Казна: до 10 година затвора.[11] 		No No No No No
 Сомалија No No Илегално од 1962.
Казна: смртна казна.[52] 		No No No No No No
 Сомалиланд
(сепаратистички регион) 		No No Илегално
Казна: смртна казна.[52] 		No No No No No No

Јужна Африка

[уреди | уреди извор]
Положај ЛГБТ особа у: Истополни сексуални односи Признање истополних заједница Истополни брак Усвајање деце Служење у војсци Постојање антидискриминаторских закона Закони који се тичу родног идентитета
 Ангола No Дефакто илегално од 1886.
Казна: условна казна и друштвено користан рад.[11][53]
Legalization pending[54][55] 		No No No Yes Кажњиви неки видови дискриминације.[56] Промена пола законски омогућена од 2015.[57]
 Боцвана No Илегално од 1885.
Казна: условно до 7 година затвора.[11][44]
Legalization pending[58] 		No No No Yes Кажњиви неки облици дискриминације. Yes Законски омогућена промена пола од 2017.[59]
 Лесото Yes Легално за мушкарце од 2012.
Легално за жене одувек.[11] 		No No No No Постоји могућност промене пола.[60]
 Малави No Илегално од 1891.
Казна: до 14 година затвора (раније бичевање)[11][61] 		No No No No No
 Мозамбик Yes Легално од 2015.[62][63] No No No No Yes Кажњиви неки облици дискриминације.[11][64]
 Намибија No Илегално за мушкарце од 1920.[44]
Yes Легално за жене.[11][65][66] 		No No No No Yes Омогућено од 1963.[67]
 Јужноафричка Република Yes Легално за мушкарце од 1998.
Одувек легално за жене.
+ потписник декларације УН-а[11] 		Yes Истополни бракови од 2006. Yes Легално од 2006. Yes Легално од 2002. Yes Од 1998. Yes Кажњиви сви видови дискриминације. Yes Законски пол је могуће променити само хируршким путем.
 Есватини No Илегално за мушкарце од the 1880.
Yes Легално за жене одувек.[11][44] 		No No No No No
 Замбија No Илегално од 1911.
Казна: до 14 година затвора.[11][44] 		No No No No No
 Зимбабве No Илегално за мушкарце од 1891.
Yes Female legal[11][44] 		No No Constitutional ban since 2013 No No No

Државе у Индијском океану

[уреди | уреди извор]
Положај ЛГБТ особа у: Истополни сексуални односи Признање истополних заједница Истополни брак Усвајање деце Служење у војсци Постојање антидискриминаторских закона Закони који се тичу родног идентитета
 Комори No Илегално од 1982.
Казна: до 5 година затвора.[11][68] 		No No No No No
 Француске јужне и антарктичке земље
(Француске прекоморске територије) 		Yes Легално[11] Yes Цивилно партнерство од 1999. Yes Легално од 2013. Yes Легално од 2013. Yes Yes Кажњив сваки вид дискриминације. Yes Дозвољено
 Мадагаскар Yes Легално[11] No No No No
 Маурицијус No Илегално за мушкарце од 1838.
Казна: до 5 година затвора.
Yes Жене одувек легално.[69]
+ потписник декларације УН-а.[11][70] 		No No No Yes Кажњиви сви облици дискриминације.[64][71]
 Мајот
(Француске прекоморске територије) 		Yes Легално Yes Цивилно партнерство 1999. Yes Легално од 2013. Yes Легално од 2013. Yes Yes Кажњив сваки вид дискриминације. Yes Дозвољено
 Реинион
(Француске прекоморске територије) 		Yes Легално од 1791.[11] Yes Цивилно парзнерство од 1999. Yes Легално од 2013. Yes Легално од 2013. Yes Yes Кажњив сваки вид дискриминације. Yes Дозвољено
 Сејшели Yes Легално од 2016.[72]
+ потписник декларације УН-а 		No No No Yes Кажњиви неки облици дискриминације.[11]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Emma Brunner-Traut: Altägyptische Märchen. Mythen und andere volkstümliche Erzählungen. 10th Edition. Diederichs, Munich 1991, ISBN 3-424-01011-1, pp. 178–179.
  2. ^ а б Richard Parkinson (1995). „Homosexual Desire and Middle Kingdom Literature”. The Journal of Egyptian Archaeology. 81: 57—76. 
  3. ^ "Khnumhotep and Niankhkhnum," Архивирано на веб-сајту Wayback Machine (20. октобар 2010) e-Museum, Minnesota State University
  4. ^ „Archaeological Sites”. 20. 10. 2010. Архивирано из оригинала 20. 10. 2010. г. Приступљено 29. 9. 2015. 
  5. ^ Rebecca T. Alpert (1997). Like Bread on the Seder Plate: Jewish Lesbians and the Transformation of Tradition. New York: Columbia University Press. стр. 17—36. ISBN 0231096615. 
  6. ^ Anthony Appiah; Henry Louis Gates (2010). Encyclopedia of Africa. 2. USA: Oxford University Press. 
  7. ^ Rodney Needham, Right and Left: Essays on Dual Symbol Classification, University of Chicago Press, 1973.
  8. ^ "Long-Distance Trade and Foreign Contact". Uganda. Library of Congress Country Studies. December 1990. Приступљено 6 June 2009.
  9. ^ David Livingstone, The Last Journals of David Livingstone, in Central Africa, From 1865 to His Death, 1866-1873 Continued by a Narrative of His Last Moments and Sufferings
  10. ^ -{Will Roscoe and Stephen O. Murray(Author, Editor, Boy-wives and Female Husbands: Studies of African Homosexualities, 2001
  11. ^ а б в г д ђ е ж з и ј к л љ м н њ о п р с т ћ у ф х ц ч џ ш аа аб ав аг ад ађ ае аж аз аи ај ак ал аљ ам ан ањ ао ап ар ас ат аћ ау аф „State Sponsored Homophobia 2016: A world survey of sexual orientation laws: criminalisation, protection and recognition” (PDF). International Lesbian, Gay, Bisexual, Trans and Intersex Association. 17. 5. 2016. Архивирано из оригинала (PDF) 02. 09. 2017. г. Приступљено 19. 5. 2016. 
  12. ^ Galán, José Ignacio Pichardo. „Same-sex couples in Spain. Historical, contextual and symbolic factors” (PDF). Institut national d'études démographiques. Архивирано из оригинала (PDF) 23. 07. 2012. г. Приступљено 30. 12. 2012. 
  13. ^ „Spain approves liberal gay marriage law”. St. Petersburg Times. 1. 7. 2005. Приступљено 8. 1. 2007. 
  14. ^ „Spain - Intercountry Adoption”. travel.state.gov. 
  15. ^ (језик: шпански) Boletín Oficial del Estado Ley 14/2006, de 26 de mayo, sobre técnicas de reproducción humana asistida (see Article 7)
  16. ^ а б „ILGA-Europe” (PDF). ilga-europe.org. Архивирано из оригинала (PDF) 30. 5. 2010. г. Приступљено 2. 9. 2018. 
  17. ^ а б в (језик: шпански) Ley 3/2007, de 15 de marzo, reguladora de la rectificación registral de la mención relativa al sexo de las personas
  18. ^ (језик: шпански) Reglamento regulador del Registro de Uniones de Hecho
  19. ^ а б „Spain approves liberal gay marriage law”. St. Petersburg Times. 1. 7. 2005. Приступљено 8. 1. 2007. 
  20. ^ а б „Adoption in Spain”. Intercountry Adoption. Приступљено 18. 10. 2015. 
  21. ^ а б „ILGA-Europe”. ilga-europe.org. 
  22. ^ „Egypt (Law) - ILGA”. ilga.org. ILGA. Архивирано из оригинала 11. 7. 2014. г. Приступљено 18. 10. 2015. 
  23. ^ „Libyan Penal Code of 1953, Amended 1956 (selected provisions related to women) – 4: Title III – Offences Against Freedom, Honour and Morals”. Архивирано из оригинала 23. 5. 2017. г. Приступљено 19. 5. 2017. 
  24. ^ (језик: португалски) Law no. 7/2001, from 11 May (specifically Article 1, no. 1).
  25. ^ (језик: португалски) AR altera lei das uniões de facto Архивирано на веб-сајту Wayback Machine (30. октобар 2015)
  26. ^ Law no. 9/2010, from 30th May.
  27. ^ (језик: португалски) Lei 17/2016 de 20 de junho
  28. ^ (језик: португалски) Lei que alarga a procriação medicamente assistida publicada em Diário da República Архивирано на веб-сајту Wayback Machine (6. април 2019)
  29. ^ (језик: португалски) Todas as mulheres com acesso à PMA a 1 de Agosto
  30. ^ „MEPs welcome new gender change law in Portugal; concerned about Lithuania - The European Parliament Intergroup on LGBTI Rights”. www.lgbt-ep.eu. Архивирано из оригинала 06. 04. 2019. г. Приступљено 02. 09. 2018. 
  31. ^ (језик: шпански) REGLAMENTO REGULADOR DEL REGISTRO DE PAREJAS DE HECHO DE LA CIUDAD AUTÓNOMA DE MELILLA Архивирано на веб-сајту Wayback Machine (4. март 2016)
  32. ^ „Morocco (Law)”. ilga.org. ILGA. Архивирано из оригинала 24. 7. 2014. г. Приступљено 18. 10. 2015. 
  33. ^ „Encyclopedia of Lesbian and Gay Histories and Cultures: An Encyclopedia. Gay histories and cultures. Vol. 2”. Taylor & Francis. 8. 11. 2017 — преко Google Books. 
  34. ^ „La junta de protección a la infancia de Barcelona: Aproximación histórica y guía de su archivo” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 19. 1. 2015. г. Приступљено 20. 1. 2011. 
  35. ^ „Tunisia (Law)”. ilga.org. ILGA. Архивирано из оригинала 4. 7. 2014. г. Приступљено 18. 10. 2015. 
  36. ^ „Tunisian presidential committee recommends decriminalizing homosexuality”. NBC News (на језику: енглески). Приступљено 19. 6. 2018. 
  37. ^ „Benin (Law)”. ilga.org. ILGA. Архивирано из оригинала 3. 7. 2014. г. Приступљено 18. 10. 2015. 
  38. ^ „The Gambia passes bill imposing life sentences for some homosexual acts | World news”. The Guardian. Приступљено 29. 9. 2015. 
  39. ^ „Ghana (Law)”. ilga.org. ILGA. Архивирано из оригинала 3. 7. 2014. г. Приступљено 18. 10. 2015. 
  40. ^ „LGBT Rights in Liberia - Equaldex”. www.equaldex.com. 
  41. ^ „LGBT Rights in Mauritania - Equaldex”. www.equaldex.com. 
  42. ^ „Nigeria (Law)”. ilga.org. ILGA. Архивирано из оригинала 3. 7. 2014. г. Приступљено 18. 10. 2015. 
  43. ^ „LGBT Rights in Senegal - Equaldex”. www.equaldex.com. 
  44. ^ а б в г д ђ е „Where is it illegal to be gay? - BBC News”. Bbc.com. Приступљено 29. 9. 2015. 
  45. ^ „Décret n° 160218 du 30 mars 2016 portant promulgation de la Constitution de la République centrafricaine” (PDF). ilo.org. 
  46. ^ „Marriage (Ascension) Ordinance, 2016” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 14. 02. 2017. г. Приступљено 02. 09. 2018. 
  47. ^ „This tiny island just passed same-sex marriage”. 
  48. ^ „Everything you need to know about human rights. | Amnesty International”. Amnesty.org. 25. 9. 2015. Приступљено 29. 9. 2015. [мртва веза]
  49. ^ „Laws of Kenya ; The Constitution of Kenya” (PDF). Kenyaembassy.com. Архивирано из оригинала (PDF) 02. 05. 2019. г. Приступљено 29. 9. 2015. 
  50. ^ а б Gettleman, Jeffrey (8. 11. 2017). „David Kato, Gay Rights Activist, Is Killed in Uganda” — преко www.nytimes.com. 
  51. ^ „LGBT Rights in Eritrea - Equaldex”. www.equaldex.com. 
  52. ^ а б Noor Ali (7. 7. 2013). „Gay Somali refugees face death threats”. www.aljazeera.com. 
  53. ^ „LGBT Rights in Angola - Equaldex”. www.equaldex.com. 
  54. ^ Group, Global Media (23. 2. 2017). „Angola - Aprovada em Angola nova lei que penaliza aborto com prisão”. 
  55. ^ Group, Global Media (28. 6. 2017). „Internacional - Votação do novo Código Penal angolano novamente adiada”. 
  56. ^ „Employment & labour law in Angola”. Lexology. 15. 9. 2015. 
  57. ^ Transgender Rights in Angola
  58. ^ Fresh bid to decriminalise homosexuality Архивирано на веб-сајту Wayback Machine (27. март 2019), Mmegi Online
  59. ^ „Press Release: Botswana High Court Rules in Landmark Gender Identity Case”. Архивирано из оригинала 28. 04. 2019. г. Приступљено 02. 09. 2018. 
  60. ^ Transgender Rights in Lesotho
  61. ^ „Malawi suspends anti-gay laws as MPs debate repeal | World news”. The Guardian. Приступљено 29. 9. 2015. 
  62. ^ „Mozambique Gay Rights Group Wants Explicit Constitutional Protections | Care2 Causes”. Care2.com. 3. 3. 2011. Архивирано из оригинала 05. 03. 2011. г. Приступљено 29. 9. 2015. 
  63. ^ „Homosexuality Decriminalised in Mozambique”. Kuchu Times. 1. 6. 2015. Приступљено 29. 9. 2015. 
  64. ^ а б „Africa: Outspoken activists defend continent's sexual diversity - Norwegian Council for Africa”. Afrika.no. 6. 8. 2009. Архивирано из оригинала 15. 6. 2011. г. Приступљено 29. 9. 2015. 
  65. ^ „Namibia”. State.gov. 4. 3. 2002. Архивирано из оригинала 20. 1. 2012. г. Приступљено 29. 9. 2015. 
  66. ^ „Namibia”. Lgbtnet.dk. Архивирано из оригинала 02. 12. 2015. г. Приступљено 29. 9. 2015. 
  67. ^ Transgender Rights in Namibia
  68. ^ „LGBT Rights in Comoros - Equaldex”. www.equaldex.com. 
  69. ^ „The Sexual Offences Bill” (PDF). mauritiusassembly.govmu.org. Government of Mauritius. 6. 4. 2007. Приступљено 18. 10. 2015. 
  70. ^ „LGBT Rights in Mauritius - Equaldex”. www.equaldex.com. 
  71. ^ „Equal Opportunities Act 2008” (PDF). Ilo.org. Архивирано из оригинала (PDF) 02. 05. 2019. г. Приступљено 29. 9. 2015. 
  72. ^ „Tiny African victory: Seychelles repeals ban on gay sex”. 18. 5. 2016. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Права ЛГБТ+ особа у Африци на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Права_ЛГБТ%2B_особа_у_Африци&oldid=28950965”