Право на повратак
Право на повратак начело је међународног права које гарантује свакој особи слободу да се добровољно врати или поновно уђе у земљу рођења или држављанства. Право на повратак на основу народности, држављанства или порекла може се утврдити уставом или законом поједине земље. Неке земље ускраћују право у одређеним случајевима или у потпуности.
Право је формулисано у неколико савремених споразума и конвенција, посебно у Универзалној декларацији о људским правима (1948), Међународном пакту о грађанским и политичким правима (1966) и Четвртој женевској конвенцији (1948). Женевске конвенције, тврди се, прерасле су у међународно обичајно право, па је право на повратак обавезујуће и за земље које нису потписнице конвенција.[1]
Право на повратак често позивају представници избегличких група тврдњама да имају слободу да се врате у земљу из које су расељени.
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „United Nations Audiovisual Library of International Law”. legal.un.org. Приступљено 15. 3. 2017.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Wall Street Journal, War Echo: Ousted by Poland in 1945, Germans Want Homes Back, August 11, 2004 (језик: енглески)
- Let Them Return – The Chagos People's Homeland Campaign (језик: енглески)
- Law of Return, 1950—Government of the State of Israel (језик: енглески)
- The Right of Return in International Law by Eyal Benvenisti (језик: енглески)
- The problem is how to become Israeli – Amon Rubenstein, Ha'aretz (језик: енглески)
- Do Palestinian Refugees Have a Right to Return to Israel? by Ruth Lapidoth (језик: енглески)
- International Law and the Arab-Israeli Conflict by Julius Stone (језик: енглески)
- The Feasibility of the Right of Return by Salman Abu-Sittah (језик: енглески)
- Palestinian Refugees and the Right of Return: An International Law Analysis by Gail J. Boling (језик: енглески)
- The Palestinian Refugees and the non-existence of the Right of Return, Ben-Dror Yemini (језик: енглески)