Патријарх
.jpg)
Патријарх (грч. πατριάρχης, од πατήρ — „отац“ и ἀρχή — „господство, власт“) јесте титула поглавара неких православних аутокефалних цркава.
Може да означава и црквени чин највиших епископа (бискупа) у другим хришћанским црквама. До Великог раскола (1054), чин патријарха су носили римски, цариградски, александријски, антиохијски и јерусалимски епископи (пентархија).[1]
Историја
[уреди | уреди извор]У Старом завјету се говори о постојању десет патријараха (праотаца, прародитеља) прије Потопа — Адам, Сет, Енос, Кенан, Махалалел, Јеред, Енох, Метузалем, Ламех, Ноје.[2] Послије Потопа, након што је Мојсије даровао Десет Божијих заповијести, назив патријарха су носили Аврам, Исак, Јаков и Јосиф.
Звање патријарха су носили и предсједници Санхедрина (Синедриона).[3]
У раном хришћанству на челу Цркве је стајао епископ. Титула патријарха се почела користити у 5. вијеку, а титулу су добијали они епископи који су били претпостављени митрополитима. Термин се користио у документима Четвртог васељенског сабора (451). У 9. вијеку у Византији се утврдило учење о пентархији, односно да у Цркви може бити само пет патријараха: римски, цариградски, александријски, антиохијски и јерусалимски. Након Великог раскола из 1054. титула патријарха се задржала првенствено код неких поглавара унутар Православне цркве.[4]
Пуна титула римског папе је до 2006. између осталих укључивала и титулу „патријарх Запада“.[5]
Православна црква
[уреди | уреди извор]Након Великог раскола (1054) на територији Византијског царства на челу Цркве су се налазила четири патријарха: цариградски, александријски, антиохијски и јерусалимски.
Након оснивања самосталних словенских држава (Србије, Бугарске, Русије) и давања аутокефалности њиховим црквама, њихови поглавари су такође добили титулу патријарха.
Данас, унутар Православне цркве постоји девет епископа са чином патријарха: цариградски, александријски, антиохијски, јерусалимски, руски, српски, румунски, бугарски и грузијски.
Католичка црква
[уреди | уреди извор]Унутар Католичке цркве достојанство патријарха углавном имају поглавари источних католичких цркава са статусом патријаршије.[6] У латинском обреду четири бискупа носе ту титулу: венецијански, лисабонски, источноиндијски и јерусалимски.
Шест патријараха,[7] поглаваре источних католичких цркава, бирају синоди епископа одговарајућих цркава. Након избора, патријарх се устоличава и ступа у заједништво са римским папом (патријарси се једино по томе разликују од врховних архиепископа, будући да њихову кандидатуру папа потврђује). У јерархији Католичке цркве, патријарси источних католичких цркава имају ранг раван кардиналима-бискупима.
Положај патријарха у црквеној јерархији
[уреди | уреди извор]Патријарси потпадају под суд црквеног сабора. Данас, прво место по части међу источним патријарсима, припада Васељенском патријарху, да би у VII веку добио титулу „васељенски" и сматра се „првим међу равнима (једнакима)." У XI веку, систем пентархије, пет апостолских престола: Рим, Константинопољ (Цариград), Александрија, Антиохија и Јерусалим, нарушен је расколом римске патријаршије од цркве, а на истоку су током средњег века настајале нове самосталне (аутокефалне) цркве, код Бугара, Срба, Руса, итд. Диптих (поменик), одн. Поредак по части у заједници Васељенске цркве, поштује се као древни, освештани поредак, који признају све помесне православне цркве у савременом свету. Према диптиху, има девет аутокефалних источно православних цркава са достојанством патријаршије, и то: Васељенска Цариградска, Александријска, Антиохијска, Јерусалимска, Српска, Руска, Румунска, Бугарска и Грузијска.
Галерија
[уреди | уреди извор]-
Васељенски патријарх Вартоломеј I врховни предстојатељ Цариградске патријаршије и „први међу једнаким“ патријарсима Православне цркве -
Патријарх и папа александријски Теодор II врховни поглавар Александријски и све Африке -
Патријарх антиохијски Јован X врховни поглавар Антиохијски и свог Истока -
Патријарх јерусалимски Теофил III врховни поглавар Јерусалимски и све Палестине -
Патријарх српски Порфирије врховни поглавар Српске православне цркве -
Патријарх московски Кирил врховни поглавар Руске православне цркве -
Патријарх бугарски Неофит врховни поглавар Бугарски православне цркве -
Патријарх грузијски Илија II врховни поглавар Грузијске православне цркве -
Патријарх румунски Данијел врховни поглавар Румунске православне цркве
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Патријарх - Православље”. www.pravoslavlje.net.
- ^ Књига постања, 5:1-32
- ^ Патриарх, Энциклопедический словарь Брокгауза и Ефрона, том XXIII, с. 25—29
- ^ „ВАСЕЉЕНСКИ ПАТРИЈАРХ: ИСТОРИЈА ЈЕДНЕ ТИТУЛЕ”. БОРБА ЗА ИСТИНУ (на језику: српски). 29. 10. 2021.
- ^ „Vatican removes title 'patriarch of the West' after pope's name”. Архивирано из оригинала 08. 03. 2006. г. Приступљено 19. 5. 2014.
- ^ Decree on the Catholic Churches of the Eastern Rite — Orientalium Ecclesiarium, Solemnly promulgated by His Holiness Pope Paul VI on November 21, 1964
- ^ „The Eastern Catholic Churches 2008, Annuario Pontificio” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 06. 07. 2011. г. Приступљено 19. 5. 2014.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]| Историја |  | |
|---|---|---|
| Јерархија | ||
| Богословија | ||
| Тајне | ||
| Литургија | ||
| Аутокефалне цркве | ||
| ||
