Предео изузетних одлика Долина Малог Рзава
| Предео изузетних одлика Долина Малог Рзава | |
|---|---|
IUCN категорија III (споменик природе) | |
 | |
  | |
| Најближи град | Ивањица, Ариље,  Србија |
| Координате | 43° 36′ 5.83″ N 19° 59′ 17.95″ E / 43.6016194° С; 19.9883194° И |
| Површина | 3409 ha 68 a 66 m² |
Предео изузетних одлика Долина Малог Рзава је заштићено подручје у средишњем делу западне Србије, припада регији Стари Влах и заједно са Моравицом, Великим Рзавом, Ђетињом и Скрапежом представља извориште Западне Мораве.[1]
Историјат[уреди | уреди извор]
Након ревизије која је завршена 2006, СО Ариље је на седници одржаној 6. октобра исте године, а на предлог Завод за заштиту природе Србије, донела Одлуку о заштити Споменика природе „Бјелушка потајница”, која је сврстана у трећу категорију заштите Значајно природно добро.[1] На заштићеној површини Споменика природе „Бјелушка потајница” је тада установљен режим заштите другог степена.[1]
Завод за заштиту природе Србије је доставио 19. децембра 2012. године Студију заштите Предео изузетних одлика „Долина Малог Рзава” Министарству заштите животне средине Републике Србије, као надлежном органу.[1]
Простор[уреди | уреди извор]
Административно, изворишни део припада општини Ивањица (КО Шареник и КО Брезова), а већи део општини Ариље (КО Бјелуша, КО Радошево и КО Висока).[1] Укупна површина Предела изузетних одлика „Долина Малог Рзава” износи 3409 ha 68 a 66 m².[1] Највећи део површине, 75,13 % се налази у приватном власништву, а остали део у власништву државе, 24,79 % и Српске православне цркве, 0,08 %.[1]
На целом природном добру успостављају се режим првог степена заштите (60 ha 73 a 38 m²), други (651 ha 03 a 78 m²) и трећи (2697 ha 91 a 50 m²).[1]
Биљни и животињски свет[уреди | уреди извор]
Забележено је једанаест ендемичних и субендемичних таксона од чега је осам ендема и три субендема, две врсте од националног и међународног значаја, две врсте наведене у „Прелиминарној Црвеној листи флоре Србије и Црне Горе са статусима угрожености према критеријумима IUCN-a из 2001. године”, на CITES листи, четири терцијарна и један глацијални реликт, као и двадесет врста заштићених „Уредбом о стављању под контролу коришћења и промета дивље флоре и фауне”.[1]
Већина од седамдесет и пет врста птица које су присутне на подручју Малог Рзава строго су заштићене према Правилнику о проглашењу и заштити строго заштићених и заштићених дивљих врста биљака, животиња и гљива.[2] Према истом Правилнику од тридесет и осам врста сисара присутних у истраживаном делу долине Малог Рзава, шеснаест је сврстано у категорију строго заштићених дивљих врста, а двадесет у категорију заштићених дивљих врста.[2]
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б в г д ђ е ж з „Обавештење о поступку покретања ревизије заштите Предела изузетних одлика „Долина Малог Рзава””. Министарство заштите животне средине Републике Србије (на језику: српски). Приступљено 2024-06-03.
- ^ а б „Revizija zaštite Doline malog Rzava”. Radio Luna (на језику: српски). 2019-09-28. Приступљено 2024-06-03.
