Споменик природе
Споменик природе (такође и природни споменик) заштићено је подручје које је издвојено због свог великог значаја за очување природних вредности (геолошке, хидролошке и/или биолошке). Осим природних споменици природе могу укључивати и антрополошке вредности које се у оквиру њега налазе (верски објекат, споменик и сл). Споменици природе су површински углавном веома мали и могу захватати површине од неколико m2, до неколико хектара.[1]
Међународна дефиниција
[уреди | уреди извор]Према дефиницији и категоријзацији МУЗП-а, да би неко подручје било проглашено за споменик природе, неопходно је да испуни следеће услове:[2] [3]
- локалитет мора да садржи једно или више изузетних природних вредности (на пример, водопади, пећине, фосилни остаци, морски рељеф, флора и фауна и др), или природне вредности од изузетног значаја за локално аутохтоно становништво
- површина на којој се локалитет налази је довољно велика да може да се успешно сачува његова вредност и непосредна околина
Споменици природе на међународном нивоу сврставају се у категорију III, где спадају природне географске и геолошке формације, природне формације под утицајем културних вредности, природно-културни локалитети и културно-историјски локалитети са припадајућим природних окружењем.[4]
Према Закону о заштити природе у Србији, споменик природе је мања неизмењена или делимично измењена природна целина, објекат или појава, физички јасно изражен, препознатљив и јединствен, репрезентативних обележја, као и људским радом формирана ботаничка вредност од научног, естетског, културног или образовног значаја. У зависности од примарних природних вредности и карактеристика, може бити геолошког, геоморфолошког, спелеолошког, хидролошког и ботаничког карактера.[5]
Историјат споменика природе
[уреди | уреди извор]Александер фон Хумболт, немачки природњак, помиње у свом „Путопису по Америци” (1799-1804), термин на француском језику monumens [sic] de la nature, који у преводу значи „споменик природе”.[6] Крајем XIX века у тадашњој Пруској, у делу пруског ботаничара Хуга Конвенца, под именом „Шумска ботаника” (нем. Forstbotanischen Merkbuchs), наводи се термин „Denkmälern der Natur“, односно „споменик природе”.[7] У законску регулативу на простору Немачке ова категорија званично улази почетком XX века.
-
Ел Моро -
Замак Монтезума -
Арборетум Трстено -
Дубочка пећина
.JPG)
У САД-у је почетком XX века проглашено неколико споменика природе, међу којима су Ђавоља кула[8], Ел Моро[9] и Монтезума замак најстарији, основани 1906. године. На простору бивше Југославије и у данашњој Србији међу најстаријим споменицима природе су Арборетум Трстено крај Дубровника у Хрватској[10] и Понор звани Пропаст[11] и Дубочка пећина — Гаура Mape,[12] сви проглашени 1949. године.
Споменици природе у Србији
[уреди | уреди извор]Прво законом заштићено подручје на територији данашње Србије била је Велика и Мала Рипаљка, на планини Озрен код Сокобање. Овај водопад проглашен је за природни споменик 11. априла 1949. године.[13] У Србији је законом заштићено око 320 споменика природе, а десет је у поступку заштите.
-
Машин мајдан -
Вратна -
Стопића пећина -
Велики бук — Лисине -
Пионирски парк
Према Закону о заштити природе, споменици природе у Србији се деле у пет поткатегорија, према типу, тј. његовом пореклу и постанку.[14] Постоје геолошки споменици (Машин мајдан), геоморфолошки (Прерасти у кањону Вратне), затим спелеолошки (Стопића пећина), хидролошки (Водопад Лисине) и ботанички (Пионирски парк).
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „natural monument”. eea.europa.eu. Приступљено 15. 12. 2024.
- ^ „What is the Criteria for Natural Monuments?”. earth.org. Приступљено 15. 12. 2024.
- ^ „Guidelines for Applying Protected Area Management Categories” (PDF). portals.iucn.org. Приступљено 15. 12. 2024.
- ^ „Protected areas and land use”. iucn.org. Приступљено 15. 12. 2024.
- ^ „Споменици природе”. zzps.rs. Приступљено 15. 12. 2024.
- ^ Zielonkowski, Wolfgang (1989). Geschichte des Naturschutzes. In: Ringvorlesung Naturschutz (PDF). Bayerischen Akademie für Naturschutz und Landschaftspflege. стр. 5–12. Приступљено 16. 12. 2024.
- ^ Конвенц, Г. (1911). Практика охраны памятников природы. КЭКЦ.
- ^ „Devils Tower, WY”. nps.gov. Приступљено 16. 12. 2024.
- ^ „El Morro National Monument”. nps,gov. Приступљено 16. 12. 2024.
- ^ „Trsteno”. enciklopedija.hr. Приступљено 16. 12. 2024.
- ^ „Понор звани Пропаст” (PDF). zzps.rs. Приступљено 16. 12. 2024.
- ^ „Дубочка пећина - Гаура Маре” (PDF). .ekologija.gov.rs. Приступљено 16. 12. 2024.
- ^ „ДАН ЗАШТИТЕ ПРИРОДЕ”. zzps.rs. Приступљено 17. 12. 2024.
- ^ „Закон о заштити природе”. pravno-informacioni-sistem.rs. Приступљено 17. 12. 2024.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Natural monument (језик: енглески)
- Споменици природе (језик: српски)
| Државне | |
|---|---|
| Остале | |
