Пређи на садржај

Принцип превентиве и перспективних линија

С Википедије, слободне енциклопедије
Педагошки принципи
позитивне усмерености
повезивања теорије и праксе
јединства васпитних фактора
превентиве и перспективних линија
индивидуализације и социјализације
прилагођености узрасту
разноврсности
систематичности
опажајности
економичности
самоваспитања
паралелног дејства
колегијалности
ђачког управљања
племенитог такмичења

Принцип превентиве и перспективних линија је педагошки принцип који указује на потребу да се реагује превентивно и планира и организује рад. Ради се о томе да је мање пожељно санирати проблеме, већ превентивно деловати да до њих уопште не дође.

Пожељне активности васпитача

[уреди | уреди извор]

У оквиру рада школе, неопходно је да се педагошко веће у сарадњи са руководством и стручним службама, али и заједница ученика благовремено упознају са својим улогама у васпитно-образовном раду. Ово подразумева и сталне консултације, при којима је посебно важно ставити акценат на оне аспекте у историји школске заједнице или у историји понашања ученика који су представљали проблем, али и на на оне који су перспективни за даљи рад школе. Ово начело има за циљ правилно усмеравање, односно каналисање поступака младих и евентуалне супституције њихових активности онима које су пожељне, односно у складу са циљевима васпитања. Зато ово начело намеће потребу психолошко-педагошког праћења ученика.[1]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Василев, С. & Ракић, Б. 1998. Школска педагогија. Култура: Београд.