Прича о блудном сину
Прича о блудном сину (позната и као прича о изгубљеном сину), је једна од најпознатијих Исусових прича. Прича говори о млађем сину који од оца узима свој део имања, и пошто све потроши живећи распусно, долази кући кајући се.
Прича је забележена само у канонском јеванђељу по Луки (15:11-32), где јој претходе две приче сличне тематике: прича о изгубљеној овци и прича о изгубљеном новчићу.
Прича
[уреди | уреди извор]Јеванђеље по Луки преноси следећу Исусову причу:
Један човек имаше два сина, И рече млађи од њих оцу: Оче! Дај ми део имања што припада мени. И отац им подели имање. И потом до неколико дана покупи млађи син све своје, и отиде у далеку земљу; и онамо просу имање своје живећи беспутно. А кад потроши све, постаде велика глад у оној земљи, и он се нађе у невољи. И отишавши приби се код једног човека у оној земљи; и он га посла у поље своје да чува свиње. И жељаше напунити трбух свој рошчићима које свиње јеђаху, и нико му их не даваше.
А кад дође к себи, рече: Колико најамника у оца мог имају хлеба и сувише, а ја умирем од глади! Устаћу и идем оцу свом, па ћу му рећи: Оче! Сагреших Небу и теби, И већ нисам достојан назвати се син твој: прими ме као једног од својих најамника. И уставши отиде оцу свом. А кад је још подалеко био, угледа га отац његов, и сажали му се, и потрчавши загрли га и целива га. А син му рече: Оче, сагреших Небу и теби, и већ нисам достојан назвати се син твој. А отац рече слугама својим: Изнесите најлепшу хаљину и обуците га, и подајте му прстен на руку и обућу на ноге. И доведите теле угојено те закољите, да једемо и да се веселимо. Јер овај мој син беше мртав, и оживе; и изгубљен беше, и нађе се. И стадоше се веселити.
А син његов старији беше у пољу, и долазећи кад се приближи кући чу певање и подвикивање. И дозвавши једног од слугу запита: Шта је то? А он му рече: Брат твој дође; и отац твој закла теле угојено, што га је здравог видео. А он се расрди и не хтеде да уђе. Тада изиђе отац његов и мољаше га. А он одговарајући рече оцу: Ето те служим толико година, и никад не преступих твоје заповести, па мени никад ниси дао јаре да бих се провеселио са својим друштвом; А кад дође тај твој син који ти је имање просуо с курвама, заклао си му теле угојено. А он му рече: Сине! Ти си свагда са мном, и све је моје твоје. Требало се развеселити и обрадовати, јер овај брат твој мртав беше, и оживе; и изгубљен беше, и нађе се.
— Еванђеље по Луки, 15:11-32 (превод Вука Караџића)
Тумачења
[уреди | уреди извор]Прича о изгубљеном сину је последња од три приче о губитку и искупљењу (налази се након приче о изгубљеној овци и приче о изгубљеном новчићу), које Исус приповеда када га свештеници оптужују за дружење са „грешницима“.[1] Исус овим причама дочарава колико се Бог радује сваком покајаном грешнику.
Захтев млађег сина за својим наследством, док је отац још жив, представља дрскост, готово исто као да жели да му је отац мртав.[2] Међутим, када добије свој део, он ниже неуспех за неуспехом, те завршава радећи понижавајући посао у свињцу, завидећи свињама на њиховој храни.[2] По повратку дома, отац га дочекује са великодушношћу далеко већом но што је имао права очекивати.[2] Насупрот томе, старији син размишља у појмовима „закона, заслуге и награде“, пре него „љубави и милости“, што може представљати свештенике фарисеје, који критикују Исуса.[2] Очева радост због повратка заблуделог сина алегоријски представља Божју љубав и неограничену милост Божју.[3]
Као и у многим другим Исусовим причама, особа за коју се најмање очекивало задобија милост. Прича се завршава помало неизвесно, не откривајући да ли им се и увређени старији син на крају придружио у весељу.
Извори
[уреди | уреди извор]- ^ Richard N. Longenecker, The Challenge of Jesus' Parables, Eerdmans. 2000. ISBN 978-0-8028-4638-9. стр. 201-213.
- ^ а б в г Arland J. Hultgren, The Parables of Jesus: A Commentary. . Eerdmans Publishing. 2002. pp. 70-82. ISBN 978-0-8028-6077-4.
- ^ Scott Hahn, Curtis Mitch, and Dennis Walters, Gospel of Luke: The Ignatius Study Guide. (2nd изд.). Ignatius Press. 2001. pp. 51. ISBN 978-0-89870-819-6.
