Прича о немилосрдном слуги
Прича о немилосрдном слуги (или прича о незахвалном слуги) је једна од Исусових алегоријских прича, која наглашава важност праштања другима.
Забележена је у канонском јеванђељу по Матеју (18:21-35).
Прича
[уреди | уреди извор]Увод у причу је питање које Петар поставља Исусу: „Колико пута ако ми сагреши брат мој да му опростим? До седам пута?“, на које Исус одговара: „Не кажем ти до седам пута, него до седамдесет пута седам“, након чега даје параболу:
Зато је царство небеско слично краљу који је хтео да се обрачуна са својим слугама. А када поче обрачунавати, доведоше му једнога који је дуговао десет хиљада таланата. И како није имао да врати, заповеди господар да продаду њега и његову жену и децу и све што је имао, и да се наплата изврши. Тада слуга паде и клањаше му се говорећи: господару, буди стрпљив према мени и све ћу ти платити. А господар се смилова на онога слугу, отпусти га и дуг му опрости.
Али онај слуга изиђе, те нађе једног од својих другова у служби који му је дуговао сто динара, ухвати га и стаде га давити говорећи: врати ако шта дугујеш. Тада паде пред њега његов друг и мољаше га говорећи: имај стрпљења према мени и вратићу ти. Али он не хтеде, него оде и баци га у тамницу док не плати дуг. Видевши дакле његови другови шта се догодило, ожалостише се јако, отидоше и обавестише свога господара о свему што се догодило.
Тада га позва његов господар и рече му: зли слуго, опростио сам ти сав онај дуг, јер си ме молио; зар није требало да се и ти смилујеш на свога друга у служби као што сам се ја на тебе смиловао? И разгневи се његов господар и предаде га мучитељима док му не плати сав дуг. Тако ће и отац мој небески учинити вама, ако сваки не опрости од свег срца брату своме.
— Еванђеље по Матеју, 18:21-35 (превод Емилијан Чарнић)
Историјски оквир
[уреди | уреди извор]Исус за први дуг даје цифру од „десет хиљада таланата“ а за други „сто динара“, односно денаријуса. Један таланат из ове приче је вредео око 6.000 денариуса, тако да је први дуг 600.000 пута већи од другог.[1]
Притом, 10.000 (мирјада) је био највећи грчки број, а таланат највећа јединица валуте[1], тако да је 10.000 таланата био највећи замисливи дуг (поређења ради, заједнички годишњи данак Јудеје, Самарије и Идумеје у то време је износио само 600 талената[2], а просечна дневница је износила око један денариј[2]).
Тумачења
[уреди | уреди извор]Ова прича носи више поука, између осталог да је божје опроштење греха незамисливо велико (као и 10.000 талената), да ово неизмерно милосрђе треба бити модел за хришћане да опраштају другима, да немилосрдност вређа Бога и да опроштај мора бити искрен.[2]
Извори
[уреди | уреди извор]- ^ а б R. T. France, The Gospel According to Matthew: An introduction and commentary, Eerdmans. 1985. ISBN 978-0-8028-0063-3. стр. 277.
- ^ а б в Craig S. Keener, A Commentary on the Gospel of Matthew, Eerdmans. 1999. ISBN 978-0-8028-3821-6. стр. 456– 461.