Прича о немилосрдном слуги

Витраж у Мелбурну који приказује причу о немилосрном слуги; лево је прво праштање дуга а десно кажњавање слуге.

Прича о немилосрдном слуги (или прича о незахвалном слуги) је једна од Исусових алегоријских прича, која наглашава важност праштања другима.

Забележена је у канонском јеванђељу по Матеју (18:21-35).

Прича

Увод у причу је питање које Петар поставља Исусу: „Колико пута ако ми сагреши брат мој да му опростим? До седам пута?“, на које Исус одговара: „Не кажем ти до седам пута, него до седамдесет пута седам“, након чега даје параболу:

Зато је царство небеско слично краљу који је хтео да се обрачуна са својим слугама. А када поче обрачунавати, доведоше му једнога који је дуговао десет хиљада таланата. И како није имао да врати, заповеди господар да продаду њега и његову жену и децу и све што је имао, и да се наплата изврши. Тада слуга паде и клањаше му се говорећи: господару, буди стрпљив према мени и све ћу ти платити. А господар се смилова на онога слугу, отпусти га и дуг му опрости.

Али онај слуга изиђе, те нађе једног од својих другова у служби који му је дуговао сто динара, ухвати га и стаде га давити говорећи: врати ако шта дугујеш. Тада паде пред њега његов друг и мољаше га говорећи: имај стрпљења према мени и вратићу ти. Али он не хтеде, него оде и баци га у тамницу док не плати дуг. Видевши дакле његови другови шта се догодило, ожалостише се јако, отидоше и обавестише свога господара о свему што се догодило.

Тада га позва његов господар и рече му: зли слуго, опростио сам ти сав онај дуг, јер си ме молио; зар није требало да се и ти смилујеш на свога друга у служби као што сам се ја на тебе смиловао? И разгневи се његов господар и предаде га мучитељима док му не плати сав дуг. Тако ће и отац мој небески учинити вама, ако сваки не опрости од свег срца брату своме.
— Еванђеље по Матеју, 18:21-35 (превод Емилијан Чарнић)

Историјски оквир

Исус за први дуг даје цифру од „десет хиљада таланата“ а за други „сто динара“, односно денаријуса. Један таланат из ове приче је вредео око 6.000 денариуса, тако да је први дуг 600.000 пута већи од другог.

Притом, 10.000 (мирјада) је био највећи грчки број, а таланат највећа јединица валуте, тако да је 10.000 таланата био највећи замисливи дуг (поређења ради, заједнички годишњи данак Јудеје, Самарије и Идумеје у то време је износио само 600 талената, а просечна дневница је износила око један денариј).

Тумачења

Ова прича носи више поука, између осталог да је божје опроштење греха незамисливо велико (као и 10.000 талената), да ово неизмерно милосрђе треба бити модел за хришћане да опраштају другима, да немилосрдност вређа Бога и да опроштај мора бити искрен.