Пројект Орион

Умјетничка концепција космичког брода Орион.

Пројект Орион је био амерички пројект космичког брода погоњеног експлозијама минијатурних атомских бомби. Идеју је дао Станислав Улам 1947., а пројект је започет 1958. године. Главни пројектанти су били Тед Тејлор и Фриман Дајсон.

Коришћење атомских бомби требало је омогућити изузетно велики потисак и висок специфични импулс, коришћењем технологије већ познате у то вријеме. То би омогућило релативно јефтине и брзе међупланетарне летове са великим теретом.

Због забране тестирања нуклеарног оружја у атмосфери, које је ступило на снагу 1963, пројект је напуштен иако је тестирање прототипа потврдило правилност концепта.

Замишљени рад

Једна од предложених конфигурација Ориона, са приказаним дијеловима.

Орион је требало да ради на сљедећем принципу.

• Мале нуклеарне или термонуклеарне бомбе, јачине од неколико килотона, би се избацивале са брода уназад.
• У погодном тренутку, долази до детонације. Када ударни талас стигне до брода, дебела плоча од челика или алуминијума прима на себе удар.
• Ова плоча је повезана са бродом путем система амортизера, са једним или више степена. Ово ублажава удар, и погодном конструкцијом претвара га у серију мини удара, подношљивих за посаду.

Систем амортизера такође преноси потисак експлозије на брод-плоча-амортизер систем, и долази до кретања брода унапријед, по принципу акције и реакције.

• Када је удар апсорбован, циклус се понавља од прве тачке.

Период убрзавања брода би био праћен перодом „тишине“, када брод путује инерцијом. За слијетање, брод се окреће и врши успорење новом серијом екслозија.

Особине

Концепт мини-бомби које би се детонирале да омогуће потисак.

Нуклеарни пулсни погон замишљен за Орион би обезбјеђивао 20 до 30 km/s излазну брзину млаза, са мегањутнима потиска. Дизајн је био ефикасан само за веће масе, од којих су неке приказане у табели.

Репорт Џенерал Атомикса из 1959 је приказао особине за 3 различите величине Орион космичких бродова:

	"Сателит" Орион	"Средња величина" Орион	"Супер" Орион
Дијаметар брода	17–20 m	40 m	400 m
Маса брода	300 t	1000–2000 t	8,000,000 t
Број бомби	540	1080	1080
Маса једне бомбе	0.22 t	0.37–0.75 t	3.00 t

Сви ови дизајни су могли да се остваре и са технологијом доступном средином 20. вијека или нешто касније.

Већина материјала у свакој бомби је у ствари требало да минимизира радиоактивност апсорпцијом неутрона, и да ефикасно пресесе снагу експлозије до дебеле потисне плоче брода.

Примјена

Орион космички бродови би се користили за истраживања сунчевог система. Теоретска највећа брзина је била процијењена на око 3 до 10% од брзине свјетлости. Предвиђене мисије су укључивале пут до Марса или до неког мјесеца Сатурна, са корисним теретом од стотина или хиљада тона.

Међузвјездано путовање је исто могуће, али би у најбољем случају требало око 100 година за одлазак до најближе звијезде Проксима Кентаури и натраг. Неки аутори су предвиђали и употребу Ориона за одбрану од астероида који иду према Земљи.

Прототип

Прототип дужине једног метра који је користио обични Ц-4 експлозив за детонације је успјешно испробан у контролисаном лету до висине од око 185 стопа, дана 14. новембра 1959. Тежина прототипа је била око 270 фунти са поклопцем а 230 без њега. Пет експлозивних пуњења је избацивано једно за другим и детонирано, у размацима од 0,25 секунди. Контролисано приземљење са падобраном је изведено успјешно.

Литература

• Dyson, George (2002). Project Orion : the true story of the atomic spaceship. Owl Books. ISBN 978-0-8050-7284-6. 
• Dunne; Dyson and Treshow (1959). Dimensional Study of Orion Type Spaceships. General Atomics. GAMD-784. 

Спољашње везе

• Пројект Орион
• Електромагнетски пулс као посљедица нуклеарне експлозије Архивирано на сајту Wayback Machine (24. фебруар 2021)
• Форум са везама ка документацији
• Џорџ Дајсон о пројекту Орион
• До Марса са бомбом