РМС Лузитанија
![]() Лузитанија први пута стиже у Њујорк 13. септембар 1907. | |
Лична карта | ![]() |
---|---|
Земља: | Велика Британија |
Власник: | |
Израда: | Бродоградилиште Џон Браун & Ко. Лтд, Клајдбанд, Шкотска |
Капетан: | |
Регистрована лука: | Ливерпул, Енглеска |
Почетак изградње: | |
Покренут: | |
Крштен: | Леди Инверклид |
Прво путовање: | 7. септембар 1907. |
Судбина: | торпедован и потопљен од немачке подморнице У-20. 7. маја, 1915. 1,959 путника и посаде на броду, (1,198 погинулих и 761 преживјелих). Олупина лежи 11 km од светионика Олд Хед оф Кинсале, Ирска, на дубини од 140 м |
Тренутни положај: | |
Опште карактеристике | |
Укупна тежина: | - тона |
Запремина: | 44,060 дужних тона |
Дужина: | 239.88 метара (882 стопе и 9 инча) |
Највећа висина: | - метара (92 стопе и 6 инча) |
Висина од палубе до нивоа мора: | - метара (34 стопе и 7 инча) |
Снага: | |
Погон: | 25 котлова, 4 Парсонс парне турбине без редуктора |
Брзина: | 25 km/h (21 чвор) (24.5 миља/ч) |
Највећа брзина: | |
Број путника (прво путовање): |
|
РМС Лузитанија (енгл. RMS Lusitania) био је британски трансатлантик изграђен 1907. године. Заједно са својим близанцем РМС Мауретанија, тада највећи и најбржи брод на свету. Торпедован и потопљен од немачке подморнице У-20. крај ирске обале 7. маја 1915, што је био повод на улазак Сједињених Америчких Држава у Први светски рат.
Изградња[уреди | уреди извор]
Изграђен је у бродоградилишту Џон Браун & Ко. Лтд, у Клајдбанду, Шкотска, за компанију Кунард Лајн, у доба великог међународне трке великих поморских компанија из Велике Британије и Немачке за освајањем Плаве врпце, признања за најбржи путнички брод. Назван је по римској провинцији Лузитанији, која се налазила у данашњем Португалу. Почетком 20. века најбржи прекоокеански бродови били су немачки, те се Велика Британија настојала вратити у трку. Истовремено амерички финансијер Џ. П. Морган планирао је купити све северноатлантске бродарске компаније, укључујући и британску Вајт Стар Лајн. 1903. председник Кунард Лајна Лорд Инверклуд искористио је те претње да би код британске владе испословао субвенције за изградњу нових бродова.
![](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/3/36/Lusitania_launch.jpg/170px-Lusitania_launch.jpg)
Влада је такође пристала исплаћивати годишње субвенције за одржавање бродова у стању ратне спреме те за одржавање поштанске службе. Већ на пробним вожњама, Лузитаниа обара све дотадашње рекорде постављене у поморској индустрији, те је откривено да велика брзина ствара снажне вибрације на крми[1]. Након потребних модификација брод је испоручен 26. августа 1907.
Рана каријера[уреди | уреди извор]
До увођења у промет близанца РMC Мауританија касније исте године, највећи је и најбржи брод на свету. Већ на свом првом путовању из Ливерпул а за Њујорк преотима Плаву врпцу за западни прелазак немачком трансатлантику Дојчланд, а у септембру исте године и за источни од брода Каисер Вилхелм II.
![](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/4/46/Lusitania_book_image1.jpg/250px-Lusitania_book_image1.jpg)
Након двогодишњег надметања са својим близанцем за наслов најбжег брода, Мауританија трајно осваја наслов 1909. У току осмогодишње службе обавио је 202 прелазака Атлантика. 1909. учествује у Њујорку на прослави Хадсон-Фултон, поводом 300 година од путовања Хенрија Хадсона по реци која носи његово име, и 100 година првог пароброда Клермонт, Роберта Фултона.
Рат и потапање[уреди | уреди извор]
Иако је 1913. прилагођен за ту намену, по избијању Првог светског рата, брод није заплијењен за превоз трупа, ради велике потрошње горива и превеликих димензија, те наставља редовну линијску пловидбу између Европе и Северне Америке. За време рата ради штедње горива, број путовања је смањен на једно месечно и брзина је смањена на 21 kn (39 km/h).
![](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/8/81/Bundesarchiv_DVM_10_Bild-23-61-17%2C_Untergang_der_%22Lusitania%22.jpg/250px-Bundesarchiv_DVM_10_Bild-23-61-17%2C_Untergang_der_%22Lusitania%22.jpg)
Иако је и при тој брзини то био најбржи брод на свету, чак 10 kn (19 km/h) бржи од подморница, предузета је серија мера предострожности: име је избрисано, традиционално црвени димњаци су офарбани у црно, није носио заставе, и др. 4. фебруара 1915. Немачка проглашава подручје око британских острва ратном зоном, и да ће након 18. фебруара бити потопљени сви савезнички бродови без упозорења. Упркос томе и упозорењу које је немачка амбасада у Вашингтону објавила 22. марта [2], Лузитаниа наставља са редовном пловидбом, те последњи пут испловљава из Њујорка 1. маја 1915. Торпедован је и потопљен од немачке подморнице У-20. 7. маја, 11 до 15 km јужно од рта Олд Хед оф Кинсале. Потапање брода 1915, окренуло је јавно мишљење против Немачке, те је било један од главних разлога каснијем уласку САД у рат. Недавно откриће муниције у олупини отвара могућност да је брод био легитимни ратни циљ. Потапање Лузитаније сматра се другом најпознатијом поморском катастрофом након потонућа Титаника.
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „A LUSITANIA TIMELINE”. rmslusitania.info/.
- ^ „Feature Articles: RMS Lusitania: The Fateful Voyage”. firstworldwar.com/.