Радослава Воргић
| Радослава Воргић | |
|---|---|
 | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 12. август 1985. |
| Место рођења | Нови Сад, СР Србија, СФРЈ |
| Образовање | доктор наука |
| Универзитет | Академија уметности Универзитета у Новом Саду Висока школа за музику Универзитета „Јохан Гутенберг” у Мајнцу |
| Занимање | музичар, педагог |
| Породица | |
| Супружник | Тодор Журжован |
| Породица | Теодора Журжован (ћерка) |
| Музички рад | |
| Активни период | 2010—данас |
| Жанр | класична музика, барокна музика |
| Инструменти | вокал (сопран) |
| Издавачке куће | Радио-телевизија Војводине Edition Lilac |
| Остало | |
| Награде | Специјална награда „Ibla Grand Prize” Специјална повеља „Витез” Фондације „Лаза Костић” Стипендија Камерне опере „Рајнсберг” |
| Повезани чланци | Предраг Госта |
| Веб-сајт | radoslava-vorgic.com |
Радослава Воргић (удато: Воргић Журжован, Нови Сад, 12. август 1985) српска је и немачка оперска певачица и музичка педагошкиња.[1][2][3]
Биографија
[уреди | уреди извор]Образовање
[уреди | уреди извор]Радослава Воргић је рођена Новом Саду. У њему је завршила Музичку школу „Исидор Бајић”, затим дипломирала соло певање у класи оперске певачице Милице Стојадиновић и општу музичку педагогију на Академији уметности. На Високој школи за музику Универзитета „Јохан Гутенберг” у Мајнцу (нем. Hochschule für Musik – Johannes Gutenberg-Universität Mainz) стекла је звање мастера у класи Клаудије Едер, а докторирала на матичној новосадској Академији уметности. Додатно се усавршавала у Немачкој, Ирској, Аустрији, Уједињеном Краљевству, Србији и Италији, похађајући курсеве и мајсторске радионице код истакнутих певача и педагога. Стипендисткиња је више домаћих и страних институција.[1][2][3]
Каријера
[уреди | уреди извор]Професионални ангажман Радославе Воргић, који је званично почео 2010. године, обухвата солистичке концерте и наступе у пратњи различитих оркестара, од којих је један од најзначајнијих лондонски ансамбл „New Trinity Baroque”, који предводи чембалиста Предраг Госта. Специјално за њен глас писане су композиције, а за архив Радио-телевизије Војводине начињени су трајни снимци вокала. Осим војвођанског јавног сервиса, компакт-дискове са гласом српске оперске диве објавили су и Институт за музику и медије Универзитета „Роберт Шуман” у Диселдорфу и америчка дискографска кућа „Edition Lilac”.[2][4]
Дипломски солистички концерт Воргић је одржала у Галерији Матице српске у Новом Саду 2010.[1] У Државној опери у Мајнцу дебитовала је 2011. улогом Лусије у опери „Насиље над Лукрецијом” Бенџамина Бритна, као чланица специјалног програма „Млади ансамбл”. Од 2015. је стална гостујућа певачица Државне опере у Висбадену, у којој је дебитовала играјући Марију Белаканту у дечјој опери „Вештица Хилари иде у оперу” Петера Лунда.[1] Прву улогу у Народном позоришту у Београду остварила је 2019. као Фортуна у Монтевередијевом „Крунисању Попеје”.[5] Заједно са колегиницом Мајом Гргић је коауторка либрета дечје опере „Три карте за оперу”, која је извођена у Позоришту младих у Новом Саду.[1]
Године 2022. у Матици српској је премијерно извела две соло песме Доротее Вејновић и Љубомира Николића, новосадских аутора који су их написали засновавши их на тексту историјске драме „Хенри V” Виљема Шекспира. Воргић су пратили британски и српски пијанисти: Џулијус Дрејк и Стефан Ракић. Концерт је, под покровитељством Фондације „Лаза Костић” – а поводом тридесет лета постојања Фондације, у години у којој је Нови Сад носио титулу „Европска престоница културе” – уживо приказан у „Шекспировом институту” у Стратфорду на Ејвону.[6]
Увршћена је у „Енциклопедију националне дијаспоре”, коју уређује Иван Калаузовић Иванус.[7]
Чланица је Удружења музичких уметника Србије и Нове београдске опере.
Стручна је сарадница Академије уметности у Новом Саду.
Говори немачки, енглески и италијански језик.
Удата је и има ћерку. Живи и ради на релацији Србија – Немачка.
Оперске улоге (избор)
[уреди | уреди извор]- Насиље над Лукрецијом – Бенџамин Бритн – Лусија (Државна опера у Мајнцу, Немачка, 2011)
- Прво убиство или Каин – Алесандро Скарлати – Авељ (Државна опера у Мајнцу, Немачка, 2012)
- Косколето – Жак Офенбах – Косколето (Међународни фестивал „Жак Офенбах”, Бад Емс, Немачка, 2012)
- Риналдо – Георг Фридрих Хендл – Армида (Државна опера у Мајнцу, Немачка, 2013–2014)
- Орландо – Георг Фридрих Хендл – Анђелика (Опера и театар „Мадленијанум” у Београду, Новосадска синагога, Народно позориште „Тоша Јовановић” у Зрењанину, Народно позориште у Пироту, Србија, 2015)
- Вештица Хилари иде у оперу – Петер Лунд – Марија Белаканта (Државна опера у Висбадену, Немачка, 2015)
- Јудита – Алесандро Скарлати – Јудита (Државна опера у Висбадену, Немачка, 2016)
- Пимпиноне – Георг Филип Телеман – Веспета (Стразбур, Андло, Француска, 2017)
- Митридате, краљ Понта – Волфганг Амадеус Моцарт – Аспазија (Државна опера „Biel” Золотурн, Швајцарска, 2018)
- Севиљски берберин – Ђоакино Росини – Розина (Gut Immling festival Bad Endorf, Немачка, 2024)
Композиције писане за глас Р. В. (избор)
[уреди | уреди извор]- Успавана лепотица – Немања Совтић (2009)
- Сећања Армиде – Јулија Бал (2017)
- Alleluia – O virga mediatrix – Рафаел Лангилат (2017)
- Пропис 45 – Светозар Нешић (2018)
- Иконе сијају – Доротеа Вејновић (2019)
- Bee or not to be – Љубомир Николић (2020)
- Полифонија – Светозар Саша Ковачевић (2020)
- Siette consequenze – Светозар Нешић (2021)
- (У-из)дах, наглас – Ђорђе Марковић (2021)
- Птица ругалица – Станислава Гајић (2023)
- Ишчекивање – Ивана Говорчин (2023)
- С јесени – Тамара Кнежевић (2023)
- Твоје су се очи – Фарук Мехић (2023)
- Нешто треће – Димитрије Бељански (2023)
- Када дођеш да ме спасеш – Јована Јањић (2023)
- Птица ругалица – Ивана Говорчин (2024)
Дискографија
[уреди | уреди извор]| Година | Назив | Издавач |
|---|---|---|
| 2010 | Дипломски солистички концерт у Галерији Матице српске у Новом Саду (трајни аудио-снимак, уживо) | Радио-телевизија Војводине |
| 2014 | Годишњи концерт Удружења композитора Војводине у Новосадској синагоги (трајни аудио и видео снимак, уживо) | Радио-телевизија Војводине |
| 2016 | Солистички концерт „Многа лица Моцарта” у Градској кући у Новом Саду (трајни аудио-снимак, уживо) | Радио-телевизија Војводине |
| 2017 | Концерт „Roots to the Future 1: Miserere – Lord Have Mercy” на 67. Фестивалу младих уметника у Бајројту (нем. Festival junger Künstler Bayreuth) (компакт-диск) | Институт за музику и медије Универзитета „Роберт Шуман” у Диселдорфу |
| 2018 | Солистички концерт „Њихове песме __________ снови” у Градској кући у Новом Саду (трајни аудио-снимак, уживо) | Радио-телевизија Војводине |
| 2018 | Концерт Војвођанског симфонијског оркестра „Корзо” на манифестацији „Калеидоскоп културе” у Новом Саду (трајни аудио и видео снимак, уживо) | Радио-телевизија Војводине |
| 2018 | Ансамбл „New Trinity Baroque” – пасија „Membra Jesu nostri” Дитриха Букстехудеа (компакт-диск) | Edition Lilac |
| 2019 | Концерт ансамбла „Kaliomene” – грегоријански корали „Viridissima” на фестивалу „Нео” у Цркви имена Маријиног у Новом Саду (трајни аудио-снимак, уживо) | Радио-телевизија Војводине |
| 2019 | Концерт ансамбла „New Trinity Baroque” – „Вече барокних оперских арија” на фестивалу „Operaria” у Новосадској синагоги (трајни аудио-снимак, уживо) | Радио-телевизија Војводине |
Награде и признања (избор)
[уреди | уреди извор]- Прво место у четвртој категорији на XII Међународном такмичењу соло певача „Никола Цвејић” (Рума, Србија, 2009)
- Прво место за младог, перспективног уметника на међународном такмичењу (Нојштат, Немачка, 2010)
- Друго место и награда публике на међународном такмичењу (Нојштат, Немачка, 2011)
- Награда за рану музику са барокним ансаблом и освојено треће место (Сарбрикен, Немачка, 2014)
- Специјална награда за извођење композиције „Сећања Армиде” Геогрга Фридриха Хендла на међународном музичком такмичењу „Ibla Grand Prize” (Рагуза, Италија, 2017)
- Специјална повеља „Витез” Фондације „Лаза Костић” (Нови Сад, 2018)
- Стипендија за похађање мајсторске радионице код професора Фридмана Релига у Камерној опери Палате „Рајнсберг” (Рајнсберг, Немачка, 2018)
- Диплома за прво место на међународном онлајн-такмичењу „The Song” (2021)
- Диплома за прво место на међународном уметничком онлајн-такмичењу „World Art Games” (2022)
- Прво место на међународном музичком онлајн-такмичењу „Constellation: Power of Music” (2022)
- Прва награда на међународном музичком онлајн-такмичењу „London Classical Music Competition” (2022)
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б в г д „Воргић Журжован Радослава”, ARSFID. Посећено 21. августа 2024.
- ^ а б в „Каријера тече као песма уз породицу: Радослава Воргић Журжован блиста на оперским сценама”, Вечерње новости, 15. мај 2022. Посећено 21. августа 2024.
- ^ а б „Радослава Воргић Журжован”, Радио Београд, 26. јануар 2023. Посећено 21. августа 2024.
- ^ „Концерт сопрана Радославе Воргић Журжован и пијанисте Душана Торомана”, Културни центар Београда, септембар 2022. Посећено 21. августа 2024.
- ^ „Радослава Воргић Журжован”, Радио Београд, 6. јун 2024. Посећено 21. августа 2024.
- ^ „Приређен је програм поводом 30 година фондације „’Лаза Костић’”, Матица српска, фебруар 2022. Посећено 6. септембра 2024.
- ^ Енциклопедија националне дијаспоре, Impressions. Посећено 26. августа 2024.
Литература
[уреди | уреди извор]- Калаузовић, И. (2024). Енциклопедија националне дијаспоре. Ниш: Impressions. ISBN 978-86-82470-02-1.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Радослава Воргић на сајту YouTube
- Радослава Воргић на сајту Facebook
- Радослава Воргић на сајту Instagram
- Радослава Воргић на сајту LinkedIn
