Развој светског рекорда на 3.000 метара за мушкарце
Изглед
Први светски рекорд у трци на 3.000 метара у мушкој конкуренцији признат је од стране ИААФ на такмичењу 1912. године. Закључно са 21. јуном 2009. ИААФ је ратификовала 26 светских рекорда у овој дисциплини.[1]
Актуелни светски рекордер на 3.000 метара на отвореном је Данијел Комен из Кеније у времену 7:20,67 постигнут 1. јуна 1996. на митингу у Ријетију (Италија).
Пре ере ИААФ (до 1912)
[уреди | уреди извор]Време | Такмичар | Датум | Место |
---|---|---|---|
9:02,4 | Луј де Флерак (Француска) | 19. 6. 1904. | Париз, Француска |
8:55,0 | Едвард Дал (Шведска) | 27. 10. 1907. | Норћепинг, Шведска |
8:54,0 | Јон Сванберг (Шведска) | 21. 8. 1908. | Стокхолм, Шведска |
8:49.6 | Jean Bouin (Француска) | 11. 6. 1911. | Коломб, Француска |
8:48,5 | Ханес Колехмајнен (Финска) | 24. 9. 1911. | Олункиле, Финска |
8:46.6 | Брор Фок (Шведска) | 24. 5. 1912. | Стокхолм, Шведска |
Ера ИААФ (од 1912)
[уреди | уреди извор]Време | Такмичар | Датум | Место |
---|---|---|---|
8:36,8 | Ханес Колехмајнен (Финска) | 12. 7. 1912.[1] | Стокхолм, Шведска |
8:33,2 | Јон Сандер (Шведска) | 7. 8. 1918.[1] | Стокхолм, Шведска |
8:28,6 | Паво Нурми (Финска) | 27. 8. 1922.[1] | Турку, Финска |
8:27,6 | Едвин Виде (Шведска) | 7. 6. 1925[1] | Халмстад, Шведска |
8:25,4 | Паво Нурми (Финска) | 24. 5. 1926.[1] | Берлин, Немачка |
8:20,4 | Паво Нурми (Финска) | 24. 5. 1926.[1] | Стокхолм, Шведска |
8:18,8 | Јануш Кусоћињски (Пољска) | 19. 6. 1932.[1] | Антверпен, Белгија |
8:18,4 | Хенри Нилсен (Данска) | 24. 7. 1934.[1] | Стокхолм, Шведска |
8:14,8 | Гунар Хекерт (Финска) | 16. 9. 1936[1] | Стокхолм, Шведска |
8:09.0 | Хенри Каларне (Шведска) | 14. 8. 1940[1] | Стокхолм, Шведска |
8:01,2 | Гундер Хег (Шведска) | 28. 8. 1942[1] | Стокхолм, Шведска |
7:58,8 | Гастон Рајф (Белгија) | 12. 8. 1949.[1] | Јевле, Шведска |
7:55,6 | Шандор Ихарош (Мађарска) | 14. 5. 1955.[1] | Будимпешта, Мађарска |
7:55,6 | Гордон Пири (Енглеска) | 22. 6. 1956.[1] | Трондхајм, Норвешка |
7:52.8 | Гордон Пири (Енглеска) | 4. 9. 1956[1] | Малме, Шведска |
7:49.2 | Мишел Жази (Француска) | 27. 6. 1962.[1] | Сен Мор де Фосе, Француска |
7:49,0+ | Мишел Жази (Француска) | 23. 6. 1965.[1] | Мелен, Француска |
7:46,0 | Зигфрид Херман (Источна Немачка) | 5. 8. 1965.[1] | Ерфурт, Источна Немачка |
7:39,6 | Кипчоге Кеино (Кенија) | 27. 8. 1965.[1] | Хелсинборг, Шведска |
7:37,6 | Емиел Путеманс (Белгија) | 14. 9. 1972.[1] | Орхус, Данска |
7:35,2 | Брендан Фостер (УК) | 3. 8. 1974.[1] | Гејтсхед, Уједињено Краљевство |
7:32,1 | Хенри Роно (Кенија) | 27. 6. 1978.[1] | Осло, Норвешка |
7:29,45 | Саид Ауита (Мароко) | 20. 8. 1989.[1] | Келн, Немачка |
7:28,96 | Мозес Киптануи (Кенија) | 16. 8. 1992.[1] | Келн, Немачка |
7:25,11 | Нуредин Мурсели (Алжир) | 2. 8. 1994.[1] | Монте Карло, Монако |
7:20,67 | Данијел Комен (Кенија) | 1. 9. 1996.[1] | Ријети, Италија |
"+" – време постигнуто у оквиру дуже трке
Од 1981. ИААФ је прихватио електронско мерење времена до стотинке секунде за дисциплине до 10.000 м укључујући и њу.[1]
Резиме
[уреди | уреди извор]- Ових 26 ратификованих рекорда постављали су представници 13 различитих земаља.
- Највише успеха имали су представници Финске који су 5 пута обарали рекорде, а следе их представници Шведске и Кеније са по 4 пута.
- Најуспешнији појединац је Финац Паво Нурми који је рекорд обарао 3 пута. Следе га Енглез Гордон Пири и Француз Мижел Жази по 2 пута.
- Рекорди су постизавани 11 пута на стадионима Шведске, Немачке 4 пута и Француске 2 пута..
Референце
[уреди | уреди извор]÷== Спољашње везе ==