Пређи на садржај

Развој светског рекорда у бацању кугле на отвореном за жене

С Википедије, слободне енциклопедије

Први светски рекорд у бацању кугле у женској конкуренцији признат је од стране од стране Федерације спортске женске Интернационале (ФСФИ) 1924. ФСФИ је апсорбована од стране ИААФ {Међународне асоцијације атлетских федерација} (ИААФ) 1936, која је ратификовала све резултате од 1924. и закључно са 25. новембром ратификовала је 50 резултата у овој дисциплини.[1]

Светски рекорди у бацању кугле за жене

[уреди | уреди извор]
Резултат (м) Атлетичарка Датум Место
10,15 Violette Gouraud-Morris,  Француска 14. јул 1924 Париз, Француска[1]
10,84 Рут Ланге,  Вајмарска република 28. мај 1927. Праг, Чехословачка[1]
11,32 Рут Ланге,  Вајмарска република 6. август 1927. Вроцлав, Немачка[1]
11,52 Рут Ланге,  Вајмарска република 3. јун 1928. Берлин, Немачка[1]
11,96 Грете Хојблајн,  Вајмарска република 15. јул 1928. Берлин, Немачка[1]
12,85 Грете Хојблајн,  Вајмарска република 21. јул 1929. Франкфурт на Мајни, Немачка[1]
12,88 Грете Хојблајн,  Вајмарска република 28. јун 1931. Париз, Француска[1]
13,70 Грете Хојблајн,  Вајмарска република 16. август 1931 Билефелд, Немачка[1]
14,38 Гизела Мауермајер  Трећи рајх 15. јул 1934. Варшава, Пољска[1]
14,59 Татјана Севрјукова Наљчик,  Совјетски Савез 4. август 1948. Москва, СССР[1]
14,86 Клаудиа Тохонова,  Совјетски Савез 30. октобар 1949. Тбилиси, СССР[1]
15,02 Ана Андрејева,  Совјетски Савез 9. новембар 1950. Плоешти, Румунија[1]
15,28 Галина Зубина,  Совјетски Савез 26. јул 1952. Хелсинки, Финска name=iaaf/>
15,37 Галина Зубина,  Совјетски Савез 20. септембар 1952. Фрунзе, СССР[1]
15,42 Галина Зубина,  Совјетски Савез 1. октобар 1952. Фрунзе, СССР[1]
16,20 Галина Зубина,  Совјетски Савез 9. октобар 1953. Малме, Шведска[1]
16,28 Галина Зубина,  Совјетски Савез 14. септембар 1954. Кијев, СССР[1]
16,28 Галина Зубина,  Совјетски Савез 5. септембар 1955. Лењинград, СССР[1]
16,67 Галина Зубина,  Совјетски Савез 15. новембар 1955. Тбилиси, СССР[1]
16,76 Галина Зубина,  Совјетски Савез 13. октобар 1956. Ташкент, СССР[1]
17,25 Тамара Прес,  Совјетски Савез 26. април 1959. Наљчик, СССР[1]
17,42 Тамара Прес,  Совјетски Савез 16. јул 1960. Москва, СССР[1]
17,78 Тамара Прес,  Совјетски Савез 13. август 1960. Москва, СССР[1]
18,55 Тамара Прес,  Совјетски Савез 10. јун 1962. Лајпциг, Источна Немачка[1]
18,55 Тамара Прес,  Совјетски Савез 12. септембар 1962. Београд, СФРЈ[1]
18,59 Тамара Прес,  Совјетски Савез 19. септембар 1965. Kassel, Западна Немачка[1]
18,67 Надежда Чижова  Совјетски Савез 28. април 1968. Сочи, СССР[1]
18,87 Маргита Гумел,  Источна Немачка 22. септембар 1968. Франкфурт на Одри, Источна Немачка[1]
19,07 Маргита Гумел,  Источна Немачка 20. октобар 1968. Мексико Сити, Мексико[1]
19,61 Маргита Гумел,  Источна Немачка 20. октобар 1968. Мексико Сити, Мексико[1]
19,72 Надежда Чижова,  Совјетски Савез 30. мај 1969. Москва, СССР[1]
20,09 Надежда Чижова, Совјетски Савез 13. јули 1969. Chorzów, Пољска[1]
20,10 Маргита Гумел,  Источна Немачка 11. септембар 1969. Источни Берлин, Источна Немачка[1]
20,10 Надежда Чижова  Совјетски Савез 16. септембар 1969. Атина, Грчка[1]
20,43 Надежда Чижова,  Совјетски Савез 16. септембар 1969. Атина, Грчка[1]
20,43 Надежда Чижова,  Совјетски Савез 29. август 1971. Москва, СССР[1]
20,63 Надежда Чижова,  Совјетски Савез 19. мај 1972. Сочи, СССР[1]
21,03 Надежда Чижова,  Совјетски Савез 7. септембар 1972. Минхен, Западна Немачка[1]
21,20 Надежда Чижова,  Совјетски Савез 28. август 1973. Лавов, СССР[1]
21,60 Маријане Адам,  Источна Немачка 6. август 1975. Источни Берлин, Источна Немачка[1]
21,67 Маријане Адам,  Источна Немачка 30. мај 1976. Карл Маркс Штат, Источна Немачка[1]
21,87 Иванка Христова,  Бугарска 3. јул 1976. Белмекен, Бугарска[1]
21,89 Иванка Христова,  Бугарска 4. јул 1976. Белмекан, Бугарска[1]
21,99 Хелена Фибингерова,  Чехословачка 26. септембар 1976. Опава, Чехословачка[1]
22,32 Хелена Фибингерова,  Чехословачка 20. август 1977. Нитра, Чехословачка[1]
22,36 Илона Слупијанек,  Источна Немачка 2. мај 1980. Цеље, СФРЈ[1]
22,45 Илона Слупијанек,  Источна Немачка 11. мај 1980. Потсдам, Источна Немачка[1]
22,53 Наталија Лисовска  Совјетски Савез 27. мај 1984 Сочи, СССР[1]
22,60 Наталија Лисовска  Совјетски Савез 7. јун 1987. Москва, СССР[1]
22,63 Наталија Лисовска  Совјетски Савез 7. јун 1987. Москва, СССР[1]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б в г д ђ е ж з и ј к л љ м н њ о п р с т ћ у ф х ц ч џ ш аа аб ав аг ад ађ ае аж аз аи ај ак ал аљ ам ан ањ ао ап ар „12th IAAF World Championships In Athletics: IAAF Statistics Handbook. Berlin 2009.” (PDF). Monte Carlo: IAAF Media & Public Relations Department. 2009. стр. 546, 646—7. Архивирано из оригинала (pdf) 23. новембар 2012. г. Приступљено 23. новембар 2012.