Разговор:Јосип Броз Тито/Архива 1

Архива 1

Архива 2

Први поднаслов

Šta je ovde osporeno? Da li stvarno još ima ljudi koji u Titovo delo nisu ubedjeni? Pogledajte istoriju. Puno toga treba da zahvalimo Titu.

— Претходни непотписани коментар оставио је корисник 83.173.253.199 (разговор • доприноси) | 15:12, 7. април 2005

Годишњица

Зашто не пише на главној страни да је на данашњи дан умро Тито? Па ваљда нам је то важније од Хосе Марија Аснара и првих коњичких трка? BokicaK 20:19, 4. мај 2006. (CEST)

Постоје људи који сваки дан праве те догађаје. И нема их много. Ако нешто фали убаците. Много би боље било да неко направи понекад шаблон него да само критикујет. --Јованвб 20:56, 4. мај 2006. (CEST)

Обично када правим шаблон "на данашњи дан..." ставим једну личност која је преминула, из разлога да нам насловна не изгледа као страна са читуљама. :) Покушавам да "измешам догађаје" колико год је то могуће. Највише је оних "у земљотресу погинуло xxx... експлозија бомбе туиту погинуло xxx... овај стрељао оволико и онолико... у авионској несрећи погинуло xxx..." итд. Из тог разлога се у данашњим догађајима могу наћи информације о првим коњским тркама, и премијеру Шпаније. Лично се нисам много двоумио између Тита и Александара Карађорђевића. Што се тиче важности годишњице Јосипа Броза, хмм, дискутабилно, како коме :). Djus ^реци 20:58, 4. мај 2006. (CEST)

Кад` боље размислим можда је и требало убацити.:) Djus ^реци 21:04, 4. мај 2006. (CEST)

Џаспер Ридли

Не бих се сложио да је биографија Џаспера Ридлија о Брозу на било какав начин обкективна, поготово о послератном периоду његове владавине. Писана је потпуно са прохрватским и прословеначким ставовима. Чак се и овде види да се српски комунисти називају ретроградним а проусташки национал-комунисти маспока су приказани као велике демократе и наводне жртве.

--Branko1408 09:14, 7. мај 2006. (CEST)

Pozdrav iz Hrvatske

Na hr.wikipedia radim marljvio zadnja tri mjeseca na članku o Titu, i još ponečemu. Pogledajte, vjerujem da će vas zanimati, pa se možda može i prenijeti. Također i moje objašnjenje koje sam upravo napisao u razgovoru uz tekst!--Fausto 17:00, 30. мај 2006. (CEST)

Што се тиче чланка на ХР википедији то је обично националистичко смеће. --Branko1408 04:57, 12. јун 2006. (CEST)

Добро, ако сматраш да чланак није неутралан, можеш то рећи и смиренијим тоном - нема потребе за тако тешким речима. Све и да чланак јесте „националистичко смеће“, овакав наступ неће учинити да се тај чланак побољша. Замолио бих те да не сводиш расправу на пуко препуцавање. Хвала. --Бране Јовановић <~> 21:43, 12. јун 2006. (CEST)

Branko1408 očito nije ni pogledao taj članak. "Nacionalističko smeće" je uslovna reakcija na spomen slova HR. :) Kao što sam imao prilike čuti od Srba 1991: 1) Mi se ne borimo protiv svh Hrvata, nego samo protiv ustaša, 2) svi su Hrvati ustaše. :( --Fausto 14:50, 26. јун 2006. (CEST)

Je l' od svih Srba? --Филип ツ 14:53, 26. јун 2006. (CEST)

Да ми је само знати

Ко написа овакву хвалоспевку Другу Јожи, усрећитељу нашег народа...па стварно срамота, како може да се оспори овај текст, коме треба да се обратиш? --Корисник:Мелцер 03:57, 07. октобар 2006.

Ја сам вратио вашу измену, јер су оцене типа злочинац тешке, и потребно их је поткрепити неким конкретним референцама, ако такве постоје. Заиста ми, осим тога није познат садржај чланка и ако сматрате да није неутралан додајте му одговарајућу налепницу. Поз --¡¿Кале?! 04:02, 7. октобар 2006. (CEST)

Аналогне констатације не могу писати ни на чланку о Хитлеру јер нису енциклопедијке. --Милош Ранчић (р|причај!) 04:20, 7. октобар 2006. (CEST)

Хоћеш именом и презименом само да почнем од моје фамилије кога је све побио??? о чему ти причаш човече? Хоћете да вас тужим тамо где треба за овакво понижавање нашег народа на Српској википедији??? Срам вас било, ко год подржава обвако нешто. За тебе је прејака реч злочинац за Тита???? Ти си бре удбаш, будало. Само да знате да ће за ово да лети перје. Не мора он д абуде означен као злочинац, ал му се неће писати ни хвалоспевке, бандити...

— Претходни непотписани коментар оставио је корисник Мелцер (разговор • доприноси) | 03:30, 7. октобар 2006

Величате диктатора Тита, масовног убицу стотина хиљада људи? Чувајте се!

— Претходни непотписани коментар оставио је корисник Мелцер (разговор • доприноси) | 03:31, 7. октобар 2006

Clanak o Titu navodi neistine, u njemu se kaze da je za vrijeme SFRJ kao antifasisticki odnosno ustanak u ondasnjoj Republici Hrvatskoj proslavljan izmisljeni datum takozvanog ustanka u Sisku sto je notorna neistina. Za vrijeme SFRJ u ondasnjoj Republici Hrvatskoj je prihvacen ustanak Srba u selu Srbu (Lika/Krajina) protiv ustaskog genocida i pokolja nad srpskim narodom. Antifasisticki otpor je poceo ne tako sto su Hrvati krenuli da se bore protiv Hrvata, vec zato sto su Srbi morali da se brane od pokolja! Clanak o Titu iznosi notorne lazi i obmane!

— Претходни непотписани коментар оставио је корисник Bas-Celik (разговор • доприноси) | 03:34, 7. октобар 2006

Ако су неистине, било би добро да своје ставове поткрепиш референцама. --Милош Ранчић (р|причај!) 04:46, 7. октобар 2006. (CEST)

Da pojasnim niko ovdje ne brani Titu ni njegovu komunisticko/fasisticku diktaturu. Ovdje se ne toleresu prijetnje urednicma na bilo kojoj osnovi. Dakle, ni sud ni tuzbe nemaju sta da traze ovdje. Stvari se diskutuju na stranicama za razgovor clanaka, bez prijetnji. Svako ko pocne da prijeti, a pri tome ni ne zna, nije saslusao druge urednike, ce biti banovan. --Славен Косановић {разговор} 04:56, 7. октобар 2006. (CEST)

Nema sta da dokazujem, oficijeli dan ustanka u Republici Hrvatskoj je 27. jula 1941. u selu Srbu kada su se Srbi digli protiv ustaskog pokolja. To je datum koji je vazio kao oficijeli datum za svo vrijeme trajanja bivse Jugoslavije. Ovaj clanak o Titu navodi sasvim drugi datim koji je promijenjen raspadom Jugoslavije i dolaskom Franje Tudjmana na vlast. Dakle clanak prenosi nesitinu!

— Претходни непотписани коментар оставио је корисник Bas-Celik (разговор • доприноси) | 03:59, 7. октобар 2006

Ja bih stavio poruku da clanak nije objektivan i da iznosi neistine ali posto sam najnoviji ucesnik, ne znam kako to da uradim jer se ionako tesko snalazim.

— Претходни непотписани коментар оставио је корисник Bas-Celik (разговор • доприноси) | 04:02, 7. октобар 2006

Potkrijepis tvoj stav literaturom iz knjiga, sa neta, ili odakle vec i smireno mozemo da rijesimo probleme clanaka. Dakle ovdje postoje pravila kojima se vodimo provjerljivost, itd. I sve mozemo da rijesimo bez optuzbi drugih saradnika, jer mnogo puta oni koji se optuzuju nisu ni radili na tom clanku. Ali pravila koja diktira rad na svakoj enciklopediji je da se cinjenice potkrijepljuju odgovarajucom literaturom. --Славен Косановић {разговор} 05:06, 7. октобар 2006. (CEST)

Stavio sam naljepnicu da nije neutralan. Sad treba vidjeti sta i kako treba mjenjati. --Славен Косановић {разговор} 05:08, 7. октобар 2006. (CEST)

U clanku o Titu se kaze: """(хрватски су комунисти нешто пре, 22. јуна, основали Сисачки партизански одред, што је службени празник антифашистичке борбе у Републици Хрватској).""" medjutim ovaj datum je izmjenjen i ne odgovara datumu koji je bio na snazi od 1945. do 1991. Oficijeli dan ustanka u Republici Hrvatskoj je 27. jula 1941. u selu Srbu kada su se Srbi digli protiv ustaskog pokolja. To je datum koji je vazio kao oficijeli datum za svo vrijeme trajanja bivse Jugoslavije. Ovaj clanak o Titu navodi sasvim drugi datim koji je promijenjen raspadom Jugoslavije i dolaskom Franje Tudjmana na vlast. Dakle clanak prenosi nesitinu! Clankom se dalje aludira na vrijeme bivse Jugoslavije dok se koriste oficijeli datumu ove danasnje Hrvatske koja nije u Jugoslaviji. Isto tako se navodi da je Tito postao clan KPJ Komunisticke Partije Jugoslavije u oktobru 1920. godine sto isto tako nije tacno. Tito skoro da nije postao clan KPJ bar iducih 10 godina. Tito je bio clan KPH, odnosno Komunistice partije Hrvatske.

— Претходни непотписани коментар оставио је корисник Bas-Celik (разговор • доприноси) | 04:11, 7. октобар 2006

--- Evo prilazem clanak sa interneta u kome cak i Hrvat priznaje da se datum ustanka u Srbu slavio kao pocetak antifasisticke borbe u "Republici Hrvatskoj"

ŠEKS

Datum 27. srpnja 1941. godine, koji se u bivšoj Jugoslaviji slavio kao dan ustanka naroda Hrvatske, vi i ja poimamo sasvim različito. Evo, ovih dana Savez antifašističkih boraca ponovo traži da se u Srbu obilježi Dan ustanka naroda Like i Hrvatske, ali za nas to nije nikakav antifašistički ustanak, nego nešto posve drugo.

Izvor: www.danas.org/programi/most/2002/08/20020804180540.asp

— Претходни непотписани коментар оставио је корисник Bas-Celik (разговор • доприноси) | 04:15, 7. октобар 2006

Таман сам хтео да ти кажем да нам даш извор. Чек да га прегледам, па ћу ја направити измену, па је погледај. (Можеш после и сам; само бих ти сада показао на примеру како се уноси референца и на који начин се прави конструкција реченице.) --Милош Ранчић (р|причај!) 05:18, 7. октобар 2006. (CEST)

Погледај сад. Било би добро да имаш бољу литературу за ову тврдњу (и српску и хрватску), али и овако може да стоји. Ако имаш неку тврдњу која је опште позната, као нпр. "да је по властима СФРЈ то био дан устанка", онда то можеш написати као што сам ја написао, заједно са шаблоном {{чињеница|date={{subst:ТРЕНУТНИМЕСЕЦ}}. {{subst:ТРЕНУТНАГОДИНА}}.}}, па се за неко време вратити и поставити одговарајућу референцу. Референце, тј. извори, постављају се између ознака <ref> и </ref>. Када је класична литература у питању, наведи име аутора, име дела, издавача, место и релевантне стране, а када је у питању неки извор на Интернету, можеш мало да се довијаш, као што сам и ја то сад урадио. --Милош Ранчић (р|причај!) 05:41, 7. октобар 2006. (CEST)

Jos jedan izvor: Stenogram sa sudjenja Slobodanu Milosevicu: SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

     Gde je dignut ustanak protiv fašizma u Hrvatskoj?

ODGOVOR:

     Zvaničan datum, za vreme bivše Jugoslavije, bio je 27. jul.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

     Dakle, 27. jula 41. Ustanak protiv fašizma u Hrvatskoj dignut je u Srbu, na području u kome žive Srbi u Lici i onda se širio u Hrvatskoj.

ODGOVOR:

     Jeste, tako je.

MEJ:

Izvor: http://milosevic-trial.org/trial/2002-10-04S.htm

Ovo je oficijelni dokument!!!!!!!

— Претходни непотписани коментар оставио је корисник Bas-Celik (разговор • доприноси) | 04:42, 7. октобар 2006

Evo i mog priloga ovom clanku o Titu:

Антифашистички устанак против усташких власти НДХ на подручју Социјалистичке Републике Хрватске у оквиру СФРЈ, су подигли Срби становници српског села Срб у (Лици) Крајина, 27. јула 1941. Устанак је подигнут на иницијативу и учешче Срба који су се на тај начин бранили од усташког терора који је НДХ са Антом Павелићем на челу спроводила против српског, јеврејског и других нехрватских народа. (Погледај Јасеновац)

— Претходни непотписани коментар оставио је корисник Bas-Celik (разговор • доприноси) | 04:57, 7. октобар 2006

ОК. Видео си који су принципи и покушај да их се придржаваш. Срећан рад! --Милош Ранчић (р|причај!) 07:24, 7. октобар 2006. (CEST)

Jasno mi je dosta toga ali ja sam podebljavanjem upravo zelio da skrenem paznju na banalnost toga sto sekretar komunisticke partije posjecuje Vatikan. Ali izgleda da se ne moze na taj nacin uticati. Shvatio sam.

Nisam jos savladao komunikaciju ovde na razgovorima.

— Претходни непотписани коментар оставио је корисник Bas-Celik (разговор • доприноси) | 06:28, 7. октобар 2006

Лагано, научићеш. Него, у енциклопедијском тексту се не истичу баналности и сл., већ се искључиво износе чињенице. У том смислу, ако те занима да се бавиш приказивањем Броза као злочинца, потребно је да за сваку своју тврдњу даш и неку референцу. (Рекох ти, референце можеш и овде постављати док не научиш у потпуности да радиш на томе. --Милош Ранчић (р|причај!) 08:18, 7. октобар 2006. (CEST)

Када се говори о нечем неспорном (нпр. Кенеди је убијен тог и тог дана; Броз је умро тог и тог дана и сл.), онда су референце пожељне, али не и неопходне. За разилику од тога, када се говори о неким непознатим или слабо познатим темама (управо као ово што си написао нпр. за то да није наредио ослобађање Јасеновца или да није никада посетио Јасеновац; узмимо, иако немам никаквих информација, мени ово друго делује зачуђујуће; било би добро установити то на основу његове биографије; нпр. верујем да Дедијер сигурно не би прескочио његову посету Јасеновцу и сл.), а поготову ако су оне контроверзне (и једно и друго јесте), онда је неопходно ставити референцу. У смислу наређивања за ослобођење Јасеновца или његове посебе, потпуно би релевантна била тврдња неког релевантног историчара. --Милош Ранчић (р|причај!) 08:18, 7. октобар 2006. (CEST)

Такође, труди се да не уносиш у текст своје ставове, већ све описуј у неутралном тону. Ако је нешто истина, она ће најбоље звучати ако је неутрално изречена. --Милош Ранчић (р|причај!) 08:18, 7. октобар 2006. (CEST)

Сад ћу направити нешто измена у смеру који сам горе описао. --Милош Ранчић (р|причај!) 08:18, 7. октобар 2006. (CEST)

Дакле, обрисао сам те две тврдње за сада. Не постоји никакав проблем да буду враћене уз одговарајућу релевантну референцу. Покушај да за сваку такву спорну тврдњу нађеш одговарајућу референцу. Може и цитат из неке књиге коју поседујеш, заједно са библиографским подацима. --Милош Ранчић (р|причај!) 08:24, 7. октобар 2006. (CEST)

Ово је срамотан чланак јер се позива само на Жерјавића, иако постоје историјски и други извори о страдањима. --Sokolac 20:31, 13. октобар 2006. (CEST)

Predlazem ovaj clanak za brisanje jer se radi o vandalizmu! --Bas-Celik 12:14, 16. октобар 2006. (CEST)

Selo Srb...

Dovoljno je samo da se pogleda na službenoj web stranici četničkog pokreta fotografije četnika iz svih krajeva Kraljevine Jugoslavije. Ne mogu shvatiti kako je ustanak u Srbu, 27.7.1941. mogao biti protiv ustaša/domobrana/fašista koga već kad su na tom terenu bili samo partizani i četnici...tamo nikad nije bilo ustaša...a srpska crkva koja je tamo spaljena...spalili je partizani, a ne ustaše...i to a priori '41. četnici su se tamo motali prilično dugo, bilo je desetkovanih odreda po šumama jugoistočne Like sve do jeseni/zime '44. i završnih operacija, a ima ih tamo, usudim se reći, i danas. Zašto je Šešelj išao '90. baš tamo? Sigurno zato jer je tražio komuniste, antifašiste za svoj politički program. Činjenica jest, da su i tu operaciju vodili Orešković i Capo i to zajedno...većinu u postrojbama su činili Srbi tako da je to bio sukob Srba protiv Srba, a nerijetko je i brat brata na nišanu imao. Nakon poraza četnika, uslijedio je napad na neveliku domobransku posadu u Drvaru koja je prozvana 'ustaškom'...Pavelić je za cijelog rata podupirao četnike tog kraja da ubijaju Srbe, komuniste, u to vrijeme baš u ljeto 1941. četnici ravnaju Boričevac sa zemljom i tjeraju sve Hrvate od tamo, i dakako, Srbe koji im nisu po volji...u jesen/zimu '41. četnici su napali i ubili Oreškovića iz zasjede i druge njegove partizanske suborce(većinom Srbe).

Tito se kasnije nasamo nalazi s Janjićem i čestita mu na uspješno izvedenoj akciji 22.6., koja i imala više smisla nego 27.7. jer je bila usklađena s komunistima SSSR-a. Dakle, među mještanima Like, krajišnicima, prevladala je komunistička misao, što nažalost za njihove južne ne-krajiške četničke susjede u sjevernoj Dalmaciji nije bio slučaj...ko jači taj kvači. četnik plače, a komunjara mu crijeva sipa. znam ja šta pričam...znam i da ste dosad shvatili da sam Hrvat i ponekad, komunistički simpatizer, iako više preferiram Hrvatstvo i Hrvatsku nego bilo kakvu 'Jugu'. Bio je od babine sestre suprug partizan iz Like, baš negdje nedaleko od tog 'precijenjenog' Srba. Rekao je jednom prilikom da je mjesto Srb bilo čisto četničko i ni jednog partizana od tamo...al su sela bila većinom komunistička...a taj je još bolje znao šta priča...kolkim je samo četnicima taj crijeva povadio...

— Претходни непотписани коментар оставио је корисник 83.131.86.73 (разговор • доприноси) | 01:16, 9. мај 2007

дан устанка у ХР

Malo sam precizirao članak, dodao sam "danas". Al neko bi trebao da dokaže da je dan ustanka naroda i narodnosti SR Hrvatske bio 22., pošto se ja sećam da smo učili datum kad su Srbi ustali.First 00:06, 11. јануар 2007. (CET)

Дан рођења

је 25. мај ?? Зар не??--Goldfinger 14:58, 25. мај 2007. (CEST)

Velika greska je napravljena time sto je napisan 7.maj, a ne 25.maj(kimi.ns)

— Претходни непотписани коментар оставио је корисник 213.240.29.145 (разговор • доприноси) | 00:15, 28. јул 2007

POV

Slavene, da li se secas zasto si stavio ovu nalepnicu? Bese to pre skoro godinu dana... Volela bih da znam konkretno u cemu je (bio) problem....--Maduixa kaži 19:06, 5. септембар 2007. (CEST)

Спајање

Могло би се овом чланку додати Смрт Јосипа броза или како се зове онај други.

Што се тиче пристрасности коме смета нека то направи неутрално...--Cveleglg (разговор) 23:32, 10. фебруар 2008. (CET)

Ја сам додао нешто из постојећег чланка о смрти. Мислим да је овако нешто комлетнији чланак. Е, сад не знам шта радити са тим посебним чланком о Тиловој смрти, да ли га оставити или избрисати или...

— Претходни непотписани коментар оставио је корисник Igorigo (разговор • доприноси) | 13:57, 11. јун 2008

Брисање

Овај чланак би требао да се брише уколико се не неутралише. Чланак овако стоји већ 1 годину са пристрасном тачком гледишта, тако да брисање треба да се узме у обзир уколико се нешто не уради. Ако неко има предлоге, нек ми напише у разговор. —Vidak (разговор) 19:34, 1. април 2008. (CEST)

Први предлог је да се нађе одговарајућа литература, па да се крене. Само једно навођење извора и то из интервјуа, а не књиге неког историчара! Баш скромно. -- JustUser  JustTalk 20:40, 1. април 2008. (CEST)

Брисање не долази у обзир, то се подразумијева. Било би, заправо, добро да онај ко је ставио етикету образложи и зашто ју је ставио, то под један, а под два било би добро да је тај исти за вријеме протекле године дана и урадио нешто по питању проблема за које мисли да постоје. Што се тиче брисања, није ли дрско обрисати чланак за који се неко толико трудио (ја нисам, да то одмах рашчистимо), умјесто да се уложи малчице труда и чланак "неутралише" колико-толико. --Дарко Максимовић (разг.) 17:59, 5. мај 2008. (CEST)

Образложења

Пре било какве акције овде би требало ставити неопходна образложења запто нешто не ваља и зашто се евентуално ставила нека етикета на чланак. Није довољно само написати да је чланак лош и да се некоме не свиђа. --Поки |разговор| 18:04, 5. мај 2008. (CEST)

Брисање или неутралност

 Коментар: Овакав поданички и хвалоспевни чланак не може да стоји овако. Мора да се унесе бар трунка објективности или да се брише. Толики погром у периоду 1944-1950. године. Толико невино обијених људи, жена и деце, пре свих Срба из чисто идеолошких разлога, монтирани процеси, отимање имовине и све остало што су чињеница доказана на судским процесима по Закону о рехабилитацији који се воде... Не може све то да буде изостављено а да се говори само у суперлативима. То нема везе са неутралношћу --Dilic (разговор) 13:41, 19. фебруар 2009. (CET)

Објектива књига о Ј. Б. Титу

Изашла је нова књига о Ј. Б. Титу под насловом „Тито, тајна века“ [1], аутора и једног од најбољих титолога Пере Симића, у издању Службеног гласника и В. новости. Књига има доста референци а писана је на основу документа из личне документације Ј. Б. Тита, строго чуване седам деценија у архивима у Москви. Књигу сам купио и одлична је, а што је најважније и објективна, не садржи хвалоспеве, већ има и дозу критике. Могла би да се искористи за овај чланак. Иначе, у књизи на страни 39 налази се фотографија испод које пише „На првој борбеној линији: Јосип Броз у аустроугарској Казненој експедицији на Србију, 1914.“ а овде у чланку стоји „у августу 1914. године, након избијања Првог светског рата, послат је на српски фронт, али је то одбио и био затворен у Петроварадинској тврђави“. Књига изгледа овако. --Свифт (разговор) 10:30, 22. мај 2009. (CEST)

Перо Симић нема никакве везе са објективношћу, ово што се овде наводи као тајна чувана 29. година, ја сам већ одавно читао по разним фељтонима Пере Симића у Новостима!--Pinki (разговор) 11:49, 26. мај 2009. (CEST)

Књига има пуно референци чак садржи и фотографије оргиналних докумената као што је слика странице матичне књиге рођених из Кумровца где се у рубрици Јосип Броз прво налазио уписан датум рођења 7. мај који је касније прецртан а затим дописан нови датум рођења 25. мај --Свифт (разговор) 22:36, 28. мај 2009. (CEST)

Ау... Па тај Симић је открио Америку! Свако ко се иоле објективније бавио биографијом Јосипа Броза Тита, зна да је он рођен 7. маја! Па то пише у скоро свим његовим званичним биографијама.. --Pinki (разговор) 09:27, 29. мај 2009. (CEST)

Чланак није објективан - а где је знак?

Зашто је чланак о Титу тако једностран? Ако би се објективно писало нарочито о послератним покољима, које су брзо и ефикасно (као да су били већ давно припремљени) извели Титови партизани, вероватно би пала кривица и на савезнике, на првом месту Енглезе. Постоји ли нација на тлу бивше Југославије, која у тим погромима није настрадала? Зато чланак о Титу у оваквом облику вређа објективност, али и припаднике свих народа и народности на просторима бивше Југославије. Требало би додати барем мало критике. Комунизам је био револуција, која је хтела створити ново, дакле социјалистичко друштво. Уместо краљевине републику. Ратне и послератне прилике су биле за Тита идеална прилика, да се ослободи опозиције, и то још са благословом савезника. Није тачно, да Тито за те злочине није знао. То је бајка за малу децу за лаку ноћ. Тито је свакако одговоран по командној линији: та имао је сву власт у рукама; зар није? --Stebunik (разговор) 19:36, 25. јул 2010. (CEST)

Daj ti blago nama reference za te tvrdnje, pa sve moze. Dotle, clanak ostaje bez nalepice. --Јагода испеци па реци 09:13, 28. јул 2010. (CEST)

Слике под поштеном употребом

Овај чланак обилује сликама под поштеном употребом, а није им место у овом чланку. Најчешће се ради о сликама којее имају ПУ у другим чланцима али не и у овом. Уколико не постоји ниједна слободна слика, нити иста може да настане евентуално може да стоји једна слика под ПУ у једном чланку. Више од једне не. Слике под ПУ не могу да се користе за улепшавање чланака. Молим заинтересоване за овај чланак да среде ситуацију са сликама. Оставићу недељу дана да се то среди па ћу онда преостале слике којима у чланку није место да склоним. Ах, да, и да предупредим коментаре како сам ја четник и ревизиониста, овде сам управо дошао јер сам видео да чланак о Дражи пати од исте бољке и исто ово написао за тај чланак, па су ми љубазно указали да и овде треба почистити. Уживајте. -- Обрадовић Горан (разговор) 18:25, 30. август 2010. (CEST)

Оспорена је неутрална тачка гледишта

Титу критика највише замерава немилосрдни обрачун са окупаторима и «домаћим издајницима», који су сви заједно проглашени «непријатељима револуције». На подручје бивше Југославије нема народа ни народности, који није допринео не само због рата, него и због вођене револуције високи крвни данак за време рата и после рата. Тито је одговоран за све те злочине као врховни командант војске, председник републике и главни секретар партије у тадашњој Новој Југославији. Најтежи злочин је била тако звана Блајбуршка трагедија. У Словенији на пример још увек налазе масовне гробнице на најнеприступачнијим местима: око творница (Цинкарна Цеље – Техарје), крашким јамама, напуштеним рудницима (Худа јама), прашумама (Кочевски Рог).

Jože Dežman, Huda jama, možnosti muzeološke predstavitve (slovenački i engleski: Cave of Evil, possibilities of museological presentation), Družina, Ljubljana 2009;. ISBN 978-961-222-780-7

Најисцрпију документацију о тим злочинима наводе подунавски односно Војвођански Немци (Donauschwaben). Они оптужују Тита и његове партизане за геноцид.

(Documentation Project Committee (Herbert Prokle, Georg Wildmann, Karl Weber, Hans Sonnleitner), Genocide of the ethnic Germans in Yugoslavia 1944-1948 (European English-Language Edition), München 2003, . ISBN 978-3-926276-47-6).

О томе, шта се радило са тим Немцима, такођер децом и старцима, такођер постоје књиге са документима и потресним сведочанствима.

Valdis O. Lumans, Himmler's Auxiliaries: The Volksdeutsche Mittelstelle and the German National minorities of Europe, 1939-1945 University of North Carolina Press. 1993. стр. 235..)

Dieter Blumenwitz, Rechtsgutachten (Über die Verbrechen an den Deutschen in Jugoslawien 1944-1948), München 2002, 64 stranice;. ISBN 978-3-926276-48-3)

Постоје такођер многе тако зване Домовинске књиге (Heimatsbuch) о готово свим местима Војводине, где су живели Немци већ вековима заједно са осталим народима. После рата су протерани са својих вековних огњишта у логоре, где су многи умрли, а остали су се иселили. Од тих књига наводим само некоје.

Heimatbuch Deutsch-Etschka 1802 - 1944, (Anton Salwetter: Reutlingen-Betzingen, im März 1974 4+90str.+17 slikа /Ečka/)

Sigmundfelder Heimatbuch, Sigmundfeld Geschichte - Errinerungen - Bilder (Erika Reusch-Meirer: Villingen-Schwenningen, Im September 1988 /Lukićevo/)

Heimatbuch Elisenheim (Elisabeth Kolleth: Elisenheim, Freiburg i.Br., 1988 Selbstverlag, 184 /Belo Blato/)

Оправдан је дакле захтев, да је неутралност чланка оспорена. --Stebunik (разговор) 00:13, 5. октобар 2010. (CEST)

Kontraverze

Ne mogu da verujem da apsolutno nigde nije pomenuto da postoji mogućnost da Tito uopšte nije taj Hrvat iz Kumroveca za koga se predstavljao nego da je on Poljski Jevrejin. Iako ovo zvuči kao teorija zavere ili alternativna istorija, treba bar pomenuti u nekom odeljku. Oggy (разговор) 21:14, 23. новембар 2010. (CET)

Objektivan-Neobjektivan

Realno, objektivan članak o Titu neće moći da se napiše ni za 50 godina. Ono što bi trebalo da se uradi je, da se uvedu obe strane mišljenja ( u određenim količinama), i dodati "Kontroverze o Titu" kao poseban članak.

— Претходни непотписани коментар оставио је корисник 79.101.201.122 (разговор • доприноси) | 17:14, 18. децембар 2010

Брисање садржаја

Примјетио сам да је овај дио обрисан без образложења:

„ Током Шпанског грађанског рата био је на челу специјалне јединице совјетске тајне слушбе НКВД где је по налогу Стаљина организовао ликвидацију троцкиста и других Стаљинови опонената. То је искористио и као прилику да се обрачуна са свим оним југословенским комунистима који су били у стању да на било који начин спрече његов долазак на чело КПЈ. ”

--БаШ-ЧелиК (разговор) 14:32, 10. јануар 2012. (CET)

Зато што су то непроверене сензационалистичке информације и није им место у озбиљном енциклопедијском чланку. Толико--Pinki (разговор) 14:38, 10. јануар 2012. (CET)

Дан младости

Мислим да није у реду да се у тексту не помиње 25. мај који је годинама званично обележаван као датум рођења Јосипа Броза Тита. Није доказано који је датум тачан, али све и да то јесте 7. мај, опет изостављање 25. маја није у реду, јер чини текст на неки начин непотпуним. Покушао сам то да допуним, али без успеха. SBgd (разговор) 00:38, 29. мај 2013. (CEST)

Објашњење (Josip Broz Tito note) зашто се изоставља 25. мај. Такође постоји негде његова званична крштеница где пише да је рођен 7. маја а касније је преправљена на 25. мај, који је узео као дан када је 1944. избегао хапшење Нациста који су тражећи његов рођендан негде пронашли да јер рођен 25. маја и покушали да га заробе на рођендан. Змија бгд 00:47, 29. мај 2013. (CEST)

Moze da se napise da je 25. maj uyet u jednoj od laznih legitimacija izmedju dva svetska rata. -- Bojan  Razgovor  04:40, 29. мај 2013. (CEST)

Додато је објашњење у фусноту, као на енглеској википедији. Змија бгд 14:38, 29. мај 2013. (CEST)

САВЕТ

Поштовани , хтео сам да Вас замолим да на Вашем чланку о Јосипу Брозу додате уз "југословенски комунистички револуционар и државник " додате и "доживотни председник Социјалистичке Федеративне Републике Југославије " .

Хвала, Матеја Јовановић - историчар и географ 95.180.100.158 (разговор) 15:48, 28. септембар 2017. (CEST)

Исправка криве године и додатак за Приватни живот - Брак са Пелагијом Белоусовом

Ради се о 1918. години, а не 1920. Испод је проширени текст који бих замолио да додате. Хвала унапред :)

Пелагија је Броза упознала као ратног заробљеника када га је спасила од Беле гарде Колчакових контрареволуционара. Удала се за њега 1918. када је имала само 14 година или 15 година. Прво су склопили црквени, а затим и грађански брак. Прво дете им је умрло, а после Пелагија рађа још троје деце. Златица и Хинко су умрли као деца, а Жарко Броз је рођен 2. фебруара 1924. године.

~~Антифашист~~ 22:26, 26. фебруар 2018.‎

Референце

Кандидат за добар чланак на расправи

Ја заиста не видим разлог да овакав чланак не добије статус доброг. --Rastko Milenković (разговор) 17:14, 18. март 2019. (CET)

Гласање је завршено. ()

Коментари

 Коментар: Мислим да може да прође.  — Обсусер✉ 23:22, 18. март 2019. (CET)

По мени само фали део о теоријама завере и чланак може да буде и сјајан. Наравно, фали овде и домаће литературе. Свакако у тренутном стању заслужује статус доброг. --Miljan Simonović (разговор) 13:14, 19. март 2019. (CET)

 Коментар: Све је Миљан већ навео те се у потпуности слажем са његовим мишљењем. --Zoranzoki21 (разговор) 23:53, 22. март 2019. (CET)

 Коментар: Ово је између доброг и сјајног! — ВЛАДА ^да? 12:45, 26. март 2019. (CET)

O ovako važnim istorijskim ličnostima vezano za naše podneblje nikako ne bi smeli da imamo članke koji su u suštini prevodi sa engleske vikipedije. A internet i biblioteke prepune knjiga o dotičnom. Za mene je to čista lenjost. Ja neću glasati za ovaj članak. --ANTI_PRO (разговор) 14:22, 26. март 2019. (CET)

Јосиф, типо

Прва спољашња, преправити Јосиф у Јосип. --5.43.99.155 (разговор) 02:42, 22. септембар 2019. (CEST)

Категорије

Треба додати категорије Категорија:Југословенски политичари, Категорија:Хрватски политичари и Категорија:Хрвати у Србији. И сортирати ове које су ту, прво главна категорија чланка са кључем сортирања размаком, па остале по значају и пракси. --5.43.82.5 (разговор) 14:46, 14. март 2020. (CET)

Датотеке на Остави које се користе на овој страници или њеној ставци на Википодацима предложене су за брзо брисање

Здраво! Следеће датотеке на Остави које се користе на овој страници или њеној ставци на Википодацима предложене су за брзо брисање:

• Stevan Kragujevic, Marsal Josip Broz Tito.jpg (расправа)
• Stevan Kragujevic, Marsal Tito, pedesetih.jpg (расправа)

Учествујте у расправама на горенаведеним страницама предлога. —Community Tech bot (разговор) 22:14, 22. јануар 2021. (CET)

Pitanje (ne)objektivnosti

O Josipu Brozu Titu se dosta piše pristrasno, o njemu su mahom napisane dobre stvari i dobre strane njegove vladavine, dok onih loših stvari i loših strana njegove vladavine gotovo i nema, vrlo malo...

Nedostaju neke teme i delovi tema, kao n. p. r. ratne godine, posleratne godine, stvaranje avnojskih komunističkih republika (na štetu Srbije), Goli Otok, marginalizovanje i osipanje srpske istorije, konfesije i kulture i denacionalizacija znatnog dela srpskog naroda, krađa beba i ustav SFRJ iz '74. godine. Sve bi se to trebalo dodati, ali lepo to najpre rečenično uobličiti. Posle bismo se mogli pozabaviti i provopisnim, gramatičkim i sitnijim činjeničnim greškama. Pa i pitanjima o njegovoj ličnosti, ulozi u našoj istoriji, kontaverznim pitanjima, teoriji zavera o njemu...

O jednom Francisku Franku, Maou Tsetungu i dr. se pisalo podrobnije i nepristrasnije. Za Franka kažu da je razvio ekonomiju, tzv. Špansko ekonomsko čudo, da je učinio državu jakom i privlačnom stranim kapitalu, da je poboljšao standard srednje klase, ali se kaže i to da je proterivao i kažnjavao protivnike, da je bio puritanac u pogledu kulture i jezika svog naroda, da je vlast bila autoritarna, jake cenzure, da su se krale bebe i sl. Za Tsetunga se kaže da je modernizovao državu, učinio je svetskom silom, poboljšao obrazovanje i zdravstvo, ali i da je inicijator dva politička programa Veliki skok napred i Kulturna revolucija, da je od njegove vlasti stradalo mnogo ljudi, čak oko 100 miliona.

Kako smo mi vikipedijanci dužni biti objektivni poput profesionalnih istoričara i iznositi sve i crne i bele strane o ljudima, stvarima i događajima, trebali bismo uzeti ove činjenice u obzir i razmatranje. Markon Padrino (разговор) 10:34, 9. септембар 2021. (CEST)

Слажем се са водећом опсервацијом, колега. Имаш ли конкретну сугестију око које требамо дискутовати? — Садкσ (ријечи су вјетар) 20:09, 9. септембар 2021. (CEST)

Smatram da treba nepristrasno i podrobno razmotriti tamne strane njegove vladavine i nepristrasno, podrobno i prihvatljivo ih izložiti u njegovu biografiju na njegovoj stranici.

Da ima o čemu da se vodi polemika i da se razmatra, ima. Markon Padrino (разговор) 09:37, 12. септембар 2021. (CEST)

Свакако, креирај нацрт овдје (један за увод и други за гро чланка) па да видимо шта мисле наше колеге. — Садкσ (ријечи су вјетар) 10:21, 12. септембар 2021. (CEST)

Nema problema... Samo, kako se to beše radi? Markon Padrino (разговор) 20:11, 12. септембар 2021. (CEST)

Privatni život.

Šta se sve zna i misli o privatnom životu Josipa Broza Tita, komunističkog vladara Jugoslavije, ako se uzme u razmatranje i sve napisano na ovoj internet stranici i koji sve izvori ovo potvrđuju?

https://www.kurir. rs/zabava/zanimljivosti/3404175/sve-titove-ljubavi-jedna-je-zavrsila-na-psihijatriji-mnoge-je-varao-ali-je-ovu-voleo-ubedljivo-najvise

Jedan čovek je mogao imati ovoliki broj žena (neformalnih partnerki, verenica, suprugi, ljubavnica, konkubina i privremenih drugarica), a da li je jedan čovek zaista mogao imati ovoliko dece?

Markon Padrino (разговор) 10:37, 3. фебруар 2022. (CET)

Писање надимака

Зар ниси изнео тврдњу да је према Правопису из 2010. непотребно писање црте или наводиника приликом писања надимака, зашто би сада посебно одвајали овај надимак од имена, ако није у питању уметничко име — попут Лепава Мујкић → Лепа Лукић; Нада Полић → Ана Бекута. Питам због стандардизације писања уводних реченица у чланцима. Волео бих да изнесеш своје мишљење, јер сам те то питао и у дискусији на Дискорду, али си одговор избегао. — Пинки (разговор) 17:02, 22. јун 2022. (CEST)