Разговор:Ана Франк/Архива 1

Архива 1

Архива 2

Кандидат за сјајан чланак на расправи

Чланак о Ани Франк, једној од најпознатијих жртви Холокауста... Да не дужим о њој више...

Чланак је у већем делу преведен са енглеске википедије, као и већина сличних, мада су инкорпорирани неки делови немачке википедија, као и „свежије“ информације. На пример, ако енглеска каже „максимум је био 900.000 посетилаца 2005“, овде пише „1.150.000 посетилаца 2011“, по новијем извештају. Сем тога, додате су информације неприсутне ни у једној вики, а избачене оне које сам сматрао вишком. Нпр, било је довољно 3-4 критике, а не 10, јер то је за чланак о дневнику. Да не дужим још више...

Расправа траје 7 дана од сада, тј до 21. септембра 2012. у 17:00 по средњоевропском летљем рачунању времена. — Претходни непотписани коментар оставио је корисник Lakisan97 (разговор • доприноси)

Коментари

Чланак је лепо написан, барем овај део шта сам досад читао.--Miut (разговор) 23:12, 16. септембар 2012. (CEST)

Врло фино, диван је чланак. Нисам сигуран да је потребно да у насловима буду године, делује ми сувише таксативно, али одличан чланак, подржавам предлог. --БелиПисац ^{има реч} 11:47, 17. септембар 2012. (CEST)

  Урађено !!! --Lakisan97 (разговор) 22:43, 17. септембар 2012. (CEST)

Референце

Ставити референце у одговарајући облик, јер овако испада да је литература заснована на примарним изворима, што није дозвољено. Уколико је могуће, било би пожељно да наведеш секундарне изворе за већи број тврдњи изнетих у тексту, које овако спадају у оригинално истраживање (верујем да није тешко наћи, ипак је то Ана Франк). Успут, немој преводити референце, већ сам ти рекао зашто то није добро. --Павлица причај 11:08, 17. септембар 2012. (CEST)

  Урађено што се тиче превођења, остало не разумем. --Lakisan97 (разговор) 22:45, 17. септембар 2012. (CEST)

Нисам примијетио примарне изворе у литератури и референцама (можда нисам добро гледао). На први поглед ми и референце и литература изгледају ОК. Слажем се да не треба преводити референце, него их оставити у оригиналу. Ако има таквих случајева, то треба исправити.--В и к и в и н д 11:56, 17. септембар 2012. (CEST)

Не разумем. Какав је то одговарајући облик? Примарни извори су „извори који су врло блиско повезани са одређеним подацима“. Стварно ту постоје изјаве Ота и осталих, али нису они то рекли само новинама и сл. већ је садржано у терцијарно-секундарним изворима - првенствено књигама Мелисе Милер и Керол Ен Ли, „одобренима“ и верификованима, па чак и написанима у сарадњи са „Холандским институтом за ратна истраживања“ и „Кућом Ане Франк“. Лепо се каже, ако су садржани у непримарном извору, могу бити коришћени у Википедији, али пажљиво, јер се они лако злоупотребљавају. Овде јесу. Хоћу рећи, нисам ја сад додавао моја мишљења и слично, већ је све што је написано, написано како и јесте(књизи, веб-сајту и другом непримарном извору). --Lakisan97 (разговор) 12:11, 17. септембар 2012. (CEST)

Примедбице

1. у самом уводу стоји реченица За време скривања од нациста у Амстердаму написала је познати Дневник Ане Франк. Мислим да би била боља варијанта да стоји да је за време скривања водила дневник у којем је описивала свој живот у том периоду а који је касније објављен као Дневник Ане Франк.
2. У поднаслову Живот у Немачкој имаш реченицу која није до краја формулисана: Ту је, 1934, нашао смештај за себе и своју породицу - део 300.000 Јевреја који су напустили Немачку између 1933. и 1939. Овај задњи део се не уклапа у почетак реченице
3. На неколико места имаш констукције Франкови су отишли у скривање, рогобатно звучи
4. „Ахтерхojс“ (хол. Achterhuis), како је описан део зграде у ком су се крили, буквално значи „задња кућа“ (у супротности са „предња“). Погрешан превод, прочеље и зачеље.
5. Холандски отпор - холандски покрет отпора. Иначе код ових црвених веза мало поведеш рачуна о имену које би требало да имају. Тако рецимо веза Тајно скровиште би требала да води ка чланку Тајно скровиште (Дневник Ане Франк) а не само ка термину тајно скровиште који може да се односи на било шта.
6. никада идентификованог пријављивача - издајник. И уопште прве три реченице у пасусу хапшење су мало накарадно склопљене
7. Немачких и Холандских - мало слово (иначе преконтролиши још који пут граматику у целом чланку)
8. „Касарне казне“ - казнени сабирни центар
9. Крајем октобра, почео је одабир за оне који ће бити пребачени у Берген-Белзен.

У глобалу свеобухватан и детаљан чланак. Неке од наведених примедби а има их још сличног типа су више производ неискуства и због тога их ја нећу узети за озбиљно. Али било би лепо да аутор пређе још који пут цео чланак и исправи те грешке јер ипак је ово кандидат за сјајан чланак. --НиколаБ (разговор) 19:41, 19. септембар 2012. (CEST)

1. Није урађено, јер предлог звучи сувише сложено, а слична конструкција је употребљена у телу чланка. Овде је у питању увод који треба да буде што једноставнији, па тако и јесте.
2.  Коментар: Како? Последњи део каже да су Франкови део 300.000 Јевреја који су напустили Немачку између 1933. и 1939. (апозиција, ексклузивно издвојена цртицом уместо зарезом, јер реченица већ има доста зареза)
3.   Урађено , заправо, пребачено или у „током скривања“, или у „сакрили се“.
4.   Урађено Како? „Ахтер“ значи иза, а „хојс“ кућа. Дакле, „кућа иза“ или „задња кућа“. Међутим, иако се тако налази у мом примерку дневника, много боља верзија, па је промењено у „зачеље/прочеље куће“.
5.  Коментар: Холандски отпор је у реду назив, а чланак иначе и сам намеравам да направим, а Холандски покрет отпора биће преусмерење. Види овде и овде (занемарити „оригинални превод“, јер није ажурирано). Исти случај са Тајним скровиштем, само што ће оно бити преусмерење ка чланку Кућа Ане Франк.
6. Није урађено, јер не видим проблем у пасусу, а, када направим дотични чланак, моћи ће се видети да у питању није заправо издајник, већ је то више колоквијални назив „издаја“. Зашто? Зато што, иако се не зна тачно, пријављивач (наизглед немогућа реч, али није тако) био је највероватније Тони Ахлерс, немачки официр који је познавао Ота, а за скривање је наводно сазнао током „посете“ Опекти. Да је неко ту био без њиховог знања, помиње се и у дневнику.
7.   Урађено , а у питању је била грешка, сада иправљена, а настала јер сам прво написао „Немаца и Холанђана“, па после исправио у „Немачких и Холандских“, заборавивши да велика слова пребацим у мала.
8.   Урађено , јер много је боље.
9.  Коментар: Да, и трајао је целог новембра.

Молим додатне коментаре ако нешто што није урађено треба урадити. Lakisan97 (разговор) 22:10, 19. септембар 2012. (CEST)

Холандски отпор може а се односи на било који вид отпора против било чега, а покрет отпора је већ карактеристичан назив за сличне покрете током 2СР.

За примедбу 2 мислио сам на преформулацију реченице из Ту је, 1934, нашао смештај за себе и своју породицу - део 300.000 Јевреја који су напустили Немачку између 1933. и 1939. у Ту је, 1934, нашао смештај за себе и своју породицу поставши тако део од 300.000 Јевреја

Пријављивач - потказивач, издајник

Код овог "почео је одабир" опет сам мислио на мало чудну конструкцију реченице. Лепше би звучало "започела је селекција затвореника према годишту, полу и радној способности" или просто раздвајање. Јер мени барем неукусно звучи реч "одабир" (као да је у питању неки конкурс) у случају кад се људи шаљу у логоре --НиколаБ (разговор) 13:25, 20. септембар 2012. (CEST)

1.   Урађено што се тиче отпора. И даље пише Холандски отпор, јер се у чланку зна да се говори о оном из Другог светског рата, али веза (може и „линк“; види доле) води ка покрету.
2.   Урађено што се тиче састава (или „формулације“; види доле) реченице, и сад је стварно умногоме боље.
3.  Коментар: Па, и сам сад рече да су речи синоними. Међутим, тако је само у одређеном контексту, јер потказивач и издајник је пријављивач у смислу пријатеља. На пример, пријатељ те изда или „поткаже“, а полицији те неко пријави, и тај је пријављивач, а никако издајник или потказивач (потказивач је једнак „тужибаби“ отприлике).
4.   Урађено , али, опет, одабир, иако је употребљенији у том смислу, нема везе с нечим лепим сем унутар контекста, а селекција (што и значи одабир на српском) је боспотребни англицизам (сем биолошка селекција, која опет значи одабир, али назив је „стручан“), јер српска реч за то постоји. Ван тога како звучи, одабир је правилније са језичке стране (као што је правилније рећи „стално се жалиш“ уместо „нон-стоп се жалиш“, или па чак и „надахнуће“ уместо „инспирација“). Као енциклопедија, Википедија би требала неговати што „чистији“ језик. Иначе, уџбеници српског језика, али и све међународне (не „интернационалне“) публикације (овде не може „издања“, јер се то односи само на измењене (не „ревидиране“) публикације), стране речи за које постоји адекватна замена називају „варваризмима“. П.С. Постоји „одабир за најбољег“, али неко може бити изабран и за најружнијег, и за жртрву, шта све не. МЕЂУТИМ, све ово што сам досад написао пада у воду, јер сви извори користе селекција, па хај'мо и ми... кад се већ инсистира...

Не знам шта више да кажем, али свакако хвала на сугестијама (а још није касно). Након што оставим коментар, прегледаћу чланак за неке очигледне грешке, а сутра на гласање. --Lakisan97 (разговор) 20:22, 20. септембар 2012. (CEST)