Ово је архива прошлих расправа. Не мењајте садржај ове странице. Ако желите започети нову расправу или обновити стару, урадите то на тренутној страници за разговор.
Na balkasnske političke događaje veliki uticaj je imala Mladoturska liberalna revolucija Kemal-paše Ataturka 1908. Državni prevrat u Turskoj stvorio je dobru političku klimu da Austro-Ugarska u oktobru iste godine anektira Bosnu i Hercegovinu. U jesen 1908. godine sastali su se austrougarski ministar Erental i ruski ministar spoljnih poslova Izvoljski koji je tom prilikom pristao da Austrija izvrši aneksiju Bosne. Posle ovog sastanka Austro-Ugarska je proglasila aneksiju i time poništila odredbe Berlinskog ugovora i označavala prekrajanje granica tadašnjeg evropskog poretka. Aneksija je proizvela velike antiaustrijske nacionalne manifestacije u Beogradu. Aneksija je omogućavala privrednu eksplataciju Bosne i Hercegovine, obezbedila zaleđe u austrijskoj Dalmaciji i otežavala srpske nacionalno-oslobodilačke planove. Godina 1908. bila je veoma naporna za Srbiju: sa Crnom Gorom odnosi su bili prekinuti zbog tzv. bombaške afere, a sa Bugarskom zaoštreni zbog pretenzija na Makedoniju. Srbija je u januaru 1909. godine predložila da Bosna dobije autonomiju pod vlašću Turske, ali taj predlog nije dobio međunarodnu podršku. Austro-Ugarska se u isto vreme sporazumela sa Turskom i pristala da plati materijalnu odštetu za nasilno prisvajanje suverenih sultanovih prava u Bosni i Hercegovini. Potom je Nemačka ultimativno zahtevala od Rusije da i ona prihvati aneksiju. Zbog nespremnosti za rat Rusija je to morala da prihvati. Na kraju je i Srbija bila prinuđena da jednom izjavom datom u Beču, u martu 1909. godine, prizna čin aneksije. Srbija je ipak uspela da izloži problem položaja Srba u Bosni i Hercegovini pred liberalnom Evropom, kao i svoje zahteve za sjedinjenjem Srba sa jedne i druge strane Drine. Izgubivši nadu da će pole aneksione krize istisnuti Austro-Ugarsku iz Bosne, Srbija je svoju spoljnu politiku okrenula prema jugu ka Turskoj, radeći na pripremanju opšteg rata za oslobođenje Makedonije, Kosmeta i Raške od Turaka. Srbija, međutim, i dalje neprekidno daje političku podršku i materijalnu pomoć srpskom oslobodilačkom pokretu u Austro-Ugarskoj.
