Пређи на садржај

Разговор:Балшићи/Архива 1

Садржај странице није подржан на другим језицима
С Википедије, слободне енциклопедије
Архива 1 Архива 2

Први поднаслов

Mislim da ne bi trebalo da stoji crnogorska porodica, jer Crne Gore u to vreme nije bilo, vec se ta oblast zvala Zeta. -- Bojan  Razgovor  13:11, 21. децембар 2007. (CET)[одговори]

  1. "Балшићи дошли из Француске", "па српска

династија"? Није ми јасно.Gojkomm (разговор) 18:42, 21. новембар 2009. (CET)[одговори]

У књизи Веселиновић, Андрија; Љушић, Радош (2001). Српске династије. Нови Сад: Плантонеум. ISBN 86-83639-01-0.  се наводе као српска династија.Хипотезе о њиховом пореклу и даље нису потврђене. Црни Бомбардер!!! Шумски Крст(†) 00:11, 22. новембар 2009. (CET)[одговори]

  1. Хвала.Gojkomm (разговор) 16:19, 22. новембар 2009. (CET)[одговори]
  2. Kada vas molim da stavite crnogorska porodica jer sam vidio kod Nemnjica nijeste pominjali raska porodica nego ste stavili srpska i isto tako oni su bili crnogorska dinastija jer pored te tvoje knjige "Srpske Dinastije" postoje mogo njih koje zapravo govore da su oni crnogorska dinastija a ne srpska.

Увод и Хронологија су преписни из Историјског лексикона Црне Горе.[1]--Drazetad (разговор) 10:16, 20. мај 2012. (CEST)[одговори]

Pojedini Balšići su već testirani na I2 Din South, tako da hipoteza o dolasku iz Francuske za sada pada u vodu. Pozdrav, Mike.

glupost

kakva nacional šovinististička glupost... nacionalnost srpska???? u 14 vijeku? vjera pravoslavna????

Питање

Шта су били Балшићи, династија или властелинска породица?--SrpskiAnonimac (разговор) 18:08, 30. август 2017. (CEST)[одговори]

Додати у дијелу о поријеклу, одмах након цитата, изјаве Балше 2.

И српски историчар Панта Срећковић, као и сами Балшићи, пише да су они потомци Немањини, по Вукану. По њему, они су добили презиме од села Балшића (Баошићи). Њихов отац, шурјак Душанов, кесар Ђурђ, доспео је до великог положаја и задобио важност у Зети, пошто су победили Илиће и Ђурашевиће.[1]77.222.24.38 (разговор) 12:38, 15. јул 2023. (CEST)[одговори]

  1. ^ Срећковић, Пантелија (2021). Историја српскога народа. Младеновац: Мирдин. стр. 720.