Разговор:Војислав Јањић

Није тачно

У чланку пише:

У време врхунца Конкордатске кризе, 1937. године, Јањић је, као противник Конкордата објавио дело Против конкордата. Управо је Јањићев глас био одлучујући током гласања када је одбачен конкордат.

Погрешно: није тачно наиме, да је био конкордат одбачен. Конкордат је био прихваћен великом већином гласова и један глас није у тим околностима значио ништа. За конкордат је чак у тако тешким околностима гласало од 293 посланика 172, а против их је било 121, међу њима и Јанњић. Раздобље Конкордатске кризе, које је на сам дан гласања добила врхунац у траги-комичној ткзв. "Крвавој литији", завршило се тиме, да се Стојадиновићева влада није усудила спровести прихваћени конкордат. Јанњић је био баш (као фанатични радикалски националиста) баш лично он као наопако усмерен, макар учен, али ипак непромишљени потицатељ "литије са молитвама за оздрављење патријарха Варнаве" - која заправо са правом побожношћу није имала много заједничког. Морамо ипак додати, да су се успркос свему страсти смириле, макар у Старој Југославији није био спроведен конкордат, који није био на штету никога, него би Католичку Цркву поставио у једнакоправан положај са Православном Црквом, која је до тада уживала многе привелегије, нарочито финансијске природе.

Тако се тада градила Црква Св. Марка, нова Патријаршија са рушењем старе, почетак Нове Цркве Св. Саве, око 12 црквених градњи само у Београду у исто време, када власти нису дале ваљане дозволе за градњу Католичка Катедрале од 1924 до данас! Тако је била једнакоправна Католичка Црква, што је најбоље показала глупа пропаганда против конкордата, који би ствари поставио на своје место. Због великих дугове за Сјемениште у Загребу Кризин морао је тадашњи Београдски надбискуп Иван Рафаел Родић чак поднети оставку на свој положај, што је било у оно доба нешто нечувено. Из тога се види да су празне приче о "богатом Ватикану", које су колале такођер међу противницима Конкордата, који је био изгласан, али никада ратифициран.

У сукобу са Немцима?

У чланку пише:

Јањић је био убијен у Београду 1944. године у сукобу са Немцима.

Може бити, али мислим, да није тако сигурно, ко је од кога погинуо оне 1944. године. Ја сам био у Бг кроз 5 година а никада нисам чуо да су се тамо сукобили четници и Немци. За ту тврдњу би било добро навести поуздане и непристрасне изворе. А да су Руси многе Немце поубијали, причали су људи, који су томе сведочили. А да не говорим о њиховом силовању без обзира кога...— Stebunik (разговор) 01:33, 12. новембар 2024. (CET)