Разговор:Гладијатор/Архива 1

Архива 1

Архива 2

Латински језик

Читам чланак, па ми се не свиђају ствари попут ове: "...Били би или спаљени (лат. comburere), или разапети на крст (лат. cruce suffregeri), или погубљени мачем (лат. damnati ad gladium)". Значи, кога занима како се каже "спалити" на латинском, нека погледа у латинском ријечнику. Није потребно наводити овде све у вези гладијатора како се говорило на латинском, поготову што је чланак ионако пребукиран латинизмима. А кад смо већ код те пребукираности, мислим да је у одређеним тренуцима довољно рећи на српском, а у загради на латинском, него на латинском ћирилицом, затим у загради латински оригинал, а онда опет ћирилицом превод на српском. Много је? Нпр. "Секутор (лат. Secutor), што на латинском значи „прогонитељ“". Није ли довољно рећи "Прогонитељ (лат. еквитес (лат. ekvites), који су улазили у арену на коњима" (приједлог: "коњаници (лат. ekvites)", премда није ли equites, od equus, коњ?) Углавном, пошто би ово захтијевало значајну промјену документа, нисам хтио без консултације, а и да не навучем бијес богова. :) --Дарко Максимовић 19:57, 11. децембар 2007. (CET)

Nije dovoljno reci progonitelj, jer se ta vrsta gladijatora zove sekutor a ne progonitelj. Zato i jeste objasnjeno sta zapravo znaci. Nigde u istoriji neces naci prevode imena ovih vrsti gladijatora, isto kao sto neces naci samovladar ili samodrzac nego avtokrator - titula cara u Vizantiji. Jeste potrebno navoditi reci na latinskom jer su to opsteprihvaceni nazivi za te vrste ljudi - to su bili nacini na koji su se pogubljivali oni koji su bili osudjeni na smrt u areni, i ako procitas malo bolje clanak, videces da nije bilo svejedno. Neko je bio osudjen da umre na lomaci, neko da ga bocnu, a neko da bude razapet na krst, i to se nije moglo ni slucajno menjati. Druge su pak osudjivali da umru od neke zivotinje, i sl. Savetujem da se lepo i pazljivo procita clanak, bice mnogo toga jasnije.

Ono za ekvites si verovatno u pravu, sad cu da proverim. --Maduixa kaži 20:15, 11. децембар 2007. (CET)

Nisam ga do kraja pročitao, ali mislim da sam ga lijepo razumio. I ne kažem da ne treba reći na latinskom, ali mislim da treba naći neko rješenje da se svaka riječ ne govori tri puta (posrbljeni latinski ćirilicom, pa latinski latinicom u originalu, pa prevod na srpskom ćirilicom). Kao što vidiš, ja nisam da se to kaže samo "progonitelj", nego da se kaže da su oni bili progonitelji, pa u zagradi na latinskom. Ali još i ćirilicom latinski, to baš čini članak teškim za čitanje. --Дарко Максимовић 21:18, 11. децембар 2007. (CET)

Дарко, не мере се другачије. Пишем ћирилицом, па морам да транскрибујем. Онда морам да напишем и оригинал у загради, а ред би био да се напише и шта то значи. Тиме је, по неком мом мишљењу, информација комплетна. Оно за еквитус си у праву, ал још не стигох да поправим. Треба у оригиналу equitus. --Maduixa kaži 21:31, 11. децембар 2007. (CET)

И није то латински написан ћирилицом, него је транскрибован, као и император, август, цезар, дукс и сл. и еквитус, секутор и остали су такође занимања, титуле, положаји у доба Рима. Видиш, прогонитељ може бити било који прогонитељ, у било ком времену и на било ком простору. Кад кажеш секутор, одмах се зна на шта се мисли. Исто као кад кажеш автократор. Одмах знаш да је то цар у Византији, а ако би рекао самодржац, то би могао бити било ко од постанка света па све до дана данашњег. --Maduixa kaži 21:35, 11. децембар 2007. (CET)

Мала питања ради исправки

1. Много сам поспан тренутно, али ми се овај чланак веома допао, па бих да приметим — реченица „Касније је то била типична судбина хришћана." ми је мало нејасна из контекста чланка. Да ли су хришћани имали судбину бестијара, или су се самоубијали (ово произилази из пасуса, а сумњам да се на то мислило)? --Wlodzimierz (разговор) 04:27, 12. децембар 2007. (CET)
2. спектакл лова се звао венатионес... venationes је множина од venatio (лов), па би можда могло да се каже спектакли лова су се звали венатионес, у којима су се ... или променити заменицу (у којем су се ...) --Wlodzimierz (разговор) 04:27, 12. децембар 2007. (CET)

1. Sudbina hriscana je bila da umru u areni, prozderani od strane neke od zivotinja.

Ма знам. Мислим да сам управо избегао неразумевање, померањем те реченице мало напред. Може ли овако? --Wlodzimierz (разговор) 11:01, 12. децембар 2007. (CET)

2. Ne razumem na sta tacno se odnosiprimedba. Molim pojasnjenje. --Maduixa kaži 09:44, 12. децембар 2007. (CET)

Ено мало преуредих. У питању је било то што су се мешале једнина и множина у реченици, па ми некако није звучало добро. Ставио сам сада, на жалост, пасив у реченицу, али то је зато што су те животиње убијане, нису се убијале. Мени сада боље звучи. Ако постоји још боља конструкција, само извол'те. --Wlodzimierz (разговор) 11:01, 12. децембар 2007. (CET)

3. Za svaki naziv postoji referenca. Nisam izmisljala nego sam prepisivala iz navedene literature. --Maduixa kaži 09:44, 12. децембар 2007. (CET)

Ma izmene su sasvim OK. Sad je bolje. --Maduixa kaži 11:39, 12. децембар 2007. (CET)

Mihajlo i njegove primedbe

Referenca postoji, dve reci dalje. Zato vracam Mihajlovu izmenu.--Maduixa kaži 09:42, 12. децембар 2007. (CET)

Ту референцу не могу да проверим, нити верујем ономе ко би тако нешто написао. Да ли је он био тамо? У најбољем случају се може рећи да списи тако кажу. Иначе је тотална бесмислица овако како је сада написано. Молим ТАЧНО цитирати дотичну књигу или направити минорну преформулацију.--Михајло Анђелковић { ^ta_lk _} 09:53, 12. децембар 2007. (CET)

А и остатак чланка би могао да се провери на потребне прераде. Нпр. овај почетак би могао бити ефективније и компактније парче текста. Ако се нико не баци на посао, можда се ја бачим, ал` сам кнап с временом.--Михајло Анђелковић { ^ta_lk _} 09:58, 12. децембар 2007. (CET)

---

Vidim u kom pravcu ide sve ovo tvoje inacenje. Ne radi se o clanku, nego zato sto sam ga ja pisala (ne pravi se da ne znas, dovoljno je pogledati istoriju clanka) pa hoces da mi skaces po zivcima. Necu ti pruziti to zadovoljstvo. Radi sta hoces. Slobodno se baci na clanak i ispravi ga onako kako ti mislis da treba. Verujem da je tvoje poznavanje istorije mnogo bolje od mojeg, ali takodje ocekujem reference za svaku novu tvrdnju i izmenu koju budes napravio. Nek ti je sa srecom.--Maduixa kaži 10:20, 12. децембар 2007. (CET)

---

No hard feelings. No spam. Nothing bad has happened. Life goes on. --Михајло Анђелковић { ^ta_lk _} 10:31, 12. децембар 2007. (CET)

Zao mi je sto to vidis kao spam. Medjutim, zasto me to ne cudi? --Maduixa kaži 11:40, 12. децембар 2007. (CET)

Па понављање исте ствари на више места.. .--Михајло Анђелковић { ^ta_lk _} 11:55, 12. децембар 2007. (CET)

Pa to sam uradila kao odgovor tebi ali sam mislila da je dobro da se nadje i na ovoj stranici jer se tice ovog clanka. Ako sam pogresila, izvinjavam se. Nisam znala da se to smatra spamom. Ko sad ne pretpostavlja najbolju nameru? Mislim da svi treba malo da oladimo.... --Maduixa kaži 12:24, 12. децембар 2007. (CET)

Сјајни

Jel nameravas da skroz sredis ovaj clanak (tj da ga napises)--Vojvoda 17:21, 11. јул 2007. (CEST)

---

Aha. Nasla sam jedan super clanak u onim mojim istorijskim novinama i mnogo mi se svidelo. Takodje deo o gladijatorkama. I to cu da napisem. Ima ga samo na engl. viki.--Maduixa kaži 18:41, 11. јул 2007. (CEST)

Примећене грешке

Још нисам честито ни почео да читам овај “сјајни” чланак, а већ сам приметио одређене, и то крупне, грешке у историјским чињеницама.

Нпр. већ у четвртом пасусу стоји да су “Крајем 2. века п. н. е. гладијаторске борбе су постале веома популарне представе које су цареви поклањали свом народу”. Цареви крајем 2. века п.н.е??? Колико ја знам, а мислим да ће се и остали сложити самном, први римски цар је био Октавиан Август, који је то постао у последње две-три деценије старе ере (тачније 27. године п.н.е). Касније у чланку, исти је назван оснивачем римског царства (?!?). Тачно је да је он био први цар и утемељивач принципата, али “Римско царство” није основао он, већ генерације војсковођа и политичара генерацијама пре њега.

Такође, иако немам ништа против латинског, мислим да није потребно да се пола чланка преводи на њега. Ту најпре мислим на “спаљени (лат. comburere), или разапети на крст (лат. cruce suffregeri), или погубљени мачем (лат. damnati ad gladium), или би били препуштени на милост и немилост некој дивљој звери (лат. damnati ad bestius)”. То је по мом мишљењу сасвим непотребно. Такође, слажем се са једним од претходних корисника да је излишно писати имена транскрибвана са латинског на српски. Довољно је рећи нпр. тешко копље (лат. pilum) уместо “тешко копље „пилум“ (лат. pilum)”. --Lord (разговор) 09:28, 11. јануар 2008. (CET)

Provericu literaturu na osnovu koje sam pisala, mozda se provukla neka greska. Sto se tice latinskog, vec sam o tome govorila i smatram da se sasvim ok pisati latinske nazive, jer su se tako ti ljudi nazivali, kao sto su postojali obucari ili pekari, tako su postojali i damnati ad gladium.

Sto se tice tona koji koristis... Imam jedan predlog. Zasto ti ne napises jedan sjajan clanak pa da vidimo kako to treba da se radi?--Јагода испеци па реци 09:42, 11. јануар 2008. (CET)

Ууу, ала смо непријатни!!! Прво и пре свега осталог, кад пишеш чланак мораш да провериш неке чињенице које су, па, очигледне. Нисам морао да гледам ниукакву књигу да би знао да Рим није имао цареве пре 27. год. пне. То можеш и да нађеш овде на Википедији. Није ми јасно како ником другом то није упало у очи !? А ово остало је по мени чисто оптрећивање текста, које је као такво сасвм излишно. А што се тиче писања сјајног чланка, имаћеш прилику да га видиш кад завршим Deep Purple! Иначе, мрзим да пишем примедбе на нечији чланак, поготову што сам се на мом чланку клао са одређеним ликовима, али у сјајном чланку не сме бити таквих гафова. Поздрав --Lord (разговор) 09:52, 11. јануар 2008. (CET)

Са непријатним понашањем нисам ја почела него ти. А ако већ пишеш сјајан чланак, да ти дам један тип: Потребно је референцирати га да би се уопште могао кандидовати за сјајни. А што се примедбе тиче, рекох, погледаћу литературу, проверићу. Иако ја не бих одмах мењала пре него што се провери са СТРУЧНИМ лицима (а овде имамо историчара), нећу враћати ову промену коју је направио дотични администратор, како бих избегла рат измена. --Јагода испеци па реци 10:47, 11. јануар 2008. (CET)

Било је лакше исправити, него ликовати. Хвала вам што не одговарате на ову поруку -- Bojan  Razgovor  09:55, 11. јануар 2008. (CET)

Ја се извињавам за своје понашање које је неприлично за Википедију. Расправу, ако друга страна то жели, можемо да наставимо на страницама за разговор. Желео бих да истакнем да нисам желео да мењам текст, јер између осталог и ја не волим да ми неко мења оно што сам написао. Што се тиче спорног дела текста, понудићу неколико референци: Октавијан Август од унутрашњих, а од спољашњих [1], [2]. Иначе, иста референце се могу наћи и у уџбеницима из историје за 5. разред основне школе, 1. разред средње школе, као и у било којој књизи о античком свету. Исто тако остајем при својим тврдњама за оптерећеност текста. --Lord (разговор) 14:48, 11. јануар 2008. (CET)

Овако. Расправа је на тему овог чланка, према томе треба да стоји ОВДЕ, на разговору чланка. Друго, ја НЕ СУМЊАМ у твоје тврдње нити сам икад сумњала и знам и сама све то што си већ навео. Међутим, лепо сам те замолила да сачекаш до поподнева да погледам литературу коју сам користила да видим ЗАШТО сам то тако написала, јер ја ништа не пишем НАПАМЕТ поготову не кад се нешто тиче историје. Литературу коју сам користила писали су шпански историчари и не верујем да би они лупили неку будалаштину. Сад, могуће је да сам ја направила неку грешку али још увек не знам какву грешку, а нећу знати док не погледам литературу. Моје питање је: Можеш ли да сачекаш до поподне? Такође очекујем да поподне се укључе и два историчара Википедијанца са којима ћу да продискутујем ово. За мене је најважније да текст који стоји на Википедији пре свега буде ТАЧАН, без обзира да ли сам га ја писала или не. Иако се трудим да оно што радим, радим што је могуће боље, нисам непогрешива и постоји могућност да погрешим. Разрешиће се ово у току дана, само молим за мало стрпљења.--Јагода испеци па реци 14:57, 11. јануар 2008. (CET)

Ево, исправила сам. Омакло ми се пре нове ере. Треба да стоји крајем 2. века. --Јагода испеци па реци 18:36, 11. јануар 2008. (CET)

Груба грешка

Следећи напис је преузет са хрватске Википедије. Иначе је сто посто тачан.

Otkriće okapija

Ovu rijetku životinju, koja predstavlja primjerak od neprocjenjive vrijednosti za svaki zoološki vrt u svijetu, otkrio je britanski istraživač Henry Livingstone na osnovi priča koje je čuo od pigmeja. Priča o neobičnoj životinji zainteresirala je i tadašnjeg guvernera Ugande, Johnstona koji je 1900. godine organizirao ekspediciju sa zadatkom da je otkrije. Članovi ekspedicije nisu uspjeli uhvatiti "tajanstvenu životinju sličnu konju" ali su od pigmeja dobili prvi dokaz o njenom postojanju: dva komada kože koje su poslali Kraljevskom zoološkom društvu u Londonu. Godinu dana kasnije dobili su nekoliko cijelih koža i jednu lubanju. Ovo je zoolozima i paleontolozima omogućilo da svrstaju životinju pod imenom okapi (Okapia johnstoni). Mada po obliku tijela podsjeća na konja, okapi nije njegov srodnik nego pripada porodici žirafa. Okapi predstavlja svojevrsni živi fosil koji je vjekovima ostao izoliran u prašumama Zaira. Godinama su ekspedicije iz različitih zemalja pokušavale uhvatiti živog okapija. Amerikanci su uspjeli uhvatiti dva ali su obje životinje uginule čim su napustile afričko tlo. Prvi su Belgijanci 1918. godine uspjeli prenijeti u Europu živog okapija. Životinja je smještena u zoološki vrt u Antverpenu.

Дакле, окапи је један од последњих великих сисара који је откривен, тек на почетку 20. века. Како су онда Римљани могли да знају за ту животињу и да је користе за борбе у арени?!

Ево шта пише у овом чланку:

Венаторес су били специјално обучени ловци на звери, а спектакл лова у ком су учествовали звао се венатионес (лат. venationes). У овим спектаклима је убијано на стотине животиња дневно. Испрва су то биле егзотичне и крволочне животиње, као што су лавови, тигрови, леопарди, медведи, носорози, нилски коњи хијене и др. међутим, како су те животиње постајале све скупље, онда су се уводили и биљоједи, као на пример, окапи, жирафе, дивљи коњи, бикови, јелени, дивокозе, итд[21].

Због великог броја грешака којима овај чланак обилује, а о којима је раније било доста речи, предлажем да се истом одузме статус сјајног чланка! Бар сјајни чланци морају бити без очигледних грешака.

---

Ja ne bih toliko verovao hrvatskoj vikipediji. Okapiji su bili poznati jos u starom Egiptu, koji je bio pod rimskom vlascu. Ako su dovodili slonove i divlje macke iz Afrike da se bore u arenama, ne vidim zasto ne bi mogli i okapije?

Uostalom pogledajte englesku vikipediju, i videcete:

The okapi was known to the ancient Egyptians; shortly after its discovery by Europeans, an ancient carved image of the animal was discovered in Egypt.[1] For years, Europeans in Africa had heard of an animal that they came to call the 'African unicorn'.

U referenci koja se navodi i koja govori o navodnom "otkricu" okapija s pocetka 20. veka, kaze:

Shortly after its discovery by Europeans, an ancient carved image of the animal was discovered in Egypt, which proved that the okapi was known to the ancient Egyptians.

Dakle, ako nije nesto bilo poznato hriscanskoj Zapadnoj Evropi, to ne znaci da nije postojalo ili da nije bilo poznato na nekom drugom kontinentu ili u nekom drugom vremenu kad su vladali neki drugi bogovi. Ja bih pre rekao da je Livingstonova rabota bila pre ponovno otkrice nego pravo otkrice.... --LazaKamikaza (разговор) 22:39, 9. децембар 2008. (CET)

Моје замерке

Први амфитеатар је изградио магистрат Гај Ескрабоније Курије, средином 1. века. Грађевина је била направљена од дрвета и састојала се од два полуовална покретна дела која су се окретала након драмске представе и мењала позоришну сцену за гладијаторску арену. Идеја је наишла на опште одобравање те је већ 29. п. н. е. за време Августа, саграђен други, постојанији амфитеатар који је био делимично од камена.

Pretpostavljam da treba 1. veka pne.

Žao mi je što se ne piše malo više o pomorskim gladijatorskim bitkama. -- Bojan  Razgovor  17:39, 30. март 2008. (CEST)

Грешке на први поглед

Ave Caesar, morituri te salutant, на енглеској википедији се помиње да је овај израз забележен само једном и да није био у сталној употреби.

На једном месту се помињу нилски коњи у Намибији. Одаклегод да су доспели до Рима (вероватно из Египта), сигурно нису из Намибије, па претпостављам да је до ове замене дошло у преводу. Моја претпоставка је: НУБИЈА. —Јакша (разговор) 11:40, 11. април 2008. (CEST)

ОК. -- Bojan  Razgovor  14:40, 11. април 2008. (CEST)

Моје симболично знање немачкога:

Nach weit verbreiteter Auffassung begannen während der römischen Kaiserzeit die Gladiatorenspiele mit dem Gruß an den Caesar:

   „morituri te salutant” – die Todgeweihten grüßen dich.

Überliefert ist dieser Gruß nur für eine einzige Gegebenheit. Dabei handelte es sich um eine von Kaiser Claudius inszenierte Seeschlacht (Naumachie) und nicht um einen Gladiatorenkampf. - Дакле коришћено је у једној наумахији за време цара Клаудија и никад више, ни у једној гладијаторској борби. -- Bojan  Razgovor  09:57, 12. април 2008. (CEST)

Možda se ipak radi o Numidiji. Nubija je previše daleko i nije bila pod vlašću Rimljana. Numidija je tu odmah levo od Sicilije, a Hanibal je vodio slonove iz Numidije. -- Bojan  Razgovor  16:31, 22. мај 2008. (CEST)

Ignore, radi se o nilskim konjima. -- Bojan  Razgovor  16:34, 22. мај 2008. (CEST)

Кандидат за скидање са списка сјајних чланака на расправи

Чланак је у вријеме избора за статус сјајног (2007) вјероватно испуњавао тадашње захтјеве, али би по мом мишљењу сада тешко могао стећи и статус доброг. Стога, покрећем расправу о скидању статуса сјајног чланка.

Расправа траје 7 дана. — Ранко   Нико лић  ✉ 22:37, 2. јануар 2020. (CET)

Коментари

 Коментар: Мислим да није поента скинути статус сваком чланку из 2006. или 2007. године. Просто, можда су се сад критеријуми променили, али чланак није толико неквалитетан и лош да му се скида статус. Можда би било боље побољшати га, пре него скидати статус. Нисам за то да се људима који су радили пре десет година и више на овај начин девалвира рад и труд који су уложили у изради чланка. Како би се осећали други да им за 10 година скидају статусе на чланку који у овом тренутку испуњава критеријуме? Верујем да би неки компромис довео до решења, а организовање неке акције у сређивању сјајних и добрих чланака који сада из неког разлога не испуњавају критеријуме, био пун погодак за цео пројекат. Није више поента само ставити чланак за скидање и након недељу, две дана уклонити га у запећак. Треба размислити о овоме, ако има воље и жеље. Боље је осмислити нешто креативније, за напредак пројекта у сваком смислу.--Soundwaweserb (разговор) 22:54, 2. јануар 2020. (CET)

 Коментар: Генерално проблем и јесте то што су се критеријуми подигли и сад долази до разлике у квалитету. Ако неко жели и има времена могао би да га допуни. Ако тражимо моментално решење, ја сам за пребацивање чланка у категорију добрих. — SimplyFreddie (разговор) 23:51, 2. јануар 2020. (CET)

 Коментар: Зато би требало наћи неко компромисно решење. Рецимо, ево конкретан предлог, да чланак Гладијатор више не иде на Главну страну док се не среди. Притом да му се не скида статус, а разлог буде подигли смо лествицу квалитета. Јесте похвално што смо подигли лествицу, управо сам ја био иницијатор пре пар година да се расчисти са чланцима који немају ниједну референцу а налазе се у категорији добрих. Међутим, мора се реално све сагледавати, не можемо на овај начин додатно обесхрабривати уреднике. Чланак има референце, и верујте ми да сам ја мало поколобан. Већ сутра може свако како му се ћефне да ставља чланке на скидање статуса. То није поента.--Soundwaweserb (разговор) 23:53, 2. јануар 2020. (CET)

Slažem se sa predlagačem @Ранко Николић:, ovo nije sjajan članak. Ako neko ima želje, neka ga dopuni i da se da rok. Recimo 2 meseca. I nikako d ne ide na glavnu. Ako posle roka niko ništa nije uradio, neka se stavi na glasanje. --ANTI_PRO (разговор) 02:53, 28. јануар 2020. (CET)

Кандидат за скидање са списка сјајних чланака на расправи 2

Седам мјесеци послије, поново покрећем расправу јер од прошле расправе ништа није урађено по питању сређивање чланка. — Ранко   Нико лић  ✉ 20:01, 4. август 2020. (CEST)

 Коментар: Подржавам скидање статуса чланку, сматрам да га треба пребацити у добре чланке јер испуњава критеријум за добар. — Pinki (разговор) 21:30, 4. август 2020. (CEST)

 Коментар: С обзиром да се послије скоро 5 мјесеци нико осим Пинкија и мене није огласио, слажем се да чланка треба промијенити у статус доброг. Уколико се наредних пар дана нико не огласи, промјену ћу извршити ја. — Ранко   Нико лић  ✉ 15:18, 1. јануар 2021. (CET)

 Коментар: Ранко Николић: Чланак је скинут са Главне стране, а мислим да свакако треба остати макар као добар.— Soundwaweserb (разговор) 15:39, 1. јануар 2021. (CET)

Свакако, с мало дораде може бити као и сваки други добар чланак, али за сјајног није. — Ранко   Нико лић  ✉ 15:44, 1. јануар 2021. (CET)