Разговор:Голџијев апарат/Архива 1

Архива 1

Архива 2

Први поднаслов

Да ли онда треба „Голђијев апарат“?--Филип Кнежић (разговор) 18:49, 3. новембар 2007. (CET)

Не, не треба!нека остане како јесте!--Тснена 19:58, 3. новембар 2007. (CET)

Гледамо како је по Правопису!--Филип Кнежић (разговор) 20:00, 3. новембар 2007. (CET)

Дижем руке! Радите онда како је по Правопису! --Тснена 20:07, 3. новембар 2007. (CET)

Само да питам нешто, а је ли у свих 5 књига (које су наведене као литература) пише Голџијев апарат? -- JustUser  JustTalk 12:19, 9. новембар 2007. (CET)

Не само у тих пет наведених већ апсолутно у свој биолошкој литератури коју сам до сада имала прилике да читам/користим или из ње својевремено спремам испите, а сада предавања. Дакле, никада до сада нисам видела другачији назив.--Тснена 12:43, 9. новембар 2007. (CET)

Da li je neophodno da slika bude baš ovoliko velika?—Pirke say it right 17:29, 13. децембар 2007. (CET)

До сада никада нисам видео Голђијев апарат. У свакој књизи где пише нешто о овоме се спомиње као голџијев апарат. Од уџбеника за средњу и основну школу па до стручне литературе. Ово је устаљен облик —Јован Вуковић (р) 17:30, 20. децембар 2007. (CET)

---

Јоване, ниси компетентан ни ти ни било ко на википедији да процењује и одлучује да ли је Голџи устаљен облик или не. И већ по трећи пут напомињем да је облик Голђи забележен у две угледне ћириличне енциклопедије на српском језику. И већ по ко зна који пут питам: Зашто је ускостручна литература меродавнија код решавања правописно-језичких проблема од угледних општих енциклопедија. И, на крају, ако је договорено да се све реши путем преусмерења које ће сваког ко тражи Голџија одвести на исправан облик Голђи с тим да тај "свако" има пуно право да мимо Википедије, у приватном животу, у стручним круговима или на факултети користи варијанту Голџи - зашто поново покрећеш тему и арбитрираш да ли је нешту устаљено или не? И напокон, ко те овластио да процењујеш да ли је нешто устаљено или не? Ево, рецима, ја тврдим да Голџи није устаљен облик, већ погрешан (вероватно је у српски доспео преко енглеског у ком не постоји слово глас "ђ") и да је исправно Голђи? Твоја реч против моје + моје референце. И шта сад?

—делија (разговор) 19:58, 20. децембар 2007. (CET)

Е `ајмо сад сви мало да распирујемо ствар, тако треба, да се зна да смо на Википедији на српском. Окренем ја тако стр. 189. Матичиног правописа и прочитам следеће:

Правила [транскрипције] која се утврђују не треба схватати као ретроактивну обавезу и мењати ликове имена која су већ ушла у постојани изражајни облик, а онда и у стручну и другу литературу

— т. 103б, Правопис

Како ћемо се сложити да Гол(ђ/џ)ија не спомиње нико када оде на кафу са пријатељима, или на утакмицу са друштвом, нити га кроз уста провлачи било ко осим академске заједнице којој је структура коју дотични откри од значаја, некако ми је логично, вероватно зато што ми је ум ванредно извитоперен мојим младалачким бунтом против правописних норми и одлучно једносмерним током мисли којем је компромис несвојствен, да је мера устаљености датог облика управо стручна литература, опет не рачунајући самог Камила, који се ретко спомиње, како му је откриће узело сопствени живот и њега мученика бацило у засенак. У том смислу, рецимо да је на месту да Камила зовемо Голђијем (а тако га зову и штампане опште енциклопедије, мада ја имам примерак Ларуса где је он Голги. Узгред буди речено, у истој тој Просветиној енциклопедији стоји Шри Ланка и Елвис Присли, али то нам у том тренутку није било занимљиво, а истини за вољу баш би било нединамично и воистину `смор` да понекад не извучемо нешто што нам одговара, а Боже мој, занемаримо када нам није у линији са тренутним размишљањима, то даје посебан шмек нелинеарности аргументације...). Међутим, како је за стручну литературу Голђијев комплекс права непознаница, да не кажем `непознати целулуарни објекат` ака НЦО, а и како нам сам Правопис каже како неће бре да нас тера да се мењамо, кад смо тако већ сродили са неписменим обликом, нисам сигуран чему све ово. Сад, наравно, претпоставићемо да ће се неумитно јавити аргумент онога шта се то заправо подразумева под ретроактивношћу. У том смислу прелистах ја поново омражену ми књигу (млади необразовани мулац, види шта пише за Правопис, цццц!) и из Предговора исте установих како заправо ова правила транскрипције потичу из извесних Прилога Правопису који датирају из 1989. године. Верујем да је Нена у ово време студирала и да располаже литературом која говори у прилог чињеници да је овај неправилан облик већ био увелико коришћен у стручној литератури (коју и сам Правопис признаје као меру укорењености) у доба када су нормативи на које се Делија позива установљени, те да заправо нема потребе да ми револуционаризујемо ствар (мада је на овој Википедији великом броју уредника близак концепт револуције из фотеље, посредством оптике (како-где), наравно, у најпозитивнијем смислу, је л` да...). --Кале ^{↙info/talk↗} 12:42, 21. децембар 2007. (CET)

---

Pošto sam pomenuta imam pravo na repliku:-). U to vreme sam već uveliko bila profesor (završila sam tadašnji PMF, odsek biologija, davne 1980. godine) i ko zna koliko puta do tada izgovorila/napisala Goldži, a da ne govorim o tome koliko puta sam to uradila DO SADA. Nešto nemam nameru da i od sada ga zovem Golđi, bez obzira koliko me to kvalifikovalo nepismenom, staromodnom ili kako god. Na ovim stranicama ga, radi mira u kući, NIKADA više neću pomenuti da to ne bi izazvalo bilo šta slično ovome što je veliko gubljenje vremena ili možda još bitnije sramota za ono zbog čega je Vikipedija to što jeste ili bi trebalo da bude. Odlika mladosti treba da bude revolucionarnost, ali ne ovakva, što reče Kale, iz fotelje. Od mene za sada i navek toliko.—Тснена (разговор) 13:23, 21. децембар 2007. (CET)