Разговор:Манастир Манасија/Архива 1

Архива 1

Архива 2

Годишњица

Данас, 19.10. 2007. се обележава 600. годишњица манастира. --Mile 23:23, 19. октобар 2007. (CEST)

Ауторско право

Како је назначио Mazbln на тргу за стране језике, овај чланак крши ауторско право Српске православне цркве, преносећи комплетан садржај са ове странице. Треба га обрисати или пружити одговарајући доказ уступања ауторског права. --Дарко Максимовић (разг.) 19:50, 6. јун 2009. (CEST)

Додао бих да је чланак у оригиналу постављен ошишаном ћирилицом што није поступак који се често виђа у кршењу ауторског права. Нико неће преправљати ш,ћ,ђ у с,ц,дј да би заварао траг. Такође, чланак на Википедији је постављен мање више сличан пре четри године и није значајније мењан две године, док спољашњи сајт има ознаку за копирајт од прошле године. Мислим да овде аутор на Википедији није прекршио ауторско право сајта.--Ирић Игор (разговор) 20:09, 6. јун 2009. (CEST)

УНЕСКО

Манастир Манасија је постала кандидат за Унескову листу светске баштине , пише у новостима [1]. Проглашење би требало да се догоди августа 2010.--Свифт (разговор) 16:44, 31. јул 2010. (CEST)

UNESCO komijia je juče završila ovogodišnji skup, nisam nigde zasledio da je Manasija prihvaćena na spisak UNESKA. Ostalo je kod nominacije !? Slao sam mejl na UNESCO i pitao, jer ako neki kanali iz 17. veka uđu onda bi Manasija morala dosta lakše. --Mile (разговор) 11:12, 4. август 2010. (CEST)

Дакле, новинари не знају тачно шта пишу. Манастир Манасија је ове године био смештен на прелиминарну листу а не на листу за гласање. Тако да че бити одлична следеча сесија УНЕСКА, не прије 2012. --Mile (разговор) 22:29, 22. август 2010. (CEST)

Мошти

Дакле, ако читате вести, и обиђете манастир. Стефанове мошти су пронађене и сада достојно закопане испод оне мермерне плоче на слици. То је утврђено и ДНК анализом. --Mile (разговор) 21:54, 1. август 2010. (CEST)

Дакле,ако обиђеш манастир Копорин,моћи ћеш да видиш исту `твар,а физички је немогуће да један те исти човек буде на два места у исто време.Мислим јесте,али овде то није случај.Детаљније око целе приче види у самом чланку Стефану. Црни Бомбардер!!! (†) 23:20, 1. август 2010. (CEST)

Портал

Да ли неко има неку информацију о статусу реконструкције зубаца и остатка камене пластике са портала цркве? И генерално, целе предње стране? Шта се дешава са овим чудом лево... --БелиПисац ^{има реч} 18:47, 8. фебруар 2012. (CET)

фали с

Манастир Ресава, прва реченица.--Тајга (разговор) 12:34, 22. август 2013. (CEST)

Тренутно радим чланак. Касније сам планирао да исправљам ситне правописне грешке.--Марко Станојевић (разговор) 12:46, 22. август 2013. (CEST)

Па добро, случајно сам видела. Нисам мислила да сметам. Срећан рад--Тајга (разговор) 13:57, 22. август 2013. (CEST)

Кандидат за добар чланак на расправи

Мислим да је чланак доста детаљно одрађен, урађенa је историја манастира, објашњене нејасноће о гробу Деспота Стефана, урађена архитектура (утврђење, црква, трпезарија) а мали проблем је можда део о фрескама који би могао још да се прошири, али то би препустио неком историчару уметности или неком много стручнијем од мене. Волео бих да изнесете примедбе, па да заједно исправимо недостатке, ако их буде било.--Марко Станојевић (разговор) 18:25, 1. октобар 2013. (CEST)

Коментари

 Коментар: U odeljku Istorija manastira, dva citata su navedena velikim slovima. Pa imam pitanje da li je to tako ispravno ili može bez velikih slova kao dva prethodna citata u tom odeljku? Inače, članak je veoma lepo urađen i sređen, a napravio sam par sitnih ispravki.--Soundwaweserb (разговор) 19:56, 1. октобар 2013. (CEST)

Тако је написано у једној од књига коју сам цитирао, а пошто искрено нисам још био да посетим манастир, претпостављам да је тако уклесано у манастирску цркву. И хвала ти на детаљно прегледаном чланку и исправљеним грешкама.--Марко Станојевић (разговор) 10:52, 2. октобар 2013. (CEST)

Одличан чланак! Могу само да честитам аутору истог. Стилски јако лепо написано, одговарајућа литература наведена, баш као и референце, одговарајући обим. Направио сам пар ситнијих преправки (боље рећи исправио типфелере). Свака част --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 23:12, 1. октобар 2013. (CEST)

Хвала --Марко Станојевић (разговор) 10:52, 2. октобар 2013. (CEST)

Фино, велики труд је уложен. Не знам јеси ли имао прилике да посетиш Манасију. Хтела сам да додам оно за фреску, „Свети ратници“ су Арета, Нестор и Никита. Стефан Лазаревић је позирао (био модел) за Никиту и такође за ктиторску фреску (не знам да ли и за још неку), због чега ове на неки начин представљају и историјски извор, у најмању руку зна се како је изгледао, не знам и да ли неко рече и да су се владари некада заиста тако одевали или макар понекад. На ктитоској композицији, ако ме сећање не вара, Стефан Лазаревић предаје модел цркве Светој тројици, који такође стоје на истој фресци. Заправо немам шта да се сећам, предаје модел, испод модела је повеља, ако добро видим и то ради левом руком, док у десној мени оно личи на крст, има део исте слике у галерији. Како се теби чини? Све фреске имају и много симболике. По речима тамошњих калуђерица, нисам сада тражила у изворима, оштећење фресака у великој мери се дугује томе што је црква била, сад се не сећам да ли цео век или око једног века без крова (мислим да је у питању баш та купола у централном делу, а посебна је прича и зашто дотични скинут). Можда би нешто од тога могло да се види у изворима које си прегледао приликом уређивања, пишем напамет, па могуће да се не сећам свих детаља које сам чула приликом обиласка овог манастира.--Тајга (разговор) 00:38, 2. октобар 2013. (CEST)

Нажалост нисам, планирао сам ово лето, али сам онда обишао неке друге знаменитости. Надам се да следеће нећу да пропустим. Могу да погледам, и покушаћу да убацим објашњење још неке фреске, али се плашим да то не испадне траљаво, јер сам већ горе објаснио да би то могао да уради неко стручнији од мене.--Марко Станојевић (разговор) 10:52, 2. октобар 2013. (CEST)

Показало се да од стручњака има јако мало и већином нису за фреске. Указала сам на један детаљ за који сам сигурна да није тачан и генерално мислим да је много битније да чланак буде занимљив, користан и садржи корисне податке, можда више него да има написано што више. Тако да ја бих, ако нема података, само скинула оно што сигурно знам да није тачно.--Тајга (разговор) 21:51, 2. октобар 2013. (CEST)

Слободно--Марко Станојевић (разговор) 11:03, 3. октобар 2013. (CEST)

Sasim pristojan članak i više nego dobar, mislim da bi mogao da prođe za sjajni.--VuXman ^talk 22:19, 2. октобар 2013. (CEST)

Разно

Искушеник С. М. искористио одсуство старешине Павла Панића (у Београду на освећењу камена темељца Светосавског храма) да прода жито и кукуруз сељацима, узме манастирски новац и вредности и побегне, али је истог дана ухваћен. ("Политика", 13. мај 1939) — Alekol (разговор) 19:15, 22. мај 2021. (CEST)