Разговор:Марлен Дитрих/Архива 1
Ово је архива прошлих расправа. Не мењајте садржај ове странице. Ако желите започети нову расправу или обновити стару, урадите то на тренутној страници за разговор. |
Архива 1 | Архива 2 |
Први поднаслов
Овај део „Шта је остало иза Марлен Дитрих“ је тако диван да бих га ја цитирао и ставио: „шта је један википедијанац рекао о Марлен Дитрих“, али чланак мора да се среди. Ако нико није рад, ја ћу за неки дан. -- Болен (р) 19:03, 27. јун 2011. (CEST)
Да ти не ускачем у измене, имаш једну типо грешку у инфобоксу, муж јој се звао Рудолф, не Рудолс--Јагода испеци па реци 13:23, 24. август 2011. (CEST)
Кандидат за добар чланак - расправа
Није било планирано да овај чланак буде кандидован за добар, али испао је бољи него што сам очекивао, па рекох 'ајде... Ваше мишљење? Болен (р) 21:03, 14. септембар 2011. (CEST)
Коментари
Коментар: По мом мишљењу чланак је јако лепо написан, ја сам уживао читајући (иако нисам неки љубитељ филма, читајући Боленове чланке то би се могло и променити). И по мом скромном суду ово је комотно могло ићи на гласање за сјајан чланак. Немам апсолутно ни једну једину већу замерку (само две мале).
- Једино мислим да би се на почетку поред оног "америчка глумица и певачица" требало додати или "немачког порекла" или "америчко немачка глимица и певачица".--Никола (разговор) 02:20, 15. септембар 2011. (CEST)
- Урађено. Болен (р) 02:48, 15. септембар 2011. (CEST)
- »Видео је Дитрихову у мјузиклу Zwei Krawatten (срп. Две кравате) и претпоставио је да ће јој улога Лоле Лоле донети велики успех и био је у праву.«
Да ли се лик заиста звао Лола Лола или је ово ситна грешкица?--Никола (разговор) 02:20, 15. септембар 2011. (CEST)
- Sad si mi skrenuo pažnju - treba promeniti celu rečenicu. Jeste lik Lola Lola, nego sad mi nešto miriše na crticu... Болен (р) 02:31, 15. септембар 2011. (CEST)
- Хвала на лепим речима (у уводу) и конструктивним примедбама. Болен (р) 02:39, 15. септембар 2011. (CEST)
- И морам још да кажем, али надам се да нећеш помислити да се просеравам: и јесте ми јако стало да човек ужива док га чита. Стога се трудим да изнесем што више занимљивих информација, и то нарочито оних којих нема на википедији на енглеском језику, али и да тексту дам неку поетску ноту. Можда је у овом чланку на део о њеној каријери бачена сенка због бурног приватног живота (због мог потенцирања на њеном приватном животу), али битно је да читалац буде задовољан и заинтригиран, а не удављен крутим изношењем сувих чињеница (ово мислим само када су у питању биографије). На крају, можда неко уопште није уживао у чланку... Болен (р) 02:46, 15. септембар 2011. (CEST)
- Хвала на лепим речима (у уводу) и конструктивним примедбама. Болен (р) 02:39, 15. септембар 2011. (CEST)
Слажем се да текст треба да буде написан тако да заинтересује читаоца, а не треба да се све своди на класичне статистичке податке типа рођена тад умрла тад, те и те године снимила тај и тај филм, зарадила толико и здраво ђаци.--Никола (разговор) 15:30, 15. септембар 2011. (CEST)
Закаснела расправа - коментари са стране за гласање
Meni se ne svidja postojanje citata koji „vise“. Za citate postoji sestrinski projekat. I Adolf Hitler i posebno Leni Rifenstal nisu uopste bitni da se nadju u Vidi jos-- Bojan Razgovor 20:00, 20. септембар 2011. (CEST)
- Е па мени се свиђа. Мислим да је то јако лепо и даје додатну вредност чланку. Овај чланак је можда претрпан цитатима, али не знам који бих избацио. Што се тиче дела Види још, ту може да се убаци можда и Оскар за најбољу главну глумицу, као и пар других ствари. Хитлера и Лени сам убацио зато што се помињу на пар места, без много приче, па рекох ако је неко заинтригиран... Не бих да у види још убацујем појмове попут Немачке или Берлина. Заправо, питам се шта је по теби битно. Болен (р) 20:16, 20. септембар 2011. (CEST)
Јеси ли ти некад видео тако нешто на некој другој википедији? Ово су набацани цитати и занимљивости, а не чланак из енциклопедије. Види још служи за нешто блиску тему. -- Bojan Razgovor 20:25, 20. септембар 2011. (CEST)
- А да ли си ти некада читао неку другу енциклопедију осим Википедије? Ја не могу сад да избришем све те лепе и занимљиве податке, да би чланак био енциклопедијски (иако је и овако енциклопедијски). Она је била таква особа. Нема ту ни пет добрих филмова, а камоли великог текста о каријери. Марлен Дитрих је баш она Марлен из дела Занимљивости, Рекли су о... итд, а не филмска дива глумачког потенцијала равног оном који су имале Кетрин Хепберн или Бети Дејвис. Ја сам се само потрудио да те занимљиве податке скупим на једном месту, и учиним их приступачним Србину који жели да сазна нешто више о њој. А далеко од тога да је ишта овде набацано. Чланак има своју структуру, занимљивости можда доминирају али то је њеном заслугом. На крају крајева, Јагода га је средила, а колико ми се чини, она није особа која не зна како треба да изгледа енциклопедијски чланак. Е, одох да гледам филм. Ако ти се не допада, ти брате гласај против. Сугестије је требало да изнесеш на расправи. Болен (р) 20:42, 20. септембар 2011. (CEST)
Јесам, нема ни у једној озбиљној. Не мораш да бришеш. Ове занимљивости можеш уклопити у чланак, а цитате да средиш да даш неки контекст, не да висе без главе и репа. Пропустио сам расправу због својих обавеза и стога нисам одмах гласао за, да не буде да те уцењујем. -- Bojan Razgovor 20:47, 20. септембар 2011. (CEST)
- Ево, овде има цитат. Сваки цитат прати текст. Ако је о сексу, онда неће бити у одељку болест и смрт, ако је о каријери, сигурно да неће бити у делу детињство. Ништа не виси. Бар не мени. Болен (р) 20:31, 21. септембар 2011. (CEST)
Примети раѕлику: Грета Гарбо је изјавила: и даље иде цитат. А овде код тебе заврши се нека речница и бум цитат. Да напишеш: Мален Дитрих је о својој бисексуалости (или шта је то већ) изјавила: Одувек сам волела геј и импотентне мушкарце! Они су фини, а можете и да спавате. не бих имао никакву примендбу на цитате. Што се тиче секције занимљивости, погледај ово -- Bojan Razgovor 20:49, 21. септембар 2011. (CEST)
- Не видим проблем све док пише avoid а не mustn't. То је само савет. Не верујем да би икоме сметало ако би један чланак оваквог калибра имао добру занимљивости секцију. Болен (р) 20:59, 21. септембар 2011. (CEST)
Ово је гласање за добар чаланак, он би требало да задовољи википедијине смернице. Не кажем да бришеш садржај, него да га испремешта. -- Bojan Razgovor 21:03, 21. септембар 2011. (CEST)
- То су такве информације да не знам где бих их ставио. Уосталом, чланак не мора да буде добар, али текст мора да постоји. Болен (р) 21:11, 21. септембар 2011. (CEST)
Пробај овако. Ovaj clanak bi na engleskoj dobio neku nalepnicu za sredjivanje, a ovde ga glasamo za dobar. -- Bojan Razgovor 21:40, 21. септембар 2011. (CEST)
- Па ти Бојане још увек ниси гласао, колико видим, али има људи који јесу и који се очигледно не слажу са тобом. Смернице које си поменуо се крше свакодневно, и то више у комуникацији међу корисницима, него при писању текстова а теби смета што је неколико занимљивих информација, до којих се не долази баш лако, груписано под насловом занимљивости. Па ни Рекли су о... није уобичајено на Википедији на енглеском језику, па? Ни онај фамозни Шаблон Филмографија не користи нико до нас, па не видим ни зашто би ово некоме сметало. Напротив! Молим те, поштеди ме неконструктивних примедби и разговора који не води никуда. Да се неко тако бавио чланком Рис Видерспун он не би био сјајан. Еј животе, оно сјајно, а овде забога смета наслов и текст у оквиру њега. Као што рекох, ако мислиш да чланак не заслужује да буде изабран, гласај против, али ми се не мешај у стил писања – на који се, btw, до сада нико није жалио. Болен (р) 23:24, 21. септембар 2011. (CEST)
Zapravo, šablon olaksava da se filmovi predstave kao tabela. I prikayivanje spisaka filmova radi svaka naprednija vikipedija, a stim sto neke koriste go HTML/wiki kod, neke sablon. Ako drugima nije problem da glasaju za clanak gde citati strce i i koji bi na par vikipedija koje se drže tog pravila dobio nalepnicu prrađivanje, ja tu ne mogu ništa. -- Bojan Razgovor 23:39, 21. септембар 2011. (CEST)
’Ajde nemojmo sad da se klevetamo samo zbog toga što neko neće da koristi tobožnji „napredni“ način referenciranja. Kao prvo, ne vidim tu nikakvu doslednost u primenjivaju istog, a to što se neko iznenada dosetio, usred glasanja, da ne bi bilo do zgoreg da radimo po uzoru na Vikipediju na engleskom jeziku, a ovamo ne prestaje da prebacuje članke sa bliskog projekta (no 1 i no 2) i pored upozorenja koje glasi „престани с тим што радиш, јер кршиш све могуће политике и правила... etc.“, to meni zvuči isuviše da izvinite buržoaski. Ne vidim da se uopšte o tome raspravljalo na stranici za razgovor dotičnog članka. Protiv sam bilo kakvog korenitog menjanja teksta, jer sam mišljenja da bi se to katastrofalno odrazio na sam članak: oni tzv. „idi mi-dođi mi“ korisnici, uglavnom poluupućeni i ni u kom slučaju upućeni, spazivši da se događaju neke drastične izmene u pogledu veličine članka, glasali bi zasigurno samo zbog toga против, uz propratnu poruku da postoji mogućnost da se predomisle ukoliko se stvari reše po njihovom ukusu, i sa pi-sijem koji glasi: „Ovih dana biću kod rodbine u Austriji da se grudvam i sankam pošto je pao izenadni sneg, tako da sumnjam da li ću uopšte imati vremena za Vikipediju - Sa srećom ti bili prijane moj!“. Mislim, gospodo kolege, dajte malo ovde razumevanja. Ja krećem pre svega od sebe. Nedavno sam na stranici o razgovor u članku o Obrazovanju u Vizantiji zamerao zbog toga što je napisan isključivo na osnovu jednog rada, utoliko pre što je izabran za dobar. Međutim, moja kritika, po svemu sudeći iz razloga što onomad nisam imao neki svoj primer kojim bi ukazao kako se to otprilike radi in my way, nije bila prihvaćena. Ali Bože moj... uostalom, o poznu jesen će mi tek dvadeseta, a ovde ima i korisnika koji su stariji tri puta od mene ne samo po godinama već i po radnom stažu i iskustvu, tako da se ni ne iznenadim kad ispade da, i pored toga što je moja kritika možda na neki način osnovana, na kraju nije. Zašto je to tako, neću da se gubim u detaljima jer nije pedagoški. Konkretno u ovom članu nisam naišao na neku primedbu koja bi umnogome uticala na ishod, ako izuzmeno preporuku bez ikakve pravne osnove da se primeni šablon cite-web i sl. Mene bi bilo sramota uopšte zahtevati od nekoga tako nešto ako se prethodno lično toga nisam pridržavao.--Еπαμинонδα★Рαζгоβоρ 12:42, 22. септембар 2011. (CEST)
Овде се ради о добрим чланцима. Овај чланак би добио налепницу сређивање на енглеској вики. Могли би да поведемо причу о критеријумима. Успут, погледајте ша сте изабрали за добар чланак. -- Bojan Razgovor 13:18, 22. септембар 2011. (CEST)
Rim nije nikao za jedan dan.--Еπαμинонδα★Рαζгоβоρ 13:32, 22. септембар 2011. (CEST)
A ovo je glasanje za dobar clanak. -- Bojan Razgovor 17:33, 22. септембар 2011. (CEST)
- Znaju oni to, glasali su. Болен (р) 20:27, 22. септембар 2011. (CEST)
- То је речено овом Епију. Ако хоће да дискутује о другој теми, може, ал на другом месту. -- Bojan Razgovor 06:03, 23. септембар 2011. (CEST)
Немам појма у чему је овде уствари проблем. И не занима ме. Знам само да Болен пише одличне чланке које ја (као неко коме је филмска уметност задња рупа на свирали) читам са уживањем. У овом чланку има све што ће просечног читаоца натерати да након Марлен пређе на ХХХ особу коју овај википедијанац уради. Ја сам тако након Оливијеа са уживањем прочитао и овај чланак, и једва чекам следећи. --Никола (разговор) 23:04, 22. септембар 2011. (CEST)
- Болен (р) 01:03, 23. септембар 2011. (CEST)
- Било би добро када би нам поштовани господин Miut образложио свој глас. Мислим, ако постоји шанса да чланак постане бољи, не желим да је пропустим... Болен (р) 17:53, 23. септембар 2011. (CEST)
Могу ли се наћи референце за ово?
Декларисала се као бисексуалка и привлачила огромну пажњу носећи мушко одело. Верује се да је била у вези са Едит Пјаф и Гретом Гарбо.
Марлен Дитрих је рођена као Марија Магдалена Дитрих, 27. децембра 1901. године у берлинском кварту Шенебергу. Била је друга кћерка краљевског полицијског поручника Луиса Ериха Ота Дитриха и Јозефине Вилхелмине Елизабет (рођене Фелсинг). Породица је имала још једну, годину дана старију кћерку по имену Елизабет. Могуће је да је она, заједно са својим мужем, у току Другог светског рата водила биоскоп који су углавном посећивали чланови СС-трупа, па је Марлен касније често негирала постојање своје сестре.
Нисам читао све (хоћу кад нађем мало времена, па ћу онда гласати) али ово је на први поглед. --Награкажи/лажи 00:59, 25. септембар 2011. (CEST)
- Pa, obično ne navodim reference u uvodnom delu (mislim na deklarisala se...), jer je to objašnjeno na odgovarajućem mestu u članku. Što se tiče dela iz detinjstva, tu ću ubaciti ref. danas, sutra... Болен (р) 01:32, 25. септембар 2011. (CEST)
- Да, као што сам и рекао: део из увода је референциран. То за Грету Гарбо никада није потврђено. Заправо, мислим да је брижљиво чувано јер је било преопасно (као кад би данас Анђелина Џоли и Џулија Робертс биле у вези)(или Меги Смит и Џуди Денч ). Из тога разлога сам и написао верује се. Док је за Едит сасвим сигурно. Болен (р) 03:09, 25. септембар 2011. (CEST)
Видиш, сад бих могао још реч, две о чланку, пошто неке ствари нису разјашњене (а делимично се тичу референцирања). Неки делови се једноставно не могу референцирати (што није случај са овим које си ти навео). Не могу сад баш тачно да се сетим неког таквог дела у Марлен, али ево једног из Бети Дејвис, о којој тренутно пишем:
У другој половини 1943. снимила је драму Господин Скефингтон, коју је због једног трагичног догађаја, покушала да напусти. Иако је одавно имала репутацију тешке и захтевне глумице, на снимању овог филма је више него икад измучила људе око себе. Најпре је бескомпромисно одбијала да снима сцене које јој се нису допадале. Потом је захтевала да се промени сценографија. Често је импровизовала дијалоге и тако глумце доводила у забуну, иако је сценариста неколико пута преправио сценарио онако како је она наложила. Бети је овакво понашање касније објаснила речима: „Када сам била најнесрећнија, нисам кукала већ критиковала све око себе.“ За конфликте који су настали на снимању, делимично је одговоран и Џек Ворнер, који јој није дозволио да напусти филм када су околности то очекивале.
(супруг јој је настрадао, али нисам то још хтео да поменем како би читалац био заинтригиран) Подебљани део може да личи на оригинално истраживање, али то је само чињеница која је позната (не као место и датум рођења), већ као нешто што се помиње деценијама, сваки пут када се прича о Г. Скефингтону и Дејвисовој. У многим биографијама има јавних тајни, или оне Гебелсове (мислим) 100 пута изговорене лажи. У Марлен заправо постоји један готово поетски део (о типу њених улога), који је написао неко пре мене. Сложио сам се додуше са Јагодом да га не бришемо, већ да га некако прокријумчаримо у текст. Ни то никада неће бити референцирано (једино ако неко не објави студију о томе), али је познато свакоме ко је гледао њене филмове. Дакле хоћу да кажем да се не може баш све поткрепити одговарајућим изворима (Марлон Брандо и Мерилин Монро били у вези; назвала га пар дана пред смрт – то је он сам рекао, а народ опет сумња!), али то не значи да те податке треба избећи по сваку цену, јер личе на оригинално истраживање. Да се разумемо, не кажем овог због твојих примедби, већ онако. Ово ми било на души, а ти си ме сад навео да то напишем. Болен (р) 02:50, 25. септембар 2011. (CEST)