Пређи на садржај

Разговор:Одриска краљевина/Архива 1

Садржај странице није подржан на другим језицима
С Википедије, слободне енциклопедије
Архива 1 Архива 2

Први поднаслов

Наравно, као и увек, предлози су добродошли.--Ἐπαμεινώνδας (разговор) 18:13, 13. март 2011. (CET)[одговори]

Мислим да смо већ на Њики дискутовали да је Краљевина правилнији облик него Краљевство...--ClaudiusGothicus (разговор) 21:09, 13. март 2011. (CET)[одговори]

Не знам, ја нисам узео учешће у тој беседи, тако да нисам упознат с тим. „Краљевство“ ту има значење конфедерације присилно уједињених племена. Трачани, како ми се чини, никада нису достигли тај степен државности који су имали њихови суседи Грци, тако да сваки покушај да се наметне теорија о томе да су постојали владари који су имали титулу краља (βασιλεύς) нема своје оправдање. Али и поред тога је прихваћено да се умеће то „краљевски“, јер нам друге нема. Осим тога, и сам Тукидид (Пелопонески рат, II 97), како видим, говори управо следеће:

Што се тиче величине Одриског краљевства, оно се пружало морском обалом која почиње од града Абдере, па све до Еуксинског мора и реке Истра... итд.[1]

--Ἐπαμεινώνδας (разговор) 23:17, 13. март 2011. (CET)[одговори]

Мени лично „краљевина“ звучи прегрубо за, као што рекох, „конфедерацију присилно уједињених племена“. Другачије не знам како бих описао тај облик државног уређења, који је нешто развијенији у односу на „племенску анархију“. Исправи ме ако су моје предрасуде поводом тога без основе.--Ἐπαμεινώνδας (разговор) 23:22, 13. март 2011. (CET)[одговори]

Треба видети која се термнологија користи у литератури. И ти и ја знамо да су нам разни народи од Скита, Трачана, Келта, Старих Германа и Словена итд познати из наративних извора које су писали учени Грци и Римљани који су различите државе и народе гледали кроз своју дијоптрију. Дакле, то што они пишу у погледу протодржавне или државне организације треба прихватити са благом резервом, ко и ону Прокопијеву опаску како Словени живе у демократији која је усрећила бројне неупућене читаоце.--ClaudiusGothicus (разговор) 17:04, 14. март 2011. (CET)[одговори]

Транскрипција грчких облика трачких властитих имена...

(још једна у низу ноћних мора)
ми је нејаснија од транскрипције старонордијских, јер нпр. Τήρης кад се прилагоди нашем језику је Терес.[2] Међутим, Σεύθης је Сеут[3], а исто тако Σιτάλκης Ситалк.[4] Зашто су овој двојици одузели оно -ης (-ес), а оног првог оставили у готово непромењеном облику, заправо да кажем - не знам. Кад сам први пут наишао на Σιτάλκης мислио сам да би требало да га крстим као Ситалка, исто као што је Περδίκκας кад се транскрибује Пердика,[5] а не Пердик.--Ἐπαμεινώνδας (разговор) 23:46, 13. март 2011. (CET)[одговори]

То је и моја мора, јер не постоји устаљена пракса за транскрипцију разних имена из античких језика. Писао сам по Њики више пута о томе, Хомер или Омир, Валенс или Валент, Гејсерик, Гисерик или Гејсерикс, Цицерон или Кикерон и тако већ... Укратко, најбоље би било наћи транскрипцију у неком нашем преводу античког или средњовековног извора или неки добар лексикон или енциклопедију, ко у случају Нина, сина Беловог.--ClaudiusGothicus (разговор) 16:59, 14. март 2011. (CET)[одговори]

Антички извори у којима се спомињу Трачани

Већ сам био навео Тукидида који даје детаљан опис Одриског краљевства, а сад ћу навести још неке које сам у међувремену нашао. Ако неки стручњак буде нашао нешто шта ја нисам, нека слободно допише испод мог коментара.

Описујући тројанску војску при крају другог певања своје Илијаде, Хомер спомиње следеће:

Трачане јунак Пирој и Акамант вођаху у рат,
а њих окружује Хелеспонт са својим струјама брзим.[6]

--Ἐπαμεινώνδας (разговор) 15:46, 14. март 2011. (CET)[одговори]

У другом певању приликом описивања ахејске војске спомиње се узгред неки трачки певач по имену Тамир, кога су Музе ослепеле и одузеле му глас,

јер се зарек’о он и похвалио да ће и саме натпеват’ Мусе...[7]

--Ἐπαμεινώνδας (разговор) 16:26, 14. март 2011. (CET)[одговори]

Ево нешто мало о томе како су од Етољанина Тоанта заштитили тело палог Пироја:

Трачани борци с ћубом на глави и копљима дугим;

мада је Тоант велик и снажан и поносан био,

они га потиснуше, и он се повуче задрхтав.[8]

Потребни бољи извори...

Испоставило се да досадашња литература, сем Тукидида, није довољно валидна. Овај чланак има могућност да се заврши успешно, само под условом да наводи проверене податке. Запрепастио сам се кад сам сконтао да није била у питању Пердикина кћерка него сестра која је била удата за Сеута. Толико о томе...--Ἐπαμεινώνδας (разговор) 16:24, 15. март 2011. (CET)[одговори]

Извори

  1. ^ Тукидид, Пелопонески рат, Београд 2010, 135 (на (језик: српски) — превод Душанке Обрадовић)
  2. ^ Тукидид, II 29
  3. ^ Тукидид, II 97, 101; IV 101
  4. ^ Тукидид, II 29, 67, 95, 97, 98, 100, 101; IV 101
  5. ^ Тукидид, I 56-58; II 29, 80, 95, 99, 100, 101; IV 78, 79, 82, 83, 103, 107, 124, 125, 128, 132; V 6, 83; VI 7; VII 9
  6. ^ Хомер, Илијада ii 844-45
  7. ^ Тукидид, ii 598-99
  8. ^ Тукидид, iv, 533-35