Разговор:Србадија/Архива 1

Архива 1

Архива 2

Преласком у Београд Ћурчић обнавља Србадију (1881-82) као часопис за забаву и поуку, без илустрација и са другим корисницима.

Ако се под годинама мисли на излажење Србадије у Србији, мораћу да укажем на то да је изашао и број за 1883. г. (Види ту COBISS.SR 27855628) Јуче сам био у Матици српској и захваљујући љубазности њеног особља добио сам приступ старим и ретким публикацијама.--Епаминонда (разговор) 10:53, 1. јун 2011. (CEST)

Потпиши разговор. Ја немам тај податак. Ко ти брани да додаш једну реченицу са референцом или исправи годину и стави референцу.--Drazetad (разговор) 10:02, 1. јун 2011. (CEST)

Зато што по свој прилици број из 1883. није уређивао Ћурчић, већ неко други. Стога би било нетачно стављати да је уређиво од 1881. до 1883. Требам тебе да видим шта пише у Опћој енциклопедији. Иначе, било је много Србадија, а она о којој ја причам (београдска) је излазила од 1881. до 1883. Имам насловну страну броја за 1881. тако да мислим да мало чланак илуструјем, али ми то не да сам чланак, јер у њему се спомињу две Србадије, бечка и београдска. Ја бих то раздвојио, јер и о једној и о другој има шта да се пише, веровали или не.--Епаминонда (разговор) 10:53, 1. јун 2011. (CEST)

Обе је покренуо, издавао и уређивао Стеван Ћурчић, тако да их не треба раздвајати. Ако постоји трећа са новим уредником додај као посебно поглавље.--Drazetad (разговор) 12:04, 1. јун 2011. (CEST)

Познато ми је то. Али су постојале извесне разлике, и то, да признам, велике. Како да ставим за илустрацију насловну страну годишњика из 1881. г. за чланак у чијој првој реченици стоји „излазио је месечно“? То је контрадикција. Није до краја јасно о чему се ради, то је то што ти хоћу рећи. Самим тим што београдска Србадија почиње да излази под бројем 1 (а не под 5) говори у прилог чињеници да се ради о новом часопису, који, истина, има везе са бечком Србадијом, али је, као што рекох, у питању нова серија и тако је требамо третирати. Сем тога, отиђи на COBISS.RS и видећеш да има Србадијâ које немају везе са Ћурчићевом (Млада Србадија, Нова Србадија итд.)--Епаминонда (разговор) 12:17, 1. јун 2011. (CEST)

Каву везу има Млада или Нова Србадија са овим текстом. Пиши текст о њима. Какву везу има годишњак 1881 у Београду са тим што је у Бечу излазила месечно, тако да ми ништа није јасно шта хоћеш и правиш проблем где га нема. Све написано у тексту је тачно, а ти додај (не промени) шта хоћеш. Немам времена да се више упуштам у ово, јер радим друге доста пипаве ствари.--Drazetad (разговор) 12:32, 1. јун 2011. (CEST)

Има везе, јер Србадија се може односити и на бечки и на београдски часопис, као и на Младу и Нову Србадију, или пак Србадију COBISS.SR 74198023, аламанах Српске краљевске академије, па чак и на кикиндске новине Србадија. Лист за народне јавне потребе COBISS.SR 206477319 итд итд... Пун назив часописа (београдског) из 1881. г. гласи Србадија. Часопис за забаву и поуку а онај од пре (мислим на бечки) Србадија. Илустровани лист за забаву и поуку. Да ли сад осећаш разлику?--Епаминонда (разговор) 12:45, 1. јун 2011. (CEST)

Па добро, разумем те. И ја студирам, па ипак ту и тамо доприносим, истина доста скромније од осталих, али се ипак трудим.--Епаминонда (разговор) 12:45, 1. јун 2011. (CEST)

Давно сам ти рекао да ће ми ускоро унук на факултет, тако да немам тих проблема. Не осећам разлику, јер у тексту пише да је се београдски зове „часопис за забаву и поуку, без илустрација“ што значи да је изгубило илустровани у називу о односу на бечки. Пошто постоје године излажења не може се односити, односно мешати, са Младу и Нову Србадију, или пак Србадију, аламанах Српске краљевске академије, па чак и на кикиндске новине Србадија. Лист за народне јавне потребе итд итд... Поздрав и срећан рад.--Drazetad (разговор) 13:25, 1. јун 2011. (CEST)

Пре који месец си рекао да имаш баку која боље од мене зна Марино дивојачко презиме, иако ми иста дође род (?)... Ајде важи, прихватићу ту чињеницу без да је доводим у питање. А што се тиче те Опће енциклопедије, да знаш да је изашла Српска енциклопедија, тако да се бојим за ову Опћу јер контам да неће бити толико релевантна колико је можда досад била. Имам и ја код куће енциклопедија и лексикона, али сам свестан да чињенице у њима нису увек баш најтачније. Извини, али је тако.--Епаминонда (разговор) 13:53, 1. јун 2011. (CEST)

То није била Опћа енциклопедија, него је Енциклопедија Југославије у којој је сваки текст потписан од релевантог сарадника из сваке републике, тако да су српске текстове писали Срби, а бабу имам да објасним онима којима нешто није јасно да ми је рекла баба, иначе она је мртва више од 50 година, али мораш признати да је много више знала од нас, чак и да ти се рођака звала Малагурски, а не Малагурска. А што се тиче нове Енциклопедије коју помињеш биће исто референца као и ова садашња, шта год буде писало.--Drazetad (разговор) 14:20, 1. јун 2011. (CEST)

Да, да, сигурно ју је чувала када је била мала и облачила је у буњевачку народну ношњу. Штета што ја немам свог деду, него морам сам да се бакћем... Ја (не)срећом мојом немам ни близу такав израз као „бака ми је причала“ за неког пред ким можеш само да посустанеш и будеш ишамаран, у смислу да те спусти до земље (фактички: еј, клињо, шта си ти?) и убије у теби сваки осећај поштовања према старијима. У сваком случају, и за Енциклопедију Југославије важи ништа мање другачије правило. И стварно није важно да ли су је писали Срби или не, мене то уопште не занима. Чињеница је да је тај што је писао тај чланак омануо једну годину, што довољно указује на то да није имао додира са часописом (јер да је имао немогуће да је да би погрешио). Иначе, ја сам јуче три сата провео у Матици српској, Бога питај шта сам ради. То ти се зове имао је додира са извором, а оно што се уобичајено назива извором је у ствари литература, већ обрађена и интерпретирана грађа. И ко је сад у предности?--Епаминонда (разговор) 14:31, 1. јун 2011. (CEST)

Нисам схватио предлог о преименовању и против сам. Ово је права Србадија. Све остало осим броја који је изишао у Србији са другим издавачем 1883. који је нашао Епаминонда у библиотеци Матеце српске, немају везе са овим текстом и нека имају посебне текстве, а реченица о том броју са референцом може се додати у на крају овог текста и завршена прича. --Drazetad (разговор) 09:17, 16. јун 2011. (CEST)

Док не набавимо адекватну литературу биће овако, јер очигледно да одредница из наведене енциклопедије не ваља из по пети пут наведених разлога. Поштовани аутор је направио катастрофалну грешку навевши само једну Србадију од гомиле оних које су постојале. А то што Ви нећете да прихватите ту чињеницу из мени разумљивих разлога, говори о томе колико сте спремни да прихватите мишљење другога, у овом случају млађега од Вас. Да стеу праву, не бих се окомио на овај Ваш чланак, који је (што видим да је занемарено) типичан пример кршења ауторских права: одредница је мал' не преписана из енциклопедије.--Епаминонда (разговор) 12:50, 23. јун 2011. (CEST)

Литературе у којој желиш истерати твоје вероватно нема, мада конкретно незнам шта тражиш, ако нађем нешто другачије сигурно ћу унети и референцирати јер ја признајем кад нисам у праву, али ово би морало остати, јер је то, волио ти то или не, озбиљна литература. Мислим да би било непримерено убацити у овај текст „Србадију“ орган „српске националне омладине“, односно профашитичког великосрпског покрета „СРНАО“ који је излазио од 1923 до јануара 1929 у Новом Саду, власника Ђорђа Ћеремова, уредника Душана Чампрага и Ђорђа Илића. Иначе ово ме замара и нећу се се више јављати, ако се не деси нешто „револуционарно“. Горе си поменуо неко кршење ауторских права. Сва три извора која сам навео су из разног периода, а сви имају сличан текст (јер више материјала и нема), а ниједан нема овакав и ниједан није написао да га је преузео од неког и сви тврде да је њихов па и ја. Докажи па обриши.--Drazetad (разговор) 19:03, 23. јун 2011. (CEST)

Својим непопустљивим понашањем сте још једаред доказали пред младим човеком да нисте у праву. Држите се слепо за те две енциклопедије, које су, што би се рекло, изјаловљен фазон. Мала енциклопедија Просвета и Енциклопедија Југославије нису чак ни толико добре да дају смернице за даље проучавање, јер у њима се на први поглед наслућује огромна грешка. Међутим, то и не би било толико страшно колико је Вама испод части да то признате. И све да Вам пред нос ставим Душана Иванића (Књижевна периодика српског реализма, стр. 180-193 се односе на Србадију. Часопис за забаву и поуку, а стр. 218-221. на Србадију. Илустровани лист за забаву и поуку - чији је први одговорни уредник био Срећко Мајер, а не Стеван Ћурчић како стоји код Вас), који уме да прави разлику између две периодичне публикације коју би и дете из забавишта сконтало на први поглед само да упали кобис. Уколико Ви сматрате да сте довољно изучени у историји књижевности, објасните ми онда зашто особље из Народне библиотеке у Београду раздваја овај један те исти часопис (по Вама) на две публикације: на Србадију. Илустровани лист за забаву и поуку COBISS.SR 27116300 и на Србадију. Часопис за забаву и поуку COBISS.SR 27855628?!--Епаминонда (разговор) 10:00, 24. јун 2011. (CEST)

Млади културни човече твој проблем се не решава на википедији. Ево ти извор из 2008. [1] који сигурно није релевантан за доказ да је Ћурчић издавао часопис у Бечу, јер ти не одговара. Према народној да „Паметнији попушта“ завршавам ову дискусију и разговор са тобом да те не нервирам, па да почнеш да говориш бугарски, као на хрватској вики, зог чега си био и блокиран.--Drazetad (разговор) 11:08, 24. јун 2011. (CEST)

Ајде још ме прозовите и по националној основи, па да увучемо још неког у дискусију која ће се завршити тако што ће обојица добити блокчић бр. 4. Душан Иванић је 100 пута релевантнија литература од обичне веб презентације коју може и обичан студент прве године са компаравистике да напише и без консултовања са литературом, што уопште није чудно јер и ми студенти са одсека са историје пишемо разноразне глупости на испитима (посебно на археологији коју учимо „на силу“) које се опет прихватају за тачне, јер и сами знате колики износе трошкови за једној студента па био он и на буџету. Али ово није факултет, ја не пишем за професора који има гомилу тога да уради, како за себе тако за друге... ово је енциклопедија која тежи, ако ништа друго онда проверљивости. Извор који сте Ви нашли је нетачан, јер се испоставило да не одговара ономе што пише у Душана Иванића, који је један од оних ретких који су приступили изучавања овог проблема. Мени је наравно испод части да преписујем три стране из његовог рада, ма све да ми и дозволи. Ми смо ту да правимо одреднице, а не да их копирамо из лексикона, енциклопедија и сл. публикација. Што се тиче изреке »паметнији попушта«, без бриге будите: само се Ви извлачите како знате и умете, толико части барем имам, да не ликујем над онима који се повлаче - то мене апсолутно не испуњава.--Епаминонда (разговор) 11:39, 24. јун 2011. (CEST)

Молим Вас будите прецизницији. Србадију од 26. новембра 1874., до марта 1877. у Бечу није покренуо Стеван Ћурчић, него Срећко Мајер (Душан Иванић, Књижевна периодика српског реализма, стр. 218).--Епаминонда (разговор) 11:00, 24. јун 2011. (CEST)