Пређи на садржај

Разговор о шаблону:Аминокиселине/Архива 1

Садржај странице није подржан на другим језицима
С Википедије, слободне енциклопедије
Архива 1 Архива 2

Јел` дошло до неке реформе и овде, или нама Србима треба мање аминокиселина него остатку света :Р Колико се ја сећам, има их 20 (10 есенцијалних, а због других десет морамо да хрсамо банане). По овом шаблону, има само 9 неесенцијалних :) Биће ово мукотрпна претрага док не извалим која је прескочена :( -- Обрадовић Горан (разговор) 02:28, 8. септембар 2006. (CEST)[одговори]

Аха, мислим да сам га нашао.. фали Aspartic acid :) Како би било да је убаци неко ко зна тачну транскрипцију на српски, ја не могу дефинитивно да се одлучим између аспартичне киселине, аспартата, и других неколико убагованих имена :Р -- Обрадовић Горан (разговор) 02:31, 8. септембар 2006. (CEST)[одговори]

На нашки, то је Аспарагинска киселина, али нисам сигуран да је есенцијална, мораћу да проверим... Чудо да ми то промаче --Кале 02:34, 8. септембар 2006. (CEST)[одговори]

Јбг, није то та.. њу имамо.. али преброј, има их 19, а треба да их има 20... Мислим да је фора што две имају то слично име, па се неко збунио. -- Обрадовић Горан (разговор) 02:35, 8. септембар 2006. (CEST)[одговори]


Фалио је глутамин. Е сад да ме убијеш не могу да гарантујем да су тачно поређане на есенцијалне и неесенцијалне. Проверићу сутра. --Кале 02:41, 8. септембар 2006. (CEST)[одговори]

Црни Кале, шта то радиш!! Има да падне овде кец из биологије :Р Па одма` поред глутамина који си додао стоји глутаминска киселина, што је исто. Рекао сам да фали оно чудо Aspartic acid, што није исто што и аспарагинска киселина! -- Обрадовић Горан (разговор) 02:43, 8. септембар 2006. (CEST)[одговори]

Црни Горане, постоје аспарагин, глутамин, аспарагинска и глутаминска киселина. Разлику ју се у функционалним групама. Чланци на ен: Вики су благи ужас. Имам структуре на компу, сад проверавам, и надам се да нећу морати ништа да повлачим :) --Кале 02:47, 8. септембар 2006. (CEST)[одговори]

Хмм, да, ја сам дебил :) Сад сам тек видео да постоји Glutamic acid и Glutamine. Добро, сад смо их намакли на 20. Али нешта и даље нисам сигуран да имамо правих 20 :Р Идемо сељачком методом... код нас има 3 које почињу на А, док код Енглеза има 4 које почињу на А... do the math Или се нека од њих радикално другачије зове код нас, или је опет неки засер. -- Обрадовић Горан (разговор) 02:51, 8. септембар 2006. (CEST)[одговори]

Извадих тешку артиљерију... :) Дакле, литература каже: --Кале 02:57, 8. септембар 2006. (CEST)[одговори]

Есенцијалне: изолеуцин, леуцин, лизин, метионин, фенилаланин, треонин, триптофан, валин. --Кале 02:57, 8. септембар 2006. (CEST)[одговори]

Неесенцијалне: аланин, аргинин, аспарагин, аспарагинска кис., цистеин, глутаминска кис., глутамин, глицин, хистидин, пролин, серин, тирозин. --Кале 02:57, 8. септембар 2006. (CEST)[одговори]

Ово сам иначе знао напамет, до пре месец дана... Чари биохемије... --Кале 02:57, 8. септембар 2006. (CEST)[одговори]

Елем, сада треба исправити... --Кале 02:57, 8. септембар 2006. (CEST)[одговори]

ОК, све је то лепо, верујем да коначно имамо ваљан списак. Али ми није јасно зашто су онда мене у школи учили да је десет есенцијалних и исто толико неесенцијалних. Овде је однос 8:12. И у шта тачно спада рецимо тирозин? Код Енглеза пише Tyrosine cannot be completely synthesized by animals, although it can be made by hydroxylation of phenylalanine if the latter is in abundant supply. Па ти види. -- Обрадовић Горан (разговор) 03:03, 8. септембар 2006. (CEST)[одговори]

И још нешта, кад сам већ у џангризавом фазону. Мислим да није добар ни назив шаблона, нити наслов табеле. Из овога испада да аминокиселина има 20. Колико ја знам (а закључили смо да не знам превише), аминокиселина има на стотине, али само 20 улазе у процес синтезе протеина код човека. -- Обрадовић Горан (разговор) 03:06, 8. септембар 2006. (CEST)[одговори]

Назив шаблона је такав какав је. Амино киселина заиста има пуно а ових двадесет (знаш ти свашта, дон'т бе со хард он јорселф :)) учествују у изградњи свих протеина људског организма. Дакле, сваки протеин у човеку је изграђен из неке комбинације ових. Међутим, такав назив би био помало незграпан :) --Кале 03:11, 8. септембар 2006. (CEST)[одговори]

За човека, за животиње не знам, литература спомиње само човека, есенцијално је осам. Па ипак смо ми на врху еволутивне лествице :)) --Кале 03:11, 8. септембар 2006. (CEST)[одговори]

Ха, нисам ни ја од јуче (ех, да ме сад виде професорке биологије и хемије :Р), кад сам рекао 10:10! На енглеском чланку су исто распоредили 10:10, с` тим што су нагласили да су две (Arginine и Histidine) есенцијалне само у одређеним случајевима. И у мојој средњошколској литератури стоји оваква класификација. Сад, нисам довољно стручан да кажем како је правилније (очигледно је сива зона), али то бисте ви биолози и хем`чари могли да испорасправљате. -- 213.244.195.224 03:28, 8. септембар 2006. (CEST) Ово сам очигледно био ја, али сам се излоговао. -- Обрадовић Горан (разговор) 03:31, 8. септембар 2006. (CEST)[одговори]

Горане, јеси то ти? Хехе... Ја сам ово нашао у Foundations of College Chemistry, 10th edition, Hein M. ,Arena S., Brooks/Cole publishing. Средњошколска литература ми је тренутно недоступна... :) Енкарта исто каже да је код здравих људи потребно кроз исхрану уносити осам есенцијалних... Можда доместик литература није упдатеована... --Кале 03:34, 8. септембар 2006. (CEST)[одговори]

Само кратке констатације на много штошта речено горе

  • човек ИПАК није на врху еволуционе лествице (јер тако нешто ни не постоји! :))
  • незгодно је делити аминокиселине у шаблону на есенцијалне и неесенцијалне, јер једноставно овакав распоред есенцијалности је примерен само за нашу врсту, код сваке врсте је другачије
  • ако променимо име шаблона у алфа-аминокиселине, опет нисмо навели све које су у човечјем метаболизму такве грађе (... колико се сећам, и орнитин је алфа? а опет је неопходан у метаболизму...)
  • слажем се, назив аминокиселине за шаблон једноставно није одговарајући - велика је обимност термина аминокиселина за неколицину наведених
  • назив који једини вероватно одговара је „алфа-аминокиселине које граде протеине у човечјем телу" ... хм... мало рогобатно...
  • јеер, наравно, број аминокиселина које граде протеине је мало већи ;) нпр. имамо и селеноцистеин код E. coli

Поздрав, --Wlodzimierz 04:22, 8. септембар 2006. (CEST)[одговори]

Хистидин и аргинин су полуесенцијалне. Нпр хистидин је есенцијална за децу, а није за одрасле. По енглеској класификацији убрајају их у есенцијалне, иако су заправо полуесенцијалне. Код нас их често сматрају неесенцијалним, што опет није тачно, јер је хистидин есенцијалан за децу. То треба напоменути на неки начин кад будете писали.--РадованК 04:35, 8. септембар 2006. (CEST)[одговори]


Мој предлог је да се уради како ваља или да се не ради уопште: 0. Цистин не постоји. 1. Недостаје аспарагин 2. Не треба измишљати већ смишљено. 3. Унутар групе киселине треба поређати по азбучном реду.

Ево списка са руске вики:

--мац 06:55, 8. септембар 2006. (CEST)[одговори]

ОК, што се мене тиче, може тако. Само треба средити азбучни ред, јер колико видим, руска азбука има различит редослед од наше. Што се тиче наслова, како би било да нађемо неко друго решење. Нешта типа: Аминокиселине у метаболизму човека, Хумане метаболичке аминокиселине (или нека слична комбинација). -- Обрадовић Горан (разговор) 10:23, 8. септембар 2006. (CEST)[одговори]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Разговор_о_шаблону:Аминокиселине/Архива_1&oldid=27377054”