Пређи на садржај

Пролин

С Википедије, слободне енциклопедије
Л-пролин
Називи
IUPAC назив
Proline
Други називи
Pyrrolidine-2-carboxylic acid
Идентификација
3Д модел (Jmol)
Абревијација Pro, P
ChemSpider
ECHA InfoCard 100.009.264
MeSH Proline
  • InChI=1/C5H9NO2/c7-5(8)4-2-1-3-6-4/h4,6H,1-3H2,(H,7,8)
  • OC(=O)[C@@H]1CCCN1
Својства
C5H9NO2
Моларна маса 115,13 g·mol−1
Агрегатно стање Безбојни кристали, хигроскопни
Тачка топљења 205 ºC (разлаже се)
растворан је
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25°C [77°F], 100 kPa).
ДаY верификуј (шта је ДаYНеН ?)
Референце инфокутије

Пролин (Pro или P) је неесенцијална аминокиселина.

Биосинтеза

[уреди | уреди извор]

Биосинтеза почиње фосфорилацијом и редукцијом карбоксилног постраничног ланца глутамата. Производ реакције глутамат гама-семиалдехид, спонтано циклизује у неензимској реакцији којом настаје делта1-пиролин-5-карбоксилат. Редукцијом овог међупродукта настаје пролин.[3][4]

Код сисара биосинтеза се може одвијати и на други начин кроз циклус уреје. У овом путу аргинин служи као први међупроизвод који прелази у орнитин. Из орнитина и алфа-кетоглутарата уз помоћ ензима орнитин алфа-аминотрансферазе настаје глутамат гама семиалдехид.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.  уреди
  2. ^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  3. ^ Кораћевић, Даринка; Гордана Бјелаковић; Видосава Ђорђевић. Биохемија. савремена администрација. ISBN 978-86-387-0622-8. 
  4. ^ David L. Nelson; Michael M. Cox (2005). Principles of Biochemistry (IV изд.). New York: W. H. Freeman. ISBN 0-7167-4339-6. 

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Кораћевић, Даринка; Гордана Бјелаковић; Видосава Ђорђевић. Биохемија. савремена администрација. ISBN 978-86-387-0622-8. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]