Разговор с корисником:Mandragola72

--Mandragola72 (разговор) 20:10, 9. март 2015. (CET)

Поздрав, Mandragola72. Добро дошли на Википедију на српском језику!
Здраво, Mandragola72. Хвала на учешћу у пројекту. Надамо се да ћете уживати у сарадњи и да ће вам боравак с нама бити пријатан.
Википедија на српском језику је слободна енциклопедија која је настала 2003. године. Од тада смо успоставили различита правила у нашој заједници. Молимо вас да одвојите мало времена и прочитате следеће теме, пре него што почнете да уређујете Википедију.
	Пет стубова Википедије Шта је Википедија?		Помоћ Општи приручник за уређивање Википедије
	Упутства Брзо научите да правите измене, корак по корак		Песак За увежбавање рада на Википедији
	Основни курс Тражи персонализовану помоћ при првим покушајима		Научите како се уређује страница Водич за уређивање страница
	Ствари које не би требало да радите Сажетак најучесталијих грешака које треба избегавати		Најчешће постављана питања Питања која многи постављају
	Правила Википедије Правила и смернице које је усвојила заједница		Трг Место где можете питати друге википедијанце
Дугме за аутоматски потпис Молимо вас да се потписујете на страницама за разговор помоћу четири тилде (~~~~) или кликом на дугме које се налази изнад прозора за прављење измена — то даје ваше име, тренутно време и датум. Такође, молимо вас да се не потписујете у чланцима. За слање слика на Википедију, молимо вас да прочитате: Правила о коришћењу слика Ауторско право Налепнице за ауторско право над сликама Пре него што почнете с уређивањем чланака, молимо вас да прочитате важне напомене о писању српским језиком на Википедији. Чланци на Википедији на српском језику могу се потпуно равноправно уређивати ћирилицом и латиницом, екавицом и ијекавицом, али није дозвољено мешање писама нити наречја у истом чланку. Измене латиницом у ћириличком тексту (и обрнуто) и измене „osisanom“ латиницом, односно ASCII-јем, биће уклоњене без одлагања. Don't speak Serbian? Sr-0? — talk to us via our Village Pump in English.

Надамо се да ћете уживати са нама доприносећи Википедији и да ћете постати њен сталан сарадник. Уколико имате било каква питања, слободно се обратите мени или другим уредницима на некој од страница на Тргу или нам пошаљите поруку на IRC каналу. Још једном, добро дошли на Википедију, пројекат слободне енциклопедије. Срећан рад! --MilicevicBot (разговор) 12:58, 31. јануар 2015. (CET)

Поздравне

Поздрав. Видим да у поједине текстове уносиш податке о злочинима из Другог светског рата. Добро би било да наведеш изворе за оно што си написао. Срећан рад.--Drazetad (разговор) 17:36, 31. јануар 2015. (CET)

Погледај како се обично наводи извор. Поздрав!--Zmaj123 (разговор) 11:13, 1. фебруар 2015. (CET)

Поздрав. У сваком већем насељу у БиХ и Хрватској било је много ужасних убистава, мучења и страдања појединаца, али та појединачна страдања не спадају у најзначајније догађаје за историју тих насеља. Овдје се у чланцима о насељима уносе само најзначајнији историјски догађаји који су битни за развој тих мјеста. Ти можеш таквим подацима допунити неке чланке који се већ баве таквом тематиком или нпр. започети чланак "Други свјетски рат у том и том мјесту" или "Масакр у том мјесту те и те године" и томе слично. Да ме не схватиш погрешно, и ја мислим да су Други свјетски рат у Југославији прије свега обиљежили тешки ратни злочни и ужасно страдање претежно српског народа (који су након рата заташкавани), а не неке бајне војне побједе партизана над окупаторима и "домаћим издајницима" (које су након рата преувеличаване). Посебно ти препоручујем да погледаш чланке у овом шаблону, који просто вапе за објективношћу, "другом страном медаље" и подацима о заташкаваним злочинима.--Слободни умјетник (разговор) 20:54, 2. фебруар 2015. (CET)

Мислим да ме ниси добро схватио. Предлажем ти да прочиташ поново то што сам ти написао. Једноставно пишеш на погрешном мјесту и то ће ти овако неко сигурно уклонити, прије или касније. Ако желиш да не буде уклоњено, онда пиши тамо гдје треба, а то су чланци о Другом свјетском рату, а не чланци о насељима.--Слободни умјетник (разговор) 01:06, 3. фебруар 2015. (CET)

Ако теби није врло битан податак зашто је неко село и град остао без својих становника или без половине и због кога и који су узроци онда немам коментар. Баш ће се ту видети хронологија догађаја, континуитет и начин до кога је такво стање довело. Врло врло битни подаци... и што транспарентнији...--Mandragola72 (разговор) 08:39, 3. фебруар 2015. (CET)

Наравно да је релевантно за чланак о неком насељу то што је у њему у једном дану или за вријеме једног рата поубијано и мучено неколико десетина или стотина људи. То није спорно. Спорни су појединачни случајеви, о њима ти говорим. Нови Град, Брод и Сански Мост нису баш мала села која су остала без становника и начин на који су усташе мучиле и убиле једно лице (учитељицу, свештеника исл) није релевантан податак за чланке о тим насељима.--Слободни умјетник (разговор) 10:08, 3. фебруар 2015. (CET)

Нови град негде сам прочитао да су ту за време овога рата силовано највише српских жена да ли то заслужује да се нађе као податак од изузетног значаја за град, као град мученика или мученица само што су српске националности. Полако сваки податак када се стави па и силовање је једна коцкица која ће са другим подацима који ће се приказивати давти једнуи општу слику и монструозност, периода и места која су била под контролом усташа видеће се континуитет, организација и крјањи циљ. Тај период који је јако битан за та места овом догађајима из другог свеког рата даваће јаснију слику шта нам се догађало а ћутало се о томе ради ""братства и јединства" и докле смо сада доспели и због чега нам је сада како нам је. Ако је у једном месту значајан податак о изграњи цркве и историја цркве свакако је значајан податак да је тамо неко свештено лице мучено и и монструозно убијено сам или са целокупном породицом. неретко се дешавало да и цело село буде спаљено у тој истој цркви. Стравични злочини према једном народу не оправдава то што је неко место мало или велико, што је једна половина његовог становништва поклана убијена или протерана па сада вређа оне који су остали и тај злочин извршили. Злочин је извршен у том месту, тај злочин је описан за то место и ту и припада свидело с ето некоме или не. Кажем када се подаци сложе прикупе од најмањег убиства или силовања даваће јасну слику шта се то тамо дешавало. На хвалу или срамоту као опомена као споменик те чињенице ће светлети у мраку незнања и наравно бости очи онима који не жњлњ истину да чују или признају. Ја убацујем податке како на њих наилазим а материјала о усташким злоделима има за сваки град село и заселак у Хрватској и БиХ само треба време да се они сложе. Када се коцкице сложе по реду видеће се да су ти злочини врло битни за разумевање данашњег стања. Силовања и убиства српкиња убиства свештеника, деце.. никако нису била спорадична већ организована , подржавана од државе , цркве подстрекивана у сваком граду и селу Независне Државе Хрватске на једној огромној територији и у великом обиму.....--Mandragola72 (разговор) 11:27, 3. фебруар 2015. (CET) Ово о чему сам ти причао илуструје као тужан пример села Пебиловаца у хрватској Википедији. Место где се догодио један од најмонструознијих уморстава у другом светском рату они писују овако "Pred drugi svjetskog rata selo je imalo oko 1000 stanovnika. Tijekom rata srpsko stanovništvo Prebilovaca stradalo je od ustaša. Žrtvama je nakon rata podignuta spomen kosturnica.

Počekom rata u BiH 1992., selo je bilo uporište JNA i četničkih paravojnih postrojbi. Kosturnica je služila kao zapovjedno mjesto i skladište municije.[1] Tijekom operacije Lipanjske zore, selo su zauzele postrojbe HOS-a " Штуро, срамотно јадно понижавајуће .... е о томе ти причам готово тамо неки због тамо нечег сами себе поклали , пало дете па се и убило... Е ја желим да се то промени да се уђе у срж догађаја кроз приче сведочанства да се цела прича сагледа и да се дпгађаји опишу онако како су стварни били, а не зато што су туђе жртве или што припадају другом народу да се омаловажавају, побијају и скрнаве. Карте на сто господо! Само аргументи.--Mandragola72 (разговор) 11:44, 3. фебруар 2015. (CET)

Када бисмо радили сви тако како ти радиш, онда би нам 99% текста чланака о свим градовима чинило описивање појединачних убистава, мучења и силовања, јер их је у сваком граду било на стотине. Не одлучујемо ти и ја о томе шта иде у који чланак. Погледај мало правила и смјернице, погледај како изгледају сјајни чланци који су примјер како би и остали требали изгледати, па ће ти бити јасније о чему причам. Намјера ми је била да ти помогнем савјетом како да уређујеш чланке, а да твоје измјене не буду уклоњене. Немам ни времена, ни жеље да се овдје препирем с тобом и читам километарске коментаре. Ако мислиш да имам лошу намјеру и нећеш да ме послушаш, ти настави по своме. Толико од мене. Живио! --Слободни умјетник (разговор) 12:02, 3. фебруар 2015. (CET)

Поздрав колега! Ако ти буде требала помоћ - ту сам! --CarRadovan (разговор) 01:01, 5. фебруар 2015. (CET)

Видио сам теме које те занимају и зато ћу ти помоћи. Све што ти није јасно - слободно питај! --CarRadovan (разговор) 01:25, 5. фебруар 2015. (CET)

Ћирилица и латиница...

... су равноправна писма на Википедији. Ипак, ако је један чланак започет на једном писму, обичај је да се на њему и настави. Ваљане ћириличне измене у латиничном чланку (и обрнуто) су вредне труда, па ће највероватније бити пресловљене на право писмо. Међутим, пребацивање чланка из једог писма у друго нема смисла, јер сам интерфејс нуди могућност пресловљавања. Такве измене ће бити враћене.

Tакође, аски текстови (латинични текстови без дијакритика) нису прихватљиви на овој Википедији, јер се не ради о једном од писама српског језика. Погледајте и напомене о писању српским језиком на Википедији.

Сајт

Погледај овај сајт, ја сам га користио у неким чланцима. Можда ће ти нешто значити у вези материје које обрађујеш. Поззз.--Zmaj123 (разговор) 14:56, 21. фебруар 2015. (CET) Хвала!!! наравно да ће значити!!!--Mandragola72 (разговор) 15:06, 21. фебруар 2015. (CET) Хвала ти пријатељу ти и још пар сте светла тачка на Википедији. Али пошто сам схватио да је овде само важно да ли је нешто преписано а не да ли је то истина и доказана чињеница а поготов када сам увидео да злочини над Србима овде нису добро дошли и писање о њима схватио сам да овде немам шта да тражив враћам се књигама тамо је знање овде је истина дозирана онолико колико то некоме одговара можда ћу некада прикупити довољно извора за нку књигу овде као да градим кулу од песка коју нон стоп таласи руше. врло сам разочаран а искрено мислим да некима одговара да се што више њуди тако осећа у вези Википедије. Мисло сам да је овде важно знање и што више чињеница за неко место догађај али изгледа да се овде гаји полузнање. Хвала ти јо једном поззз--Mandragola72 (разговор) 02:48, 22. фебруар 2015. (CET)

Усташки злочини

Поздрав колега! Видио сам твој проблем на Админ. табли и не мислим да је то тако велики и нерјешив проблем. Зато немој да те ситнице обесхрабре. Мислим да другим колегама не сметају твоје теме о којима пишеш чланке, већ начин писања - првенствено, што мисле да дословно преписујеш текст из једне књиге, а сами текст је доста субјективан и можда претјерано сликовит (без обзира што се ради о злочину над нашим народом). Иначе, то је на википедији забрањено, па би било добро да текстове које мислиш да наведеш, бар дјелимично препричаш својим ријечима, а исте поткрепиш тим извором који имаш. Успут, ти си овдје нов и не мислим да је паметно да се замјераш било коме, нарочито не старијим колегама, јер вјерујем да су њихове замјерке упућене искључиво на твоје чланке, а не теби лично.

У поруци коју си мени оставио кажеш: „као да градим кулу од песка коју нон стоп таласи руше“ - па друже мој, ако је материјал за ту кулу довољно јак, таласи ти не могу ништа. Зато, молим те, прихвати и ове моје савјете, али и примједбе других колега као добронамјерне; коригуј своје текствове, као што сам ти горе навео и слободно настави са својим радом. Срећно!--CarRadovan (разговор) 12:21, 22. фебруар 2015. (CET)

Ево овако, као прво немој напуштати Википедију јер ниси вандал и пишеш истину, међутим, колико си ти у праву толико су и они, а зашто? Па зато јер немају приступ твом извору, односно литератури коју користиш; иако ти ја верујем имаш људе који сумњају и они који не воле да се пише о усташким злочинима над Србима, зато не одустај. Ја бих ти препоручио да наведеш ISBN или COBISS те књиге, ја исто немам ту књигу па не знам шта да ти кажем, проблем ће бити још већи ако је аутор те књиге заштито ауторска права. Затим, немој преписивати текст из књиге од речи до речи, ваљда није по правилу Википедије, онда пишеш романе, мислим да је боље навести једну-две реченице и то са оног сајта што сам ти послао, наводим ти пример: Од 30. јула до 14. августа 1941. године у Српској православној цркви у Великој Кладуши, усташе су мучиле и погубиле 2.450 Срба., затим наведеш онај сајт као извор и не би требало да тада имаш проблема, јер и ја сам тако писао у неким чланцима. И још нешто, ако се мени обраћаш онда иди на моју страницу за разговор. И не одустај!--Zmaj123 (разговор) 12:37, 22. фебруар 2015. (CET)

Ја тебе потпуно разумем јер мени и јесте циљ да ти догађаји добију смисао да свако ко се за те теме занима схвати суштину величину и мноструозност тих злочина. Не треба писати само сатистику само сувопарне податке то и то место толико и толико људи овде желим да уђем у срж приче да човек који чита има и слику пред очима да ставе себе у такву ситуацију као на филму, са што више слика података сведочења, по мом мишљењу што више података само обогаћују један текст и опис истих а не никако да га осиромашују и расплињују. То за навођење података ја сам на сваком тексту остављао бр. стране где то у књизи може да се провери тамо има и листа извора сведока који су то давали, међутим видим и да то поједини минирају и бришу. Ко су ти што сумњају шта треба да им дође лично аутор или да жртве поново пред њима сведоче. Наравно савко паметан би се запитао да ли је то истина шта су усташе радилле али на жалост јесте и још горе него што је описано. Нисам ја Едгар Алан По лепо пише не знам да ли они читају књиге или из књига за њихове текстове, једноставно видим да овде без обзира и да се преприча текст нема добре воље да се истина сазна и да се о њој пише на Википедији а поготово о злочинима ио Србима. Изгледа да ће јединио на појединим сајтовима који се стриктно баве том тематиком добити праве информације. Овде влада још увек Југославија све сам ја то преживео и видео својим очима да не увреде овога или онога, нема ништа од тога усташе ће и најмањи помен о злочину да вређа па чак и на српској Википедији па се ја питам ко овде пише текстове Срби или муслимани или хрвати ваљда имају своје па нека тамо пишу. Нема проблема нека и дање на првим странама стоје празне старнице нека се мисли да се тамо није ништа догодило нека се тај период сакрива и прескаче. Ја покушах и сапсих душу а други којима је то посао нека се запитају. Што с етиче мене сакупљаћу књиге и изворе па можда некада и издам књигу о Злочинима над Србима . Мислим да је суташки лоби овде врло јак и да никада неће дозволити да се истина сазна бар овде. ПООЗЗ--Mandragola72 (разговор) 13:03, 22. фебруар 2015. (CET)

Немој нас погрешно схватити, ништа лоше нисмо мислили. Ти си овде потребан из простог разлога јер ја немам времена то да радим пошто сам заокупиран неким другим стварима. Ако баш хоћеш да пишеш о тим стварима, онда отпочни нови чланак нпр, Масакр у (наведеш насеље) или слично томе, па онда детаљно пиши. Од тебе сад све зависи, ми смо ту да ти помогнемо, а не да те спутавамо.--Zmaj123 (разговор) 13:22, 22. фебруар 2015. (CET)

Мени је био циљ ако је ово енциклопедија знања да се нешто сазна, нисам се љутио ни када је дотични члан преправљао текстове и препричавао за Добој и Дервенту ја сам износио чињенице "Истините" нема проблема нека и преприча али у савком препричавању губи се нит и смисао онога што се хтело рећи. Страњаковић износи податке лепо и концизно у већини случајева описује догађаје само баш екстремне мао лвише или по његовом мишљењу значајне. Тих злочина је било толико много да је и у књизи стао мали број. Ја сам без обзира што су то наводи из књиге савки овај текст куцкао трошио очи сатима и данима да би ми неко једним потезом избрисао или ме омаловажавао смао зато што сам изнео истину. ако ви сматрате да писање о злочинима није лепо, да треба да се улепшају да с енешто прећути или ублажи изволте, Овде је битније да ли је неко преписао истину или да ли је то истина. Истина јесте оставњене су стране за те сумњиве да провере па испаде крив што неко нема књигу да провери али му је довољно да ликује и да омаловажава да каже да је сигурно то преписано ма не измислио сам ја. Ја се нисам мешао у друге теме , ни у друге периоде историје само сам хтео да са овим чињеницама што више допуним текстове о том периоду и тим догађајима лепо сам класификовао по градовима и местима али овде се и то брише не знам опет видим да бришу нпр из брчког сведоћење свештеника да је сава носила лешеве то сви знају да јесте лешеви су стизали до Београдаи шта то је проблем и то као не треба да стоји као чињеница и сведочење православног свештеника, то је један део мислио сам да касније напишем о почетку и доласку усташа у Брчко да с еполако склапају коцкице али све овде са тим брисањем и прекуцавањима губи смисао и искривњује праву слику онога што с ехтело рећи. Колико су овде кивни поједини њима би сметало и да сепосебно пише о злочинима из гудовца је избрисана и скретница на злочин у Гудоцу као Масакр у Гудовцу. Јдноставно сем тебе и пар не видим добру вољу за ову тему овде не бих желео да сав мој труд и жеља да придонесем са релевантним подацима и истинитим које мене занимају а које су веома битне за српски народ и разумевање и данашње ситуације на простору бивеш нам земње оду у ветар. Пре него што избришете проверите да ли је то тачно ако мислите да је тачно а преписано ви препричајте али суштину оставите (мада понвљам те детањније приче могу само да користе разумевању и схватању целокупне ситуације. Али кажем ти радије ће неко све да обрише под изговором да је преписано а то што је истина нема везе акценат се ставља на погрешне ствари. Јел сам ја негде проћитао да од смрт аутора треба да прође 50 година када постаје јавно добро да сачекам још годину дана. Књига је толико богата догађајима о готово сваком срезу НДХ да је права штета не преписати него омогућити беспалтни приступ у ПДФ. Те теме никада неће изаћи из моде не зато што с еми питамо ми би и заборавили него нам непријатењи не дају. замисли када би пар пасуса ставио о вим лочинима 1941 и пар од 1991 видео би фарапантну повезаност и коннтинуитет са свако место у Хрватској и Босни у већини случајева исте жртеве исти злочинци и потомци. --Mandragola72 (разговор) 13:54, 22. фебруар 2015. (CET)

Формално и материјално

Здраво. Видио сам силну дискусију о теби на Админ. табли и да ти кажем своје мишљење. Пошто чини ми се гледаш на све ово као да те неко напада по некој „националној основи“ или како бих то назвао. Прва ствар коју ти требаш урадити је увјерити тј. дати доказ да не преписујеш дословно из неке тамо књиге. Сви ми овдје користимо књиге, новине, сајтове — али препричавамо оно што пише тамо. Не можемо лијепити текст у оригиналу. Узмеш, испричаш својим ријечима оно што сматраш битним, оно што сматраш да се треба наћи на електронској енциклопедији (ово није писана енциклопедија) и наведеш на основу ког си извора то написао, својим ријечима. То је ФОРМАЛНИ услов без којег нема даље. Уопште се не може расправљати о било чему, да ли овдје неко не жели да се пише о усташким злочинима или не, док год се не испуни услов о правилном писању чланка. Када то задовољиш, онда ти нико не може ништа. Онда ти остаје само евентуално спорење са неким да ли нешто треба да пише или не, да ли је нешто „тачно/истинито“ или не (иако је овдје код нас ријеч заправо о провјерљивости). То су већ нормалне дискусије, спорења, свакодневица код нас, нешто што качи сваког уредника. Али богами ничија није особина да крши ауторство, да преписује оригинал, да му је мрско препричавати или да је неспособан за то. Не завршава се све у једном дану нити у једном чланку. --Жељко Тодоровић (разговор) 18:37, 22. фебруар 2015. (CET) с. р.

Бихаћ

Видим да и у чланку Бихаћ врло детаљно причаш о усташким злочинима у Другом светском рату (у суштини је тај део синтагме у Другом светском рату сувишан, подразумева се). Зар је то толико важно за једно насељено место? Пратио сам причу о теби на админ-табли, и моје лично мишљење је да треба да се уклоне ти детаљни описи из чланка, а за детаљне описе би можда могао да се направи неки чланак типа Усташки злочини у Бихаћу. Мислим да то треба урадити за свако место где су чињени већи злочини. Наравно, извор мора бити независан и проверљив, а чланци писани у енциклопедијском стилу и без кршења ауторских права. Шта кажеш на то?--Марко Раденковић (разговор) 19:49, 8. март 2015. (CET)

Ja nisam rekao da treba obrisati ceo tekst. Kao što je na admin-tabli već predloženo, to treba pisati u članku za to mesto u rečenici-dve (negde možda i više, po potrebi), a da se naprave posebni članci koji bi opširno opisivali te zločine. Na šta bi Wikipedia ličila da u svakom članku za naseljeno mesto budu opisani zločini koje su svi nekad počinili? I da, naravno da je važno da članci budu pisani enciklopedijski i sa neutralne tačke gledišta, jer ovo je enciklopedija, a ne nacionalistički forum. I da, ovo nije srpska enciklopedija, već enciklopedija na srpskom jeziku. Da, ovo je slobodna enciklopedija, što znači da svako ima pravo da je uređuje, ali ne i da svako ima pravo da piše šta hoće i kako hoće. Izneću nekom od administratora svoj predlog, a tebe bih zamolio da se uzdržiš od daljeg detaljnog pisanja dok se ne nađe konsenzus za ovu spornu temu, a potrudiću se da se to desi što pre. Jesam dobronameran i ne znam na koga misliš kad kažeš „ti i slični“. Hvala na razumevanju.--Марко Раденковић (разговор) 23:23, 8. март 2015. (CET) ма не знам више ко и одакле искаче има вас доста који ритикујете а ја сам сам. Наравно нађите како нисте до сада. Али опет када погледам како то да неко стално брише Вуковар, Добој, Брчко, Госпић ... а нико ми није дирао Костајницу, Босанксу Круп или је то то администратора само бдију да неко нешто не допише а они сами ништа не чине да попуне и обогате чланке ја нисам крив нпр за Равно Рашће што само мој текст краси тај чланак поре штурих података о месту. Наравно Ја некажем да треба само то писати треба и о томе да стоји. Нашта би личило питај оне који су злочине извршили па ако није битно то поново понављам зашто је један град или село остало без становништва онда не знам шта треба да стоји. Кога то може да вређа потомци жртава ако их уопште има било би им драго да с енапише а нове генерације упознају шта се десило са њиховим прецима или суграђанима. Нашта би личило на истинит објективан текст о великој трагедији коју је Српски народ преживео на простору НДХ личио би на прави озбиљан текст. Ја не пишем шта хоћу или како хоћу пишем истину и само истину и не знам шта је ту проблем јер и о Јасеновцу не треба и логорима да се пише да би личило на неки високоумни текст не разумем те. Ако не треба о тим стварима да с епише онда не би требало о ни једном злочину из историје од старог рима до хришћанских нученика ајде реци ти мени нашта би то личило или је само проблем о усташким злочинима ако није реци!--Mandragola72 (разговор) 23:50, 8. март 2015. (CET) И то што си рекао да је предложено да с ецео текст избрише зар то није малоумно ко су ти што то говоре и у ређују јел ово озбиљна ствар или зајебанција јел то неки балавци који немају појма са животом коло воде конплесаши и историчари у покушају. Уместо да провере нађу сами изоре искористе моје писање на крају и препричају али оставе суштину они бришу. Значи боље је не писати ништа него истину било какву. Па јел ово енциклопедија знаља или не знања или селективног знања. Сви критикују а нико не помаже. Уместо да се усвоји нечија идеја да с еозбиљно поразговара овде се људи нападају и по кратком поступку осуђују. Ко нека инквизиција. Уместо да буду сречни да неко уопште хоће да се бави овим они мислим из досадашнјег искуства малобројни и забрани заузели бусилју и само дочекују некога на нож--Mandragola72 (разговор) 23:55, 8. март 2015. (CET)

Ако има нешто најгоре што може да се напише негде то је полуистина или селективна истина. У самом чланку за одређено место треба написати нпр. Усташе су у том и том периоду убили толико и толико становника..., дакле не како су их убили, не колико су патиле жртве нити сличне ствари. Из овако кратког текста читалац може здраворазумски да закључи да се на том простору смањио број припадника одређене групе (у овом случају Срба, Рома, Јевреја...). Да се разумемо, нисам ни у једном тренутку јавно изразио сумњу у тачност тих података јер немам никаве доказе који би ме упутили да ти верујем или не верујем. Што се злочинаца тиче, било их је увек, свуда и на свим странама, то се (нажалост) никада неће променити. Ови описи злочина ме не вређају ни на који начин, само им једноставно није место ту. Преувеличаваш ствари што се тиче „комплексаша“ и „кратког поступка“ и мислим да овде нема потребе за толиком напетошћу. Сматрам да овај спор може лако да се реши и то искључиво уз помоћ разума. Послао сам свој предлог једном од администратора, сад чекам одговор па ћемо видети шта ће даље бити. Лаку ноћ.--Марко Раденковић (разговор) 00:28, 9. март 2015. (CET)

Овако. Склонићеш детаљне описе са чланака о местима (боље је да ти склањаш него ја, то најбоље знаш где си све писао) и направи чланке типе Усташки злочини у одређеном месту (нпр. ако пишеш за Бихаћ напиши за Бихаћ и околину), а ја ћу тај текст после прегледати и средити где по потреби. Само, ако сматраш да су сви ови злочини од изузетног значаја, зашто онда такви не би били и партизански и четнички?--Марко Раденковић (разговор) 09:05, 9. март 2015. (CET) тога има много за ово време негде је брисано негде не негде као у Добоју или за Бања Луку је препричано па убачено у текст једино да идеш по списаку градова Усташки злочини у другом светском рату у НДХ код мене ту је списак свих места и градова у које сам убацивао мислим да то није дирано док је у појединим местима негде брисано негде не. не знам за партизанске и четничке мене занимају усташки кога занима наравно нека ставља и те злочине ако их је било биће интересантно видети ињих кад с еставе све на једно место у ујеедном граду или областии њихове повезаности--Mandragola72 (разговор) 20:15, 9. март 2015. (CET)

Христос воскресе и свако од Бога добро! --CarRadovan (разговор) 11:40, 12. април 2015. (CEST)

Бубањ (Доњи Лапац)

Ниси ту од јуче, па би нешто могао и да знаш о понашању на википедији. Кад питаш нашто везано за неки текст, питај на страници за разговор тог текста, ако питаш нешто опште, питај на страници Википедија:Трг/Разно. Питање као и сваки тест и разговор се пише малим словима, јер се писање великим словима на википедији сматра галамом, вређањем и свађањем. Сваки разговор или текст на било којој страници треба потписати. Ево ти текст о којем си питао Бубањ (Доњи Лапац). Поздрав --Drazetad (разговор) 12:46, 13. април 2015. (CEST)

О злочинима је у том чланку већ нешто писано, наравно да можеш допунити још неким стварима нико ти не брани, само те молим немој ићи у детаље пиши суштину јер опет ћеш навућ гнев неких људи и онда се то све доводи у питање; тебе могу блокирати, написано обрисати и шта смо добили, ништа! Поззз--Zmaj123 (разговор) 13:18, 13. април 2015. (CEST)

Злочини усташа

Знаш ли уопште шта значи ослобађање мјеста за преусмјерење, и да ли си види везу ка чланку Усташки злочини у Другом светском рату - НДХ? Када остављаш свој коментар негдје, остави и потпис. --Ранко Н. (разговор) 09:25, 3. јул 2015. (CEST)

Поздрав колега! Оставио си ми поруку - нешто везано за усташе, али ја те заиста нисам разумио. Па ако је нешто хитно, молим те буди прецизнији како бих могао да ти помогнем. --CarRadovan (разговор) 11:09, 3. јул 2015. (CEST)

Можда ипак

да размислиш и промениш тактику. Мислим и ја бих то исто рекла, али мора се бити мало културнији, то са претњама и свађом просто не функционише. --Тајга (разговор) 16:10, 23. август 2015. (CEST)

Ја не знам ни ко си ти која ми дајеш савете ни ко је он који нешто блокира и забрањује можда сте иста особа и колико још овде има особа које ведре и облаче и које могу да раде шта хоће и да се понашају како хоће. Овде ја проналазим податке и пишем о томе. Некоме стално бодем очи што пишем о усташама и злочину над Србима. То смко сви искусили у бившој Југославији да се о томе морало ћутати и да се то гурало под тепих тек крајем осмедесетих стидљиво се почело причати о томе. Да ли ви пратите вести да ли видите да вас време демантује. Погледајте шта се дешава у Хтватској сутра ће опет у Босни у Црној Гори на Косову.

ПИТАЊА:

1. Јел ово СЛОБОДНА ЕНСИКЛОПЕДИЈА да се пишу чињенице и истина или можда нисам обавштен можда негде стоји да не сме да се пише о злочинима усташа. "Изјасните се ви који о томе одлучујете" кажите газде нам неће дати плату па ће мо ми патриоте ићи на друге сајтове који поштују СРПСКЕ ЖРТВЕ.

2. Ово није први пут да с еово дешава чак почињем да сумњам да постоји неки клан против чланака о злочинима над Србима.

3. Сви чланци о злочинима над Србима слажем се су дуги и опширни јел се ту заиста свашта дешавало али су скрајнути просто невидљиви у опису места само неки знатижељан може да набаса на њих као у неким џеповима атербало би да искачу одмах на прво куцање места да се види шта је рађено над Србима и ко је. 4. Зар вам није глупо да вам пола чланака о местима стоји празно о градовима а о селима да не говорим и кАда ја бар неку информацију ставим а то је на жалост о злочинима над Србима који су се ту десили неко то назове ЂУБРЕ! И БЛОКИРА ТЕ СТАВЉА КЛИПОВЕ У ТОЧКОВЕ И ТО НА СРПСКОЈ ВИКИПЕДИЈИ!СРАМОТА опет кажем не због мене него због Срба за које с еова Енциклопедија издаје. Ако на Српској Википедији нема о злочинима над Србима треба је укинути. И не обмањивати народ. 5.Небројани злочини нису евидентирани нема помена цело село страдало од усташа а ни један помен на Википедији страшно тако годинама стоји овде. То је срамота за оне који с еовим баве и још исмејавају и помажу ти да погрешиш. ЗАТО НАМ СЕ ТАКО ДЕШАВА И ДЕШАВАЋЕ СЕ !!!!! ПОНАВЉАМ ТЕМА О КОЈОЈ БИ СЕ ТРЕБАЛО ОЗБИЉНО БАВИТИ НЕ 17 ВЕК НЕ 19 НЕГО 20 И 21 6. Како се заштитити и коме се жалити од самовољних и безобразних који у својој руци држе погачу и нож а који немају елементарну културу и једним потезом миша блокирају и бришу нечији труд. ИЗЈАСНИТЕ СЕ И ОТВОРЕНО РЕЦИТЕ ДА ЛИ СТЕ ЗА ТИ ДА С ЕИСТИНА САЗНА ИЛИ НЕ У ЧЕМУ ЈЕ ВАШ ПРОБЛЕМ! АКО СТЕ СРПСКА ВИКИПЕДИЈА БУДИТЕ СРПСКА ОСТАЛЕ НАЦИЈЕ ИМАЈУ СВОЈЕ!!!ОГОРЧЕН САМ ДА МИ ЈЕ ДА ЗНАМ САМО ДА ЛИ ЈЕ ПОРЕКЛОМ ИЗ ТИХ КРАЈЕВА АКО ЈЕСТЕ ЈОШ ГОРЕ ОН УМЕСТО ДА ТО БРАНИ И ЧУВА КАО СВЕТИЊУ ОН ЈОШ ПЉУЈЕ ПО ТОМЕ. ПА БРАТЕ ШТО ТИ НЕ ПИШЕШ И НЕ ПРОНАЛАЗИШ ШТА СИ ПАМЕТАН САМО ДА БЛОКИРАШ И БРИШЕШ!УЖАС УФФФ ОГОРЧЕН САМ ИСКРЕНО ОГОРЧЕН КОЛИКО ПЛИТКИХ И ЗЛОНАМЕРНИХ ЉУДИ ИМА!--Mandragola72 (разговор) 19:59, 23. август 2015. (CEST)

ПА ЗА УСТАшЕ ЈЕ СВАКИ ПОМЕН О ЗЛОчИНИМА НАД СРБИМА 0 ТОЛЕРАНЦИЈЕ СРАМ ВАС БИЛО ЈЕДИТЕ ГОВНА БОЛЕСНИЦИ И СЕЉАчИНЕ СВИМА ћУ Д АПРИчАМ КОЈА СТЕ ГОВНА НИшТЕ И НЕМАТЕ КРЕДИБИЛИТЕТ ДА УОПшТЕ ПИшЕТЕ О СРБИМА ВИ шАчИЦА ПАЦОВА ПА НИЈЕ ВИКИПЕДИЈА ЦЕО СВЕТ. ЈБИТЕ СЕ!ВАС ТЕРБА УКИНУТИ И ВАшУ СЕКТУ РАЗЈЕБАТИ--Mandragola72 (разговор) 20:16, 23. август 2015. (CEST)--Mandragola72 (разговор) 20:16, 23. август 2015. (CEST) ТРАЖИМ ДА СВАКО МОЈЕ СЛОВО И РЕЧ КОЈУ САМ УНЕО ОВДЕ ИЗБРИШЕТЕ БЕЗ ОБЗИРА ШТО ЈЕ ТО ИСТИНА НЕ ЖЕЛИМ ДА БУДЕМ ДЕО ОВОГА ЖАО МИ ЈЕ ШТО САМ ПОТРОШИО ВРЕМЕ УОШТЕ ОВДЕ ПОДСЕЋАТЕ МЕ НА САВЕЗ КОМУНИСТА ВИ ДА МЕ БЛОКИРАТЕ ОДОХ ЈА НА СРПСКЕ САЈТОВЕ А ВАШЕ ИНФОРМАЦИЈЕ НЕЋУ КОРИСТИТИ НИ О ГЕОГРАФСКОЈ ШИРИНИ НЕКОГА МЕСТА. ЗБОГОМ ККАО РАДИТЕ ТАКО НЕКА ВАМ БУДЕ А ЈА ВАМ ПРОГНОЗИРАМ ДА ОВАКВИМ ПОНАШАЊЕМ ОДБИЈАТЕ ЉУДЕ ДОБРОНАМЕРНЕ А ОМОГУЋАВАТЕ НЕКОРЕКТНИМА И НЕ ДОБРОНАМЕРНИМА ДА ОДЛУЧУЈУ О НЕЧИЈОЈ СУДБИНИ. ЈА ЋУ И ДАЊЕ НАЋИ НАЧИН КАКО ДА ИСТИНА О СРБИМА ПРОДРЕ А ВАМА ПРОГНОЗИРАМ БРЗО ГАШЕЊЕ!--Mandragola72 (разговор) 20:30, 23. август 2015. (CEST)--Mandragola72 (разговор) 20:30, 23. август 2015. (CEST)

Свака ријеч Вам је увреда. Због тога можете добити и забрану писања по овој страници. А ако желите да неко прочита написано, зашто користите велика слова? --Жељко Тодоровић (разговор) 21:00, 23. август 2015. (CEST) с. р.

Када сам видео да ме је БокицаК блокирао без разлога само зато што сам ставио праву ставр на право место и да је атеиста онда ми јеснаоса ким имам посла Како је смео да ме блокира КАКО зато што сам писоа о злочинима над Србима.Сада сам се сморио али обећавам доћићу до места где чу добити информацију и тражити да с еукине оваква пракса да људе без разлога овде поједини блокирају и малтертирају није му ово дедеовина дас етако понаша. Ако он може да блокира без разлога о каквој ви то слободи пишете и издајете се и лажно представљате.Видео сам ја и ра није да поједини људи имају проблема са појдеинима овде на Виукипедији. --Mandragola72 (разговор) 22:36, 23. август 2015. (CEST)

Ваш рјечник и понашање нису ни најмање примјерени енциклопедији. Такво нешто се не може толерисати. А од тога да ћете нешто предузети, нема ништа. Никакву Ви немате „моћ“ да остварите оно што сте навели. --Жељко Тодоровић (разговор) 23:08, 23. август 2015. (CEST) с. р.

Мандрагола морам ти рећи да претерујеш, а начин на који се бориш за своја права ти је погрешан. Ниси блокиран због својих доприноса, него због ових псовки изнад и због вређања. Наравно да може да те блокира јер је администратор и има право ако кршиш правила Википедије. Требаш да се упознаш са правилима и онда да пишеш. Од почетка си добијао добронамерне и корисне коментаре од других корисника, али изгледа да их ниси баш примењивао. Замерке су биле да не преписујеш, да не будеш опширан него да извучеш најважније чињенице, без сувишних описа односно да пишеш енциклопедијским стилом. Ако то поштујеш и додаш добру референцу онда твоје измене неће бити тек тако обрисане. Оваквим наступом нећеш ништа променити. Ја ти предлажем (добронамерно као и Тајга) да не продубљујеш ово и не добијеш још коју казну него да сачекаш да казна истекне и после тога да наставиш са писањем, али по правилима Википедије. У међувремену систематизуј те своје податке и прибави добре референце. Има овде доста уредника који хоће да помогну, увек можеш да питаш ако нешто није јасно (мене или уреднике који су понудили помоћ овде на почетку странице), а можеш да питаш и на Тргу. Нема потребе да потежеш нечије верско опредељење или националност, јер то овде није важно и само ће ти створити проблеме. Грешиш ако мислиш да овде већина жели да те отера зато што пишеш о злочинима над Србима. Ја себе сматрам српским националистом, волим Србију и подржавам те у томе да наставиш да обрађујеш ову тему кад дође време. Мораш да схватиш да сви морамо да поштујемо правила, а да ћеш разговором (без увреда и лоших речи) нешто успети да урадиш, а овако као и до сада ништа. --Милан Јовановић (разговор) 23:20, 23. август 2015. (CEST) Прво ниси добро прочитао блокиран сам без икаквог разлога као неулоговани корисник и то само што сам писао о злочинима према Србима које је ваш пријатељ назвао ђубре нити је то било непримерено нити погрешно права ствар је била на правом месту и говорила је о догађају који се десио у том месту. а тек кансије и као улогован јер нисам могао да оставим коментар. наравно да ме је понашање вашег колеге и његов безобразлук натерао да тако реагујем јер би сте и ви да сте на мом месту. Мене боли неправда других а не она која је мени учињена. Стојим иза тога свидело с ето вама или не да једна група људи ведри и облачи растерује волонрере на чији се рад пљује и омаловажава. уместо да се акценат ставља на квалитет чланка, што више података да се сви добронамерни људи који овде Џаба дају свој труд хвале, да им се помаже, ја из свога искуства 80 посто је супротно а тако знам да мисли већина. када би сте дозволили страну где би сви који су били сарађивали на Википедији остављали своје мишљење било би сигурно велика већина као моје, значи никада не грешим што с етиче тога и реалан сам увек. То што сам написао је била само реакција на безобразлук вашег колеге и стојим иза тога!. И да ме одблокирате успели сте да изазовете код мене револт и одбојност )а сигурно је да некима то и одговара) да уопште нешто више постављам овде и да с етрудим. Ово вам је код вас као нељубазни продавци који растерују купце ићичу у другу продавницу наравно где ме поштују.Већ сам рекао да клан секташки однос код мене не пролази нити ће ако ви мислите да ја који бесплатно добих и бесплатно дајем да сам залужио да будем блокиран без разлога ок. ваша ствар али будите убеђени да радите себи на штету и одбијате људе то је чињеница. Као што је ово слободна енциклопедија и ја сам слободан ником се не увлачим нити кукам али овде велика већина уместо да помаже одмаже, да ли вас је срамота што овде изигравате полицајце, што ја незнам вероватнбо добијате награду за то у новцу поготово ови што ведере и облаче јел сте се запитали какви су вам чланци недоречени, сиромашни уместо да газде напуне кућу вама је полу празна а после оваковог понашање знам и зашто. Уместо да пустите њуде да се овде развијају ви их са појединцима односом према њима гушите и спутавате стојим иза тога и стајаћу. Хвала богу има сајтова који с есве више баве правом ставри и који су битни за наш народ а вама атеситима, бесполним бићима, аптридима пуно среће у новом светском поредку. само сам сигуран да истина налази пут. А што се вас тиче напишите да је забрањено да се пише о злочинима према Србима да људи знају ским имају посла а не да се лажно представљате! То нишат није ново и ви сте доказали да истина о Србима тешко налази своје место. Значи нити кукакм ваш колега је врло безобразан и да му поручим да није цео свет у Википедији има нешто и у животу и да не мисли да је нека фаца што може да овде вршља како хоће да је јадан и да ми га је жао, али нека се бар потруди да ово на нешто личи када већ другима није дао ту могућност. И молим вас избаците слободна у називу јел ово није слобода зна се шта је слобода ово је горе него велики брат који свако ваше слово проверава 100 пута. У сваком случају јадно незанимљиво и једном сам прешао преко вашег безобразлука сада нећу више са вама НЕ желим да сарађујем,нађите другу будалу и смао напред са вашим администраторима који су ово приватизовали далеко ће те стићи!--Mandragola72 (разговор) 20:43, 24. август 2015. (CEST)

Град и злочин

Поздрав Србине! Видим друже да имаш нови проблем, а вјеруј ми да си раније прихватио мој савјет сад тај проблем неби имао. Ти јеси вриједан члан ове заједнице и сваки њен активан члан вјерује у твоје добре намјере овдје. Али зато и ти мораш да крајње добронамјерно прихватиш и наше савјете, па и санкције, и вјеруј ми да ће ти цијела заједница помоћи - па чак и они са којима си сад у неком привидном сукобу.

Што се тиче самог твог проблема, ја ћу ти то покушати сликовито објаснити. Рецимо друже, ако имаш полован голф_2 и желиш мени описати то ауто, онда ћеш ми свакако описати његове основне карактеристике: годиште, боја, мјењач, јачину мотора, пређене километре... али вјероватно ћеш ми само површно рећи нешто о ранијим власницима тог аута, јер би то била прича о њима, а не о ауту. Слично важи и за градове којима ти дописујеш дјелић њихове историје. Ако је у неком граду почињен злочин, ти о томе можеш укратко навести на чланку тог граду, али ако желиш детаљно о томе писати и описивати сам начин на који је злочин почињен - е то онда изискује нови чланак. Примјер за град Чапљину: ти си овдје додао поднаслов „Усташки злочини у Другом светском рату“ и ту детаљно описао начин погубљења неких наших сународника у том граду. Похвално је што се ти трудиш да то овдје документујеш, али ово је текст о злочинцима и жртвама у Чапљини, а не самом граду Чапљини. Зато то и није у складу са радом википедије. Ти би требао да напишеш посебан чланак са насловом нпр. „Усташки злочини у Чапљини“ и изнесеш сав материјал који имаш везано за Други св. рат и то све поткријепиш изворима на које се позиваш. А онда у главном чланку Чапљина, у наслову Историја поставићемо овакво преусмјеравање:

• За више информација погледајте чланак Усташки злочини у Чапљини

Све у свему, схвати да сваки онај члан википедији који ти се обратио у било ком тренутку, чак и оштријим тоном, ти је већи пријатељ од оних који имају првенство да ријеше твој проглем, а игноришу те... Умјесто да им будеш захвалан на помоћи ти си их још и вријеђао?! Не иде то тако Србине! Ниси ти неки Талибан из Кандахара, препродавац дјевојчица Боко Харама или ратник ИСИЛ-а, па да се пред тв камерама шепуриш са камом у рукама и овако се обраћаш неистомишљеницима. Буди момчина, буди људина, буди Србенда па се испрси и покажи нам да си у стању и да погријешиш и да се извинеш за своје поступке, али и да си достојан позива да уређујеш енциклопедију! Срећно! --CarRadovan (разговор) 23:24, 24. август 2015. (CEST)

Ти си један од ретких са којима се слажем да овде помажу а не да ти помажу да погрешиш. Кажи ми адресу на којо може да се упути приговор на рад администартора.--Mandragola72 (разговор) 11:25, 26. август 2015. (CEST)

Па овако, редом:

1. прихвати све добронамјерне савјете што смо ти раније давали;
2. пажљиво прочитај задње што сам ти написао, па покушај да се извинеш за своје понашање (због оних увреда), можда се админи и смилују па ти ублаже казну, али чисто сумњам да ће ти је укинути;
3. то што ћеш се извинити, није знак твоје слабости, већ одговорности (а неодговорне особе ником не требају, па ни википедији), а ако ти мислиш да ја нисам у праву - ти настави по свом...
4. док траје блокада, твој једини начин комуникације је ова страна - све остало ће сигурно бити без резултата;
5. твоје жалбе на рад администратора, сигурно неће посебно дирнути исте, а вјерујем ни централу ср.википедије, тако да нема потребе да овдје остављаш километарске коментаре које ће мало ко прочитати;
6. вријеме блокаде искористи да сакупиш материјал за НОВЕ чланке... и
7. коментаре немој да пишеш одмах иза свог саговорника, већ прескочи један пасус па онда пиши! --CarRadovan (разговор) 16:41, 26. август 2015. (CEST)

Ја сам рекао своје сумњам да ћу ишта овде више оставити а то се захвалите бахатим администраторима тј администартору који ме је без икаквог разлога и упозорења блоккира и као разлог навео да је текст који сам оставио ђубре ???????????? БОКИЦАК тек тада на његову бахатост и безобразлук добио је излив жучи са моје стране иза кога свакомсвојом речју стојим. Само због других и да небуде обмањивања корисника желим са сренем пажњу на овог администратора и сличним њему који само чине штету овм пројекту који је веријем имао добру намеру али поједини то злоупотребљавају и кавре добру идеју и вољу. тражим да се провери његов рад да се види да је он мене без разлога блокирао и да је моја реакција уследила после његовог безобразлука. Човек ме је блокирао без упозорења онако мучки за бенигну ствар и ствар која припада том чланку значи без разлога! Само због тога иначе да је кукам и молим немам намеру обратите пажњу на њега и сличне мислим да девалвирају и вас и целу ствар! Што се тиче мене мислим да сте ви много изгубили ане ја. Значи БокицаК на проверу да с евиди шта тај човек ради !А ја ћу свакако отићи на нормалне и патриотске сајтове који знају да цене нечији труд моја је грешка што сам наивно поверовао да је ово озбиљна ствар али сам се преварио. као и у животу разни дилетанти упропасте и направе ненадкнадивну штету из разлога што им се даје могућност да изигравају великог судију и суде по своме нахођењу. --Mandragola72 (разговор) 18:36, 26. август 2015. (CEST)

Pa kad stojis iza svake svoje reci, onda ne ocekuj da budes odblokiran, vec da budes trajno. Ako je tebi normalno da druge korisnike nazivas ustasama, meni nije. Po tvojim doprinosima bih rekao da si o celom Drugom svetskom ratu procitao samo jednu knjigu i sad se ponasas kao neki autoritet, a u stvari ostavljas clanke koje moramo glancati. Takav nam neces nedostajati. -- Bojan  Razgovor  19:16, 26. август 2015. (CEST)

Само ти остани и гланцај и гланцајући иди у пензију и замишљај да си неки фактор који ведри и облачи по Википедији замишљајући да си бог који одлучује о нечијој смрти и животу ситна си душа и ти си на том списку бахтих као и воја што ме је блокирао сећам се да си се највише трудио да ми одмогнеш. Нарван ствар да стојим за правду гинем и неправда ме боли и туђа а камоли своја и учињена на мој рачун. Слободно можеш да станеш уз раме том БокициК сигурно си му био учитељ. Ја се понашам савим норамлно и еално а ти си ми мало чудан запитај с екако се ти понашаш. Прво кљига је препуна података о теми којој ја пишем буквално савки ред, ти гланцај то ти је и посао да ме можда не плаћаш па да ниси задовољан са мојим радом. Ти сматраш да је проналажење података и класификовање лак посао а ја сам све стављао на право место. Ти немаш право мени да с еобраћаш по том питању јер као неко ко је добронамеран може само да с езахвали на нечијем труду ја сам тај који је давао и проналазио и трошио своје драгоцено верем а не ти на мене него ја навас. Да си интелигентан схватио би колики је то труд ане не само да критикујеш и омаловажавањ нечији турд. Ја сам само реалан а истина боли што и показује овај текст твој горе. Ту код вас треба метал много сте се осилили и апелујем на надлежне да прегледају обрате пажњу на рад и поинашање бахатих администартора. А ти бокицак и њему слични нећете ни мени недостајати веруј ми сем пар поштених ерудита вде који раде свој посао како треба. Ја знам ко сам каква ми је била намера шта сам хтео тиме да подстигнем шта сам дао и преживео говорим у лично име и веома стојим иза тога што сам рекао!!!--Mandragola72 (разговор) 19:56, 26. август 2015. (CEST)--Mandragola72 (разговор) 19:56, 26. август 2015. (CEST)

Да морам још да додам ја не знам којим темама се баве други корисници Википедије али пошто мене занима тема Другог светског рата осетио сам страшан притисак од појединих људи који су својим не чињењем или чињењем да ме обесхрабре у писању злочина над Србима једноставно једна озбиљна тема која захтева да је се озбиљно приђе и која је веома битна за наш народ и у прошлости а по готово везана за садашње догађаје овде се маргинализује и ниподоштава. Ја бих волео ништа да не пишем и да само читам нечији труд али једноставно и о градовима а камоли о селима нема никалвих података а о злочинима над Србима ту и тамо ретко и штуро број и жртве.Срамота. Неге стоји а нгде не стоји или је преусмерено на неке фиоке у које изгледа ртеко ко и улази. И оно мало података везано за то место а што се тиче злочина над Србима се брише, других података и нема и то годинама енциклопедија празна не занимљива а сад ми јасно и зато мала група људи и да хоће не може да псотигне а они који ставе иоле неке конкретне информације брише се и "Пегла" уместо да је понта на обогаћивању текста и што више информација овде се осиромашује. Погледајте нашта личе градови по Хрвтаксо и то велики празни НИШТА! срамота то смао што сам ја приметио. Значи то што сам назвао некога усташом било је због тога што само усташама није у интересу да истина о злочинима над србима не изађе на видело. То сам рекао после безразложне блокаде и ничим изазване сем бахтошћу администартора и то иде да је само усташама у цињу да се блокирају њуди који пишу о злочинима над Србима па ви сад водите и иза тога стојим. Ја не морам да пишем волео би само да читам и да видим да с ети злочини помињу тамо где су извршени никаква лаж никаква превара. Изволите урадите то нађите 1000 књига мени ће бити драго ја сам кренуо од 1 а наравно биле би и друге да ме ви нисте ометали. Дематоваће те ме само тако када будем видео да се у сваком месту и селу где је извршен геноцид над Србима то и може видети , пронаћи и да се о томе може добити што комплетнија информација. Изволите оставите с епеглања нњго на конкретне ставри обраћајте пажну и усмеравајте енергију а не на глупости Понављам то су врло битне ствари. И немојте рећи да су злочини над Србима небитни и не тако важни да опет не бих уоптербио једну реч којаће вас повредити. Ако нисте то што мислим докажите! Неко ми је обећао значи то не читам можда и дотични то с есећам да че бити организовано такмичање бити о злочинима над Србима не видим д ајесте! Све је остало безвезе и мање битно то је најбитније да се што више њуди упозна са тим стварима!--Mandragola72 (разговор) 23:11, 26. август 2015. (CEST)--Mandragola72 (разговор) 23:11, 26. август 2015. (CEST)

Не може нико са таквим рјечником да уређује Википедију. Понекад је неко заиста пристрасан, понекад се силне измјене врате због неуредности, процедуралности и сл. У оба случаја је могуће избјећи да се неко квалификује усташом и осталим псовкама. --Жељко Тодоровић (разговор) 23:17, 26. август 2015. (CEST) с. р.

Ви се ухватите за нешто као пијан плота , никако да своју кривицу видите тј. тај који ме је без разлога блокирао. Како је могао да само због текста који сам тада као не пријављен ставио на право место и без икакве кривице блокира. Јел може то да докаже написоа је да је текст који говори о злочинима над Србима ђубре и блокирао ме јел то вама нормално. А после када сам с еулоговао сам наравно излио жуч на њега због безообразлука и да стојим иза тога и свако коме не одговара да се пише о злочинима над Србаима! Немојте да мислите да нешто патим за вама само јел нисте већина вредни тога само хоћу да неко други пише реално и да пише о злочинима јер људе треба обавештавти. Иначе ја лично имам кући енциклопедије не патим да је уређујем волонтерски и да још будем попљуван, али желим да скренем пажљу да се види и испита зашто ме је блокирао и да се ова гарнитура бахатих администратора промени да дођу нови људи са новом енергијом, ови већином одбијају људе и штете овом пројекту. Сигуран сам да већина мисли као и ја али несме или нема прилику да то и каже! --Mandragola72 (разговор) 08:23, 27. август 2015. (CEST)

Опомена

Унеси још једну измену која представља кршење ауторских права у било који чланак добићеш трајну блокаду. Сматрај ово последњом опоменом. Слажем се да је период Другог светског рата важан део историје, посебно за српски народ, али то не значи да има специјални статус и да можеш да пишеш те делове на начин на који их пишеш. Или убудуће прави пасусе који задовољавају енциклопедијске стандарде, или ћу бити присиљен да ти се захвалим на доприносима. --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 21:07, 10. март 2016. (CET)

Ово сматрам као претњу и хир вас пар модератора запамти мени не може нико да прети а поготово не неко као што си ти ! видећемо да ли си имао или имали права да се овако понашате гледај да ти не добијеш забрану да одлучујеш ко ће овде шта да ради ! Провоцирате људе а онда се жалите иу налазите изговор да их блокирате и одвратите одавде . Срамота! То је највећа туга што је неко мпаметан теби напр, дао право да одлучујеш ко сме шта не сме. На жалост зато смо и доспели до овде зато што тај део историје није имао специјалан сатус у држави и уопште. Не треба ти мени да се захваљујеш ја нити сам овде због тебе. Ја ћу свакако наћи начин да оставрим оно што сам наумио. Ово је енциклопедија волонтера људи разних струка и образовања не можеш ти да тражиш енциклопедијско знање и неке стандарде. Нису сви њуди акадамици волео бих да знам шта си ти по струци и како изгледаш овако се понаша јако ружан човек или физички или духовно и пун комплекса. Ја када будем одлучио издаћу књигу ако хоћу за моје одеје неће бити никаквих забрана и нико ми неће стати на пут у мом науму. И страшно мрзим када ми неко прети и жели као нешто да ме заплаши! Размисли да ли је теби место овде. Јел ако будеш остао ти и теби слични овде овај пројекат ће бити бесконачан број белих и непопуњених страница. Неће бити први пут у историји да су погрешни људи на погрешним местима. И сигурно ћу се залагати да индивидуе које овде одлучују буду замењиве и то на краћи рок. Јел си на пример ти тај који показује да миш када уђе у тикву мисли да је у њој цео свет. --Mandragola72 (разговор) 23:01, 11. март 2016. (CET)

Теби је ко зна колико уредника већ скретало пажњу на грешке које правиш. Ти уместо да их исправиш крећеш да вређаш оне који се, гле чуда усуђују да теби као вероватно савршеном уреднику, само помену да правиш неке грешке. Ниси усвојио најосновније технике уређивања овде, и не покушаваш да чланке пишеш у енциклопедијском стилу (јер гле чуда ово је ипак енциклопедија а не новински фељтон). Не знам ни колико пута сам ти ја лично скретао пажњу на све ово. И уместо да покушаш да исправиш све то ти мене називаш комплексашем и сподобом. Па дивно од тебе, је мени олакшаваш посао својим поступцима. Ово јесте слободна енциклопедија, а ипак и у свету слободног знања постоје нека правила, јер без правила слободна енциклопедија би се претворила у дивљу депонију. И да којим случајем издаш књигу, опет нећеш смети да пеписујеш из ње. И поштеди и мене и све уоколо своје дрвене филозофије, није занимљива, а још мање поучна. Ако те већ толико занима тематика о којој пишеш онда научи како се пишу делови енциклопедије, или се пресели у неке новине и тамо пиши фељтон (а да ни тамо не можеш да преписујеш туђе радове). --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 00:54, 12. март 2016. (CET)

Ја сам понајмање дошао овде да се са било ким расправњам и да трошим енергију на нешто зашта нити сам плаћен нити ме ко тера да пишем, само ми је жеља а то би тербало да биде сваком Србину поред разних одредница о било којој ствари требало би да пише и о овој једној од најзначајних тема. Зашто зато што је срамота да неко као припадник српског народа не зна да се над његовим народом негде у неком времену извршио геноцид. То је толико важно и битно да би сви овде тој теми требали да приђу озбиљно и свесно да се опшу све грозоте кроз које је Српски народ прошао. Људи који су пореклом из тих крајева не занју а ми као Срби смо дужни да о томе пишемо и говоримо па неће ваљда наши непријатељи њима и јесте циљ да се о овоме не зна и да се уопште говори зато смо и доспели ту где јесмо.

Ја нисам толико сујетан да нешто што је написано не сме да с еисправи или преправи чак шта више драго ми је и да неко дода нешто ново укаже на недостатке. Ако ја напишем из неке кљиге да је ту и ту поклано толико људи или да је црква спаљена или претворена у затвор или магацин коме је у интересу да се то обрише јел сам нешто слагао погешно написао, зашто би неко обрисао нешто и коме то смета ако је истина. Прво је био проблем зашто се то ставља на 1 страну критикован сам да би то требало бити напсиано посебно у неким поднасловима или фиокама, лично сам био против јер такве ствари треба да стоје видно , када сам покушао да ставим злочине у одреднице о злочинима опет је био проблем, сада се питам коме је у интересу да се о томе у опште не пише, јел у досадашњем искуству овде та тема као да је анатемисана. Ја ти опет кажем и сматрам да није у реду и стојим да из искуства читајући и друге коментаре и гледајући како су други волонтери прошли и шта су преживели од поједних уредника није у реду онда да се Википедија у наслову зове слободна ако ће поједници на овакав начин да се обраћају људима добре воље који желе само да знање и искустваподеле са другима. Ово што си ти горе написао је чисто понижавање и одбијање од овог пројекта који је замишљен на другачији начин и потреба од тога како си га ти својим понашањем горе описао. Ја ћу се наравно на многим адресама распитати а ви поједни оваквим опхођењем сигурно умањујете и каљате лепоту овог пројекта. Уместо да помогнете људима ви их понижавате и пљујете. Ја ти још једном кажем радим у животу шта хоћу и када хоћу и одлазим или не одлазим када ја то желим. Ти ми ниси шеф нити отац.

У селу Брезовици срез бјеловарски "сваки Србин" па чак и дете у колицима морало је да носи траку са натписом "Србин". У самом Бјеловару поред тога што су морали да носе траке око руке, Срби нису смели да се крећу по вароши полсе 8 часова увече, док је осталим грађанима кретање било дозвољено до 12 чаосва ноћу. У бјеловарском срезу, после интернирања православних свештеника, општински чиновници и бележници обилазили су поједина села и наређивали становницима да поднесу молбу за прелазак у католичку веру, у противном биће отерани у логор. Сви треба да се врате у веру својих прадедова, говорили су они, па ће бити поштеђени свих непријатности. Међутим за прве покоље Срба у бјеловарском срезу главним подстрекачем се сматрао католички клер. У Бјеловару црква Св. Тројице претворена је у магацин уља.

Ево ја од себе дајем податке за град Бјеловар чињенице и нешто што се тамо догодило за време дсругог светског рата, напомињем извор, из књиге. У чему је ставр овде и проблем да се ово избрише. Ако нешто не одговара правилима слободно преправите али оставите чињенису да су Срби тамо носили траку ко Јевреји и да је њихова црква била магацин уња. Шта је овде проблем како би ти то уобличио енциклопедијски да су носили цвет на реверу са натписом Србин и да није било уње него зејтин у цркве. Дај уозбињите се ове чињенице су важне да се знају шта се дешавало и како се поступало са нашим народом да знају покољења да им се историја геноцида не понавља на сваких 20 година. Напишите својим речима исправите ја сам за то али чињенице оставите па не можете ове страшне ствари да бришете због неке естетике или неких глупости или клишеа. --Mandragola72 (разговор) 14:02, 12. март 2016. (CET)

Дао си ми добру идеју да у новинама или на фејсу поведемо тему и напишемо чланке. Колико верујете Бикипедији и подацима на њој , ваша искуства са администраторима на истој. Да ли је знање заиста слободно или је прикривено ограничено каналисано и кориговано. Има ли право један пројекта да се зове слободан и да то стави у наслов а да исти људи који воде рачуна о њему то побијају. Да ли се статус на Википедији наслеђује да ли је он вечан, да ли се оставља тестаментом наследницима. Да ли мала група људи одлучује шта ће те читати на Википедији. Много занимљивих тема треба мало продрмати све ово мислим да полако губи смисао онако како је на почетку замишљено --Mandragola72 (разговор) 14:19, 12. март 2016. (CET)

Читао сам мало и остале коментаре на твојој страници за разговор и заиста ми није јасно да ли ти уопште разумеш српски језик. Јеси икада у животу прочитао ишта комплексније од новинског чланка. Ако већ хоћеш да убациш тај део у чланак о Бјеловару онда лепо крени од почетка. Од тад до тад Бјеловар се налазио у саставу НДХ. Усташке валасти су у том периоду спроводиле одмазде над српским становништвом. Према подацима тога и тога током њихове власти страдало је толико и толико људи, вршена су масовна покатоличавања итд итд итд. А не ово што ти пишеш, на сред чланка препишеш пар реченица и бог драги појма нема ни где си почео ни где си завршио (на страну то што су ти реченице граматички гледано јадне). У енциклопедији нема опција изгледа, прича се, мисли се..., или је или није, а свака тврдња мора бити поткрепљена јаком и поузданом референцом. И заиста си у праву у једној ствари. Потребна је свеобухватна јавна дебата о слободама на википедији и о степену писмености значајног броја уредника. --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 14:30, 12. март 2016. (CET)

Ја тебе разумем ја имам толико књига да нећу моћи да их до краја живота прочитам. тему коју сам изабрао је јако специфична и шкакљива ја знања која ме занимају могу да добијем само из мојих књига,не требају ми енциклопедије виртуалне имам их довољно у папирном и штампаном облику али ми је жеља и стојим иза тога да је ова тема веома значајна јел често ће само неки чланак у овом брзом и бурном времену остати и на википедији да се неки податак или нешто о неком догађају сазна. Села у Хрватској федерацји и на Косову остала су пуста народ расејан на разним странама људи који су пореклом из тих места не знају своју истроију а камо ли неко са стране. Све књиге поред личних сведочења у себи садрже и делове како ти кажеш "по причи или чуо сам" јер ако ти прочиташ књиге о злочинима видећеш и сам да су оне засноване или на сведочењу људи који су избегли испод усташког ножа и чије су изјаве даване разним комислијама непосредно после рата или чак за време рата тада нису биле комуникације развијене као данас људи су преносили информације са уста на уста чак и писмо или цедуља било је опасно у то време држати код себе. То су сведочанстава људи који су били непосредни сведоци извршеног злочина или су за то чули од малобројних преживелих сведока. То је тако било и било која књига о тим временима и догађајима и јесте сачињена од таквих сведочења јер на пример из Логора је неке приче мало ко могао да исприча сем малобројних преживелих сведока, људи су убијани документација уништавана ако би се избацило све као чуо сам причали су ми књига о тој теми не би ни било. Када нешто напишем или нађем о овој теми ја се слажем да неко то паметнији исправи и обликује уобличите онако како мислите енциклопедијси накитите само немојте да бришете самно зато што вам с естил или интерпукција није свидела. Сеците кројите али оставите чињенице о томе се ради ја ћу вам дати материјал ви сеците али немојет све да бацате и бришете јер опет понављам ја то не стављам због себе или моје славе или било чега, битно ми је ато би била дужност сваког поштеног Србина и не само овде истина о злочинима сазна класификује презентује, јер то није лаж то се заиста десило и ако ми не ставимо то и не водимо рачуна о томе нико неће. Наравно да су битне и друге ствари о Србима али мен конкретно ова тема занима и видим да су чињенице о тим догађајима јако сиромашне овде. Да ли је норамлно да се цео текст због нечијег хира или каприца о католичком свештенику Драгославу Камберу избрише не коригује него избрише да не постоји ништа о њему а погледајте како је задужио српски народ

Др. Драгутин Камбер жупник из Добоја, именован за првог усташког повереника у добојском срезу. Он сам нарочито истиче да је са великим бројем хрватских католичких свешеника припадао оној „гарнитури која је припремала долазак самосталне Хрватске. Она је наша. Радост је преслаба ријеч за осјећај којом смо и дочекали своју државу“. Камбер је био познат још од раније као велики противник и непријатељ Срба и православља. Стога је сасвим разумљиво што је у првим данима НДХ предводио усташке банде у прогону, злостављању, покрштавању и убијању Срба. Свештеник из Кожуха , грачанички срез назива га „ зликовачким типом који је био усташки стожерник и лични пријатељ Анта Павелића. Овај подли језуита био је права инкарнација зла. Мрзео је све што је српско и православно“. Он је припремио 15 000 штампаних приступница за прелаз Срба у римокатоличку веру, али их је како каже свештеник Трипуновић, мало потрошио. Са тим приступницама дошао је у Кожухе, али није имао много успеха, јер је српски народ на широј конференцији једногласно одбио да промени веру. „Срби су одбили пружено уточиште овакве цркве и њених пастира, те су радије ишли у логоре и на губилишта него да поклекну пред овим слугом сатане из Рима“. Одмах по наименовању за усташког повереника Камбер је позаво све српске свештенике из среза, одржао им врло оштру беседу, упозорио их да се помире са новим стањем и свим што се од њих тражи и пруже усташким властима лојалну сарадњу. Међутим убрзо су усташе почеле да хапсе православне свештенике. Српској општинској управи у Добоју Камбер под претњом присилног рада њених чланова и 10.000 динара глобе, наредио да поруше споменик „који је подигнут на хиљадама костију мученика из 1914-1918 године“. Општина му је одговорила да је „споменик освећени предмет и место и да се мир покојника не сме реметити, па према томе да општина не сме рушити споменик и тиме га скрнавити“. Ипак је наредба морала да буде извршена. Поверено је предузимачу да споменик поруши чије је делове Камбер однео пред жупски уред. У жељи да појача сарадњу између муслимана и католика Камбер је дошао у Маглај и одржао састанак са мештанима у муслиманском клубу. Том приликом је поред осталог рекао: „ да муслимани и католици треба да се сложе у уништавању Срба и да према Србима треба примјенити изнимне мјере до њиховок коначног економског и физичког уништења“. Начин да се тај циљ најлакше постигне, Камбер је изнео изнео у једној од својих представки упућеној поглавнику Павелићу августа 1941. године. Приликом доласка стожерника Гутића из Бања Луке у Добој 5. јула 1941. године, Камбер је у поздравном говору нагласио: „да у њему поздравља поглавника, државу Хрватску а и нову Европу у којој се прикључујемо. Поред осталог тада је рекао још и ово: „ Српска црква и православно свештенство срушили су у прошлости велику Турску царевину; они су поткопали темеље Аустро – Угарској, те се и она срушила, али нека знају, неће им успјети да сруше НДХ. Ми смо им припремили гроб да у њега пре нас сиђу“. Камбер је био врло близак крволоку Гутићу и заједно су радили на остварењу заједничког циља: уништењу Срба, Био је и у преписци са поглавником Павелићем: и њега и Будака посетио је лично у Загребу да им изложи стање у свом крају, а од њих добије инструкције за свој даљи зликовачки и крволочни рад. Он је био велики пропагатор усташке мисли и усташких идеја у хрватској дневној штампи у Сарајеву и Загребу. Истицао се као велики присталица и пријатељ Немаца. Желео је њихову победу и то је свуда јавно говорио. Тако је и у „Освиту“ од 18. XII 1942. године објашњавајући зашто жели победу Нјемаца и њихових савезника, Камбер написао: „ Без Нијемаца односно осовине продужило би се наше народно умирање и ми не бисмо имали (и то Бог зна до када) своје НДХ. У међународном погледу Немачка и њени савезници имају исте непријатеље као и ми“.

Камбер Драгутин, доктор рег. ор. управник жупе Добој, рођен 9. XI 1901. Руда котар Сињ, заређен 25. X 1925. Заклети усташа од 1936. Изјављује „ да смо ми хрватски католички свећеници у огромној већини припадали оној гарнитури која је припремала долазак самосталне Хрватске“. (др. Камбер, „Прва годишњица Независне Државе Хрватске“, „Врхбосна“ бр. 3-4 март-април 1942. стр. 73). Због заслуга за усташку терористичку организацију постављен је за усташког повјереника за котар Добој („Нови лист“ бр. 54 април 1941.) Преузео је сву политичку и грађанску власт, издавао налоге полицији за претресе, отпуштао и именеовао чиновнике: У име усташког стана у Добоју именовао себе за повереника јеврејске трговине браће Песах. Постоје бројни сведоци који под заклетвом оптужују свећеника Камбераза тешке злочине. Према налазу Државне комисије за утврђивање злочина окупатора и њихових помагача „приликом устанка у Добоју убијено је по његовом наређењу око 300 радника и сељака, док је око 250 њих предано пријеком суду и већина њих пострељана. (спис бр. 12.847/54). Камбер сноси личну одговорност за смрт Сава Гаврића, Петра Јоксимовића, Богдана Филиповића, Ненада Гаврића, Живка Кршића, Васиље Букеловића, Благоја Параваца, Сима Филиповића, Павла Филиповића, Петра Жигића и Ђорђа Жигића, који су по његовом наређењу ухапшени стрпани у камион и одведени у Добој, одакле су отпремљени у усташки логор смрти Госпић одакле се више нису вратили. Камбер је организовао масовно покатоличавање православних Срба и покрштавање Јевреја (богатог Јевреја Морица Тринкија), који је прешао у католичку веру опљачкао и са женом отпремио у усташки логор одакле се нису вратили). – Камбер је тесно сарађивао са немачкимокупационим снагама. У чланку зашто желим победу Немаца и њихових савезника“ одговара: „ 1. Без Немаца односно осовине продужило би се наше народно умирање и ми небисмо имали (и то Бог зна до када?) своје Независне Државе Хрватске; 2. У међународном погледу Немачка и њени савезници имају исте непријатеље као и ми ...“(„Освит“, Сарајево 18. XII 1942.) Свећеник Камбер пише писмо усташком поглавнику Павелићу 17 јуна 1941, у коме саветује како да се поправе грешке (геноцид) против Срба, изјашњава се да није „за равноправност Срба док су међу нама , а нити за то да сувише дуго остану међу нама. Али док су међу нама , могу бити грађани другог реда“. У чланку „Наша мајка Хрватска“ велечасни Кабер се обраћа Богу молбом да заштити НДХ и свој хрватски народ и „нека опрости ако усташе оштро наступају“. – Поред свега др. Драгутин Камбер се појављује као сведок пред америчким судом у Лос Анђелесу 25. Јуна 1958. У одбрану усташког министра Андрија Артуковића.

UZ 40. OBLJETNICU SMRTI DRA KAMBERA 16. lipnja 2009. Prije 40 godina umro je u Torontu vrhbosanski svećenik, župnik u Vidovicama i Doboju dr. Dragutin Kamber Prije 40 godina, 30. lipnja 1969. god. umro je u Torontu Vrhbosanski svećenik, bivši župnik u Vidovicama i Doboju, hrvatski domoljub, politički analitičar, publicist i znanstvenik dr. Dragutin Kamber. Svjetlo dana ugledao je 9. prosinca 1901. u Rudi kod Sinja. Majku je zarana izgubio, pa ga je u Sarajevo doveo otac koji je radio na "višegradskoj pruzi". Kasnije mu se otac preselio u Bugojno i tu se zastalno nastanio.

Kamber je stupio u Travničko sjemenište 1915. gdje je god. 1922. položio ispit zrelosti. Za svećenika Vrhbosanske nadbiskupije zaređen je 25. listopada1925. Potom je bio imenovan prefektom u "Napretkovu konviktu" u Sarajevu, zatim urednikom Katoličkog Tjednika (1926-28), katehetom pučke škole u sv. Augustinu itd. Po naravi revolucionaran, buni se protiv nepravdi koje čine Srbi prema Hrvatima i pa je često puta dovođen na saslušanje, i u zatvor. Kad je nakon Radićeve smrti 1928. bio osuđen na 20 dana zatvora, nadbiskup Šarić ga je poslao u Rim gdje je na Istočnom institutu proučavao islam i pravoslavlje. Nakon postignutog doktorata god. 1931.vraća se u domovinu s iskrenom željom da se ne miješa u dnevnu politiku. Ipak će ubrzo morati povući to svoje obećanje. Naime po hrvatskom narodu padaju udarci sa svih strana. Kamber ponovno upada u borbu. Imenovan je katehetom na učiteljskoj školi u Sarajevu. Ali nakon oštre reakcije na jednoj Zrinsko-Frankopanskoj proslavi gdje je usporedio i uzvisio hrvatske junake nad srpske, a skupina srpskih generala napustila dvoranu, pritvoren je 20 dana i zauvijek otpušten iz državne službe.

U srpnju 1932. odlazi za župnika u Vidovice. Ondje je ostao osam mjeseci. U svojoj autobiografiji zapisao je o svome djelovanju u Vidovicama: “Tamo sam bio 8 mjeseci i kroz tih 8 mjeseci zadobio sam više nego osam mjeseci zatvora, od čega sam odležao 20 dana, a drugo je visilo, otpadalo, amnestirano i pretvarano u globe. Bivalo je dana kada sam i po šest puta bio “saslučavan”. Spisi su se o meni gomilali. Htjeli su me više puta ubiti, a jednu mi je službenu konspiraciju došao javiti jedan pošteni srpski seljak iz Vučilovca na Savi i upozorio me kako da se pričuvam. Organizirao sam i ja obranu, a bio sam spreman, da se i sam branim. Kada bi se sve događaj u potankosti opisao, mnogi mi ne bi mogli vjerovati.“ Potom ga je nadbiskup Šarić pozvao u Sarajevo i predao mu uredništvo novoosnovanog katoličkog dnevnika Narod. Taj je dnevnik bio nemilosrdno plijenjen od strane državne cenzure (čak su plijenjeni i "članci" o muhama, jer je i u njima cenzor vidio opasne aluzije na državnu vlast. Kamber je tada bio premješten za župnika u Doboj. Tu je upao u srpski osinjak. Vlasti su mu zabranile ulazak u školu, a djeci priječile polazak na vjeronauk u crkvi. Nakon ubojstva Aleksandra u Doboju je pročitan Iažni brzojav u kojem je stajalo da ga je ubio Kamberov brat (nije uopće imao brata, bio je jedinac). Četnici su na to "trčećim korakom" izvrši li"juri" na župni stan i polupali sve prozore. Početkom rata 1941. Srbi su uhvatili i držali Kambera kao taoca. Za vrijeme Nezavisne Države Hrvatske obnašao je različite i odgovorne dužnosti: vojni vikar u Bosni i Hercegovini, zatim pročelnik duhovnika hrvatskih oružanih snaga od 1944. godine. 1945. povlači se s hrvatskom vojskom. Boravi najprije u Austriji, zatim u Italiji, Španjolskoj i Argentini (1947-50). Prelazi u Sjedinjene Američke Države, gdje na više mjesta župnikuje i gradi crkve, i konačno imenovan je župnikom u Torontu (1961). Umro je 30. lipnja 1969. godine. Svećenik Kamber je ostavio iza sebe bogato književno djelo koje do danas još nije istraženo i u potpunosti registrirano. Pisanjem se počeo baviti još u sjemenišnim danima u Travniku kada je 1919. spjevao pjesmu Ljubav. Surađivao je u domovinskim časopisima i novinama: Nedjelji (1923-1925), Hrvatskoj Prosvjeti, i u časopisu Croatia Sacra. Iz Rima sa studija slao je "Naša rimska pisma" za Katolički Tjednik, i članke o islamu. Objavljeno ih je 13, a napisano 45. Uređivao je Katolički Tjednik (1926-28). U iseljeništvu je uređivao Križ (USA), Vinculum Caritatis (USA-Kanada: 1960-65), Hrvatska lupa Toronto (1961-69) Pseudonim mu je bio: Combattant, Simon Stilita, Romanus, Parizlija, Englez, Martin Tadić. U inozemstvu je surađivao u Glasu sv. Ante, Osobi i duhu, Danici, Hrvatskom Glasu, Našoj Nadi, Hrvatskoj Reviji, Hrvatskoj Misli, Slobodi, Journal of Croatian Studies, Croatian Review, Novi život, Studia Croatica, Hrvatskom Kalendaru, Croatiji press...

Ово на крају су хрвати латинисом писали о њему горе је како су га Срби видели ви само по овоме пресудите. Да ли је неко ово паметнији од мене могао да узме направи текст избаци шта му смета а да суштина остане а не да избаци смао зато што сам ја то нашао или указао на то Ч Јел ја коси сам било шта наша о некој личности или теми а које није било или није била обрађена јел сам ја крив или треба неко да ме окуражи да још таквих информација набављам тражим не разумем смисао онда свега овога.

Ево ако желите ја ћу вам свермена на време налазити и извлачити чињенице о овој теми а ви то високоумно увијајте у енциклопедијсе целофане само вас молим не дирајте суштину и оно о чему текст говори јер било која информација је боља од никаве.

Ово је само један пример а има их на хиљаде којих нема на Википедији!--Mandragola72 (разговор) 18:35, 12. март 2016. (CET)

Почетнички чланци

Драгане, неким чланцима ти је истекао рок за поправку у оквиру почетничких... па види да их средиш што скорије јер ти их неко може ускоро обрисати. --Радован ⁂ 21:33, 15. март 2016. (CET)

не знам шта да кажем. Јел вама у циљу да имате било какву информацију о нечему или никакву. Просто о неким стварима нема нигде да пише више о некој особи или догађају нека то стоји као светионик у случају да се о одређеној теми нађе још нека информација. Где ја да нађем информацију нпр. о часним сестрама које су мучуле и убиле партизане 1943 мислим да сам написоа све што се зна о њима а да се у осталим књигама само преписује. Неко ко је знатижељан да зна или му то треба и те 2 реченице много заначе, а ви и њих бришете. Једноставно више је досадно овде писати ако те неко стално минира верујем да ће те и ви доћи до закључка д аово овако не може да с ена погрешне ствари баца светло и акценат. Уместо да ово постане ризница знања о свакој теми и да има што више информација овде се скраћује брише уништава нечији рад и добра воља! Овако накардно постављене ствраи могу овде да буду само не депонија бескорисних свтари како горе администратор рече! Ја ћу се свакао као и до сада ослањати на праве књиге које нису ценцурисане скраћене и измасариране. А вама пуно среће па докле стигнете! Убеђен сам да на овакав начин и оваквим понашањем терате људе и убијате им вољу да иоле допринесу овом пројекту. Овако ово се свело на забране осуде ово је постало горе него хашки трибунал само још уведите и Вики полицију и све сте урадили. Заведите диктатуру и ето супер. Што се мене тиче ја енергију на проналажење извора попуњавању празних рупа нећу више да трошим. Знање ћу моје попуњавати на начине како хоћу и када хоћу о теми која ме занима има и даће Бог има пријатељски настројених сајтова и оних који то цене. А ви живите у Вики свету и уживајте. Моји погледи су много шири и ја слободу више волим него ишта. Овде слободе НЕМА толико забрана и упозорења није СЛОБОДА. Када се и ви освестите можда ћете схватити. Збогом!!

Претпреглед

Желим да Вам се захвалим за доприносе Википедији. Међутим, препоручујем Вам да користите дугме Прикажи претпреглед пре снимања измена. Ово Вам помаже да пронађете грешке уколико сте их направили и спречава загушење скорашњих измена и историје измена. Хвала још једном. Zoranzoki21 (разговор) 13:10, 5. фебруар 2017. (CET)

Анте Ђурић

Поштовани, ти мораш да се опредјелиш о чему ћеш писати:

• или о догађајима (нпр. из Другог св.рата),
• или о особама (у овом случају злочинцима) које су биле актери тог догађаја;

Овако постављене ствари као што ти претходно радиш су доста конфузне - шта си ти хтио реће...--Радован ⁂ 21:46, 3. март 2017. (CET)

На који начин теби човек да нацрта да је забрањено копирање садржаја и да чланци морају бити у енциклопедијском стилу писани. Јел ти не знаш препричат и својим речима описати одређени садржај. јел треба педесет хиљада пута да неко иде за тобом и исправља твоје грешке. Не сме се преписивати садржај из других извора јер то је кршење ауторских права. Јел ово доле енциклопедијски стил????

Долазила је сва та сила крволока и до тада већ овејаних злочинаца који су убијање тог лета претворили у своје једино занимање и једино задовољство као неки чопор дивљих звери који само траже да некога растргне, закоље и убије.

--ΝικόλαςΜπ. (разговор) 22:08, 11. август 2017. (CEST)